1 Адам, Сит, Енос,
2 Кајинан, Малелеило, Јаред,
3 Енох, Матусал, Ламех,
4 Ноје, Сим, Хам и Јафет.
5 Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Мосох и Тирас.
6 А синови Гомерови: Асхенас и Рафат и Тогарма.
7 А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим,
8 А синови Хамови: Хус и Мисраим, Фут и Ханан.
9 А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.
10 И Хус роди Неврода. Он први би силан на земљи.
11 А Мисраим роди Лудеје и Анамеје и Леавеје и Нафтухеје,
12 И Патросеје и Хаслухеје, од којих изиђоше Филистеји и Кафтореји.
13 А Ханан роди Сидона првенца свог, и Хета,
14 И Јевусеје и Амореје и Гергесеје,
15 И Јевеје и Арукеје и Асенеје,
16 И Арвадеје и Самареје и Аматеје.
17 Синови Симови: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам и Уз и Ул и Гетер и Месех.
18 А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.
19 А Еверу се родише два сина; једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља; а име брату његовом Јектан.
20 А Јектан роди Алмодада и Салефа и Асармота и Јараха,
21 И Адорама и Узала и Диклу,
22 И Евала и Авимаила и Саву,
23 И Офира и Евилу и Јовава: ти сви беху синови Јектанови.
24 Сим, Арфаксад, Сала,
25 Евер, Фалет, Рагав,
26 Серух, Нахор, Тара,
27 Аврам, то је Авраам.
28 Синови Аврамови: Исак и Исмаило.
29 Ово је племе њихово: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Авдеило и Мивсам.
30 Мисма и Дума, Маса, Адад и Тема,
31 Јетур, Нафис и Кедма; то су синови Исмаилови.
32 А синови Хетуре, иноче Аврамове: она роди Земрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Суја. А синови Јоксанови: Сава и Дедан.
33 А синови Мадијанови: Гефа и Ефер и Енох и Авида и Елдага. Ти сви беху синови Хетурини.
34 Тако Аврам роди Исака; а синови Исакови беху Исав и Израиљ.
35 Синови Исавови: Елифас, Рагуило и Јеус и Јеглом и Кореј.
36 Синови Елифасови: Теман и Омар, Софар и Готом, Кенез и Тамна и Амалик.
37 Синови Рагуилови: Нахат, Зара и Сома и Моза.
38 А синови Сирови: Лотан и Совал и Севегон и Ана и Дисон и Есер и Дисан.
39 А синови Лотанови: Хорије и Емам; а сестра Лотанова Тамна.
40 Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана.
41 Синови Анини: Дисон, и синови Дисонови Амрам и Асван и Итран и Харан.
42 Синови Есерови: Валан и Заван и Јакан. Синови Дисанови: Уз и Аран.
43 А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим: Валак син Веоров, а граду му беше име Денава.
44 А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав, син Зарин од Восоре.
45 А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске.
46 А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском; а граду му беше име Гетем.
47 А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада из Масекаса.
48 А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци.
49 А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон, син Аховоров.
50 А кад умре Валенон, зацари се на његово место Адад; а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила кћи Матраиде, кћери Мезовове.
51 А кад умре Адад, насташе кнезови у едомској: кнез Тамна, кнез Алва, кнез Јетет,
52 Кнез Оливема, кнез Ила, кнез Финон,
53 Кнез Кенез, кнез Теман, кнез Мивсар,
54 Кнез Магедило, кнез Ирам. То беху кнезови едомски.
1 Ово су синови Израиљеви: Рувим, Симеун, Левије и Јуда, Исахар и Завулон,
2 Дан, Јосиф и Венијамин, Нефталим, Гад и Асир.
3 Синови Јудини: Ир и Авнан и Сила; та му три роди кћи Сувина Хананејка; али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, те га уби.
4 А Тамара, снаха његова роди му Фареса и Зару. Свега пет беше синова Јудиних.
5 Синови Фаресови: Есрон и Амул.
6 А синови Зарини: Зимрије и Етан и Еман и Халкол и Дара; свега пет.
7 И синови Хармијини: Ахан, који смути Израиља огрешивши се о ствари проклете.
8 А синови Етанови: Азарија.
9 А синови Есронови, што му се родише: Јерамеило и Арам и Халев.
10 А Арам роди Аминадава, а Аминадав роди Насона, кнеза синова Јудиних;
11 А Насон роди Салмона; а Салмон роди Воза;
12 А Воз роди Овида; а Овид роди Јесеја;
13 А Јесеј роди првенца свог Елијава, и Авинадава другог и Саму трећег,
14 Натанаила четвртог, Радаја петог,
15 Осема шестог, Давида седмог,
16 И сестре му Серују и Авигеју. А синови Серујини беху Ависај и Јоав и Асаило, тројица.
17 А Авигеја роди Амасу; а отац Амасин беше Јетер Исмаиљац.
18 А Халев син Есронов роди с Азувом женом својом и с Јериотом синове, и синови му беху Јесер и Совав и Ардон.
19 А кад умре Азува, Халев се ожени Ефратом, која му роди Ора;
20 А Ор роди Урију, а Урија роди Веселеила.
21 Потом отиде Есрон ка кћери Махира оца Галадовог, и ожени се њом кад му беше шездесет година, и она му роди Сегува.
22 А Сегув роди Јаира, који имаше двадесет и три града у земљи галадској.
23 Јер узе Гесурејима и Сирцима села Јаирова и Кенат са селима његовим, шездесет градова. То све узеше синови Махира, оца Галадовог.
24 И кад умре Есрон у Халев-Ефрати, жена Есронова Авија роди му Асхора оца Текујанима.
25 А синови Јерамеила првенца Есроновог беху: првенац Арам, па Вуна и Орем и Осем и Ахија.
26 Имаше и другу жену Јерамеило, по имену Атару, она је мати Онамова.
27 А синови Арама првенца Јерамеиловог беху: Мас и Јамин и Екер.
28 И синови Онамови беху: Самај и Јадај; а синови Самајеви: Надав и Ависур.
29 И име жени Ависуровој беше Авихаила, која му роди Авана и Молоида.
30 А синови Надавови: Селед и Апаим; али Селед умре без деце.
31 А синови Апаилови: Јесеј; а синови Јесејеви: Сисан, и кћи Сисанова Алаја.
32 А синови Јадаја брата Самајевог: Јетер и Јонатан; али Јетер умре без деце.
33 А синови Јонатанови: Фалет и Заза. Ти беху синови Јерамеилови.
34 А Сисан не имаше синове него кћери; и имаше Сисан слугу Мисирца по имену Јарају.
35 Зато Сисан даде кћер своју Јараји, слузи свом за жену; а она му роди Атаја.
36 А Атај роди Натана; а Натан роди Завада;
37 А Завад роди Ефлата; а Ефлат роди Овида;
38 А Овид роди Јуја; а Јуј роди Азарију;
39 А Азарија роди Хелиса; а Хелис роди Елеасу;
40 А Елеаса роди Сисамаја; а Сисамај роди Салума;
41 А Салум роди Јекамију; а Јекамија роди Елисама.
42 А синови Халева брата Јерамеиловог беху: Миса првенац његов, отац Зифејима; па синови Марисе оца Хевроновог.
43 А синови Хевронови: Кореј и Тафуја и Рекем и Сема.
44 А Сема роди Рама оца Јоркоамовог; а Рекем роди Самаја.
45 А син Самајев беше Маон, а тај Маон би отац Вет-Суру.
46 И Гефа иноча Халевова роди Харана и Мосу и Газеса.
47 А синови Јадајеви: Ригем и Јотам и Гисан и Фелет и Гефа и Сагаф.
48 Маха иноча Халевова роди Севера и Тирхану.
49 Роди и Сагафа оца Мадманцима и Севу оца Махвинцима и Гавајанима; а кћи Халевова беше Ахса.
50 Ово беху синови Халева сина Ора првенца Ефратиног; Совал отац Киријат-Јариму,
51 Салма отац Витлејему, Ареф отац Вет-Гадеру.
52 А имаше синове Совал отац Киријат-Јариму: Ароја и Аси-Аменухота.
53 А породице Киријат-јаримске беху: Јетрани и Фућани и Сумаћани и Мисрајани. Од њих изиђоше Сараћани и Естаољани.
54 Синови Салмини: Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавовог, и Зорани, половина Манахаћана,
55 И породице писарске у Јавису, Тираћани, Симеаћани, Сухаћани; то су Кенеји, који се народише од Емата, оца дома Рихавовог.
1 А ово су синови Давидови који му се родише у Хеврону: првенац Амнон од Ахиноаме Језраељанке, други Данило од Авигеје Кармилке,
2 Трећи Авесалом, син Махе кћери Талмаја цара гесурског, четврти Адонија, син Агитин,
3 Пети Сефатија од Авитале, шести Итрам од Егле, жене његове.
4 Шести му се роди у Хеврону, где царова седам година и шест месеци, а тридесет и три царова у Јерусалиму.
5 А ови му се родише у Јерусалиму: Самаја и Совав и Натан и Соломун, четири, од Витсавеје кћери Амилове.
6 И Јевар и Елисама и Елифалет,
7 И Нога и Нефег и Јафија,
8 И Елисама и Елијада и Елифелет, девет,
9 Све синови Давидови осим синова иноча његових и осим Тамаре, сестре његове.
10 А син Соломунов беше Ровоам, а његов син Авија, а његов син Аса, а његов син Јосафат,
11 А његов син Јорам, а његов син Охозија, а његов син Јоас.
12 А његов син Амасија, а његов син Азарија, а његов син Јотам,
13 А његов син Ахаз, а његов син Језекија, а његов син Манасија,
14 А његов син Амон, а његов син Јосија.
15 А синови Јосијини: првенац Јоанан, други Јоаким, трећи Седекија, четврти Салум.
16 А синови Јоакимови: Јехонија син му, и његов син Седекија.
17 А синови Јехоније сужња: Салатило син му.
18 А његови синови Малхирам и Федаја и Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија.
19 А синови Федајини: Зоровавељ и Симеј; а синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија и сестра им Селомета.
20 А синови Месуламови: Асува и Оило и Варахија и Асадија и Јусавесед, пет.
21 А синови Ананијини: Фелатија и Јесаја, синови Рефајини, синови Арнанови, синови Овадијини, синови Сеханијини.
22 А синови Сеханијини: Семаја, и синови Семајини: Хатуш и Игеал и Варија и Неарија и Сафат, шест.
23 А синови Неаријини: Елиоинај и Језекија и Азрикам, три.
24 А синови Елионајеви: Одаја и Елијасив и Фелаја и Акув и Јоанан и Далаја и Анан, седам.
1 Синови Јудини беху: Фарес, Есрон и Хармија и Ор и Совал.
2 А Реаја син Совалов роди Јата, а Јат роди Ахумаја и Лада. То су породице саратске.
3 А ово су од оца Итама: Језраел и Јесма и Једвас, а сестри њиховој беше име Аселелфонија.
4 И Фануило беше отац Гедору, и Есер отац Хусин. То беху синови Ора првенца Ефрате, оца Витлејемцима.
5 А Асхор отац Текујанима имаше две жене, Елу и Нару.
6 И Нара му роди Ахузама и Ефера и Темана и Ахастара. То су синови Нарини.
7 А синови Елини: Серед, Јесоар и Етнан.
8 А Кос роди Анува и Совиву и породице Ахарила сина Арумовог.
9 А Јавис беше славнији од своје браће, и мати му наде име Јавис говорећи: Родих га с болом.
10 И Јавис призва Бога Израиљевог говорећи: О да би ме благословио и раширио међе моје, и рука Твоја да би била са мном, и да би ме сачувао ода зла да ме не уцвели! И учини Бог за шта га моли.
11 А Хелув, брат Сујин роди Мехира. Он би отац Естонов.
12 А Естон роди Вет-Рафу и Фесеју и Техину, оца граду Нашу. То су људи Рихавови.
13 А синови Кенезови беху Готонило и Сераја. А синови Готонилови: Атат.
14 А Меонотај роди Офру; а Сераја роди Јоава, оца оних што живе у долини дрводељској, јер беху дрводеље.
15 А синови Халева сина Јефонијиног беху Ир, Ила и Нам. А син Илин беше Кенез.
16 А синови Јелелеилови: Зиф и Зифа, Тирија и Асареило.
17 А синови Езрини: Јетер и Меред и Ефер и Јалон; а жена Мередова роди Маријама и Самаја и Јесву, оца Естемоји.
18 А жена његова Јудија роди Јереда оца Гедору, и Евера оца Сохоту, и Јекутила оца Заноји. А то беху синови Витије, кћери Фараонове, којом се ожени Меред.
19 А синови жене Одијине, сестре Нама оца Кеили беху Гармија и Естемоја Махаћанин.
20 А синови Симонови: Амион и Рина и Вен-Анан и Тилон. А синови Јесејеви: Зохет и Вен-Зохет.
21 А синови Силе, сина Јудиног: Ир отац Лиху, и Лада отац Мариси, и породице дома платнарског, дома Асвејиног.
22 И Јоким и Хасивљани, и Јоас и Сараф, који владаху у моавској, и Јасуви-Лехем. Али то су старе ствари.
23 То беху лончари и живљаху у садовима и забранима, и беху онде код цара за његове послове.
24 Синови Симеунови: Немуило и Јамин, Јарив, Зера, Саул;
25 А његов син Салум, а његов син Мивсам, а његов син Мисма.
26 А синови Мисмини: Амуило син му, и његов син Захур, и његов син Симеј.
27 А Симеј имаше шеснаест синова и шест кћери; а браћа његова немаху много синова, и све породице њихове не беше тако много као синова Јудиних.
28 А живљаху у Вирсавеји и Молади и Асар-Суалу,
29 И у Вали и у Асему и у Толаду,
30 И у Ветуилу и у Орми и у Сиклагу,
31 И у Вет-Мархавоту и у Асар-Сусиму и у Вет-Виреју и у Сараиму. То беху градови њихови до цара Давида.
32 А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова,
33 И сва села њихова што беху око тих градова до Вала. То беху станови њихови по роду њиховом.
34 А Месовав и Јамлих и Јоса син Амасијин,
35 И Јоило и Јуј, син Јосивије сина Сераје сина Асиловог,
36 И Елиоинај и Јакова и Јесохаја и Асаја и Адило и Јесимило и Венаја,
37 И Зиса, син Сифија сина Алона сина Једаје сина Симрија сина Семајиног;
38 Ти именовани беху кнезови у породицама својим, и домови отаца њихових умножише се веома.
39 И зато отидоше у Гедор до источне стране долине да траже пашу стоци својој.
40 И нађоше пашу обилату и добру и земљу пространу и мирну и родну, јер пре онде живљаху који беху од Хама.
41 Ти, дакле, записани по имену дошавши за Језекије цара Јудиног разбише шаторе њихове и становнике који се нађоше онде, и побише их као проклете да не оста ниједан до данас, и населише се место њих, јер онде беше паше за стоку њихову.
42 А између њих, синова Симеунових, изиђе на гору Сир пет стотина људи, а поглавице им беху Фелатија и Неарија и Рефаја и Озило, синови Јесејеви.
43 И побише остатак што беху утекли између Амалика, и населише се онде до данашњег дана.
1 А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац,
2 Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;
3 Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,
4 Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,
5 А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,
6 А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог.
7 А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија,
8 А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.
9 Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској.
10 И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске.
11 А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе.
12 Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.
13 А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.
14 Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог.
15 Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових.
16 И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових.
17 Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог.
18 Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;
19 И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,
20 И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ.
21 И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских.
22 А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје.
23 А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили.
24 А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих.
25 Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих,
26 Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас.
1 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије.
2 А синови Катови: Амрам, Исар и Хеврон и Озило.
3 А синови Амрамови: Арон и Мојсије, и кћи Марија. А синови Аронови: Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар.
4 Елеазар роди Финеса; а Финес роди Ависују;
5 А Ависуја роди Вукија; а Вукије роди Озију;
6 А Озија роди Зерају; а Зераја роди Мерајота;
7 А Мерајот роди Амарију; а Амарија роди Ахитова;
8 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Ахимаса;
9 А Ахимас роди Азарију; а Азарија роди Јоанана;
10 А Јоанан роди Азарију, који би свештеник у дому што сазида Соломун у Јерусалиму;
11 А Азарија роди Амарију; а Амарија роди Ахитова;
12 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Салума;
13 А Салум роди Хелкију; а Хелкија роди Азарију;
14 А Азарија роди Серају; а Сераја роди Јоседека.
15 А Јоседек отиде кад Господ пресели Јудеје и Јерусалим руком Навуходоносоровом.
16 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије.
17 А ово су имена синовима Гирсоновим: Ловеније и Симеј.
18 А синови Катови беху: Амрам и Исар и Хеврон и Озило.
19 Синови Мераријеви: Молија и Мусија. И ово су породице левитске по оцима својим:
20 Гирсонова: Левеније син му, а његов син Јат, а његов син Зима,
21 А његов син Јоах, а његов син Идо, а његов син Зера, а његов син Јетрај.
22 Синови Катови: Аминадав син му, а његов син Кореј, а његов син Асир.
23 А његов син Елкана, а његов син Евијасаф, а његов син Асир,
24 А његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул.
25 А синови Елканини: Амасај и Ахимот,
26 Елкана; синови Елканини: Суфија син му, а његов син Махат;
27 А његов син Елијав, а његов син Јорам, а његов син Елкана.
28 А синови Самуилови: Васнија првенац, па Авија.
29 Синови Мераријеви: Молија, а његов син Ловеније, а његов син Симеј, а његов син Уза,
30 А његов син Симаја, а његов син Агија, а његов син Асаја.
31 А ово су које постави Давид да певају у дому Господњем, кад се намести ковчег,
32 Који служаху пред шатором од састанка певајући, док не сазида Соломун дом Господњи у Јерусалиму, и стајаху по реду свом у служби својој;
33 Ови су што стајаху и синови њихови: од синова Катових Еман, певач, син Јоила сина Самуила,
34 Сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје,
35 Сина Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасаја,
36 Сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније,
37 Сина Тахате, сина Асира, сина Авиасафа, сина Кореја,
38 Сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљевог.
39 И брат му Асаф, који му стајаше с десне стране; а Асаф беше син Варахије, сина Симеје,
40 Сина Михаила, сина Васије, сина Малхије,
41 Сина Етнија, сина Зера, сина Адаје,
42 Сина Етана, сина Зиме, сина Симеја,
43 Сина Јата, сина Гирсона, сина Левијевог.
44 А синови Мераријеви, браћа њихова, стајаху с леве стране Етан син Кисије, сина Авдија, сина Малуха,
45 Сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије,
46 Сина Амсије, сина Ваније, сина Самира,
47 Сина Молије, сина Мусије, сина Мерарије, сина Левијевог.
48 А браћа њихова, остали Левити, бише одређени на сву службу у шатору дома Божјег.
49 А Арон и синови његови паљаху на олтару за жртве паљенице и на олтару кадионом, вршећи све послове у светињи над светињама, и чинећи очишћење за Израиља по свему како је заповедио Мојсије, слуга Божји.
50 А ово су синови Аронови: Елеазар син му, а његов син Финес, а његов син Ависуја,
51 А његов син Вукије, а његов син Озије, а његов син Зераја,
52 А његов син Мерајот, а његов син Амарија, а његов син Ахитов,
53 А његов син Садок, а његов син Ахимас.
54 А ово су им станови по градовима њиховим у међама њиховим: синовима Ароновим од породице Катове допаде жребом,
55 И дадоше им Хеврон у земљи Јудиној, и подграђа његова око њега;
56 А поље градско и села његова дадоше Халеву сину Јефонијином;
57 Дадоше дакле синовима Ароновим градове Јудине: Хеврон уточиште, и Ливну и подграђа њена и Јатир и Естемоју и подграђа њена,
58 И Илон и подграђа његова Девир и подграђа његова,
59 И Асан и подграђа његова, и Вет-Семес и подграђа његова;
60 А од племена Венијаминовог: Гавају и подграђа њена, и Алемет и подграђа његова и Анатот и подграђа његова; свега градова њихових тринаест по породицама њиховим.
61 И осталим синовима Катовим од породице тог племена даше жребом од половине племена, од половине Манасијине десет градова.
62 А синовима Гирсоновим по породицама њиховим тринаест градова од племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од племена Манасијиног у Васану.
63 Синовима Мераријевим по породицама њиховим даше жребом од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова.
64 Тако даше синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова.
65 И даде жребом од племена синова Јудиних и од племена сина Симеунових и од племена синова Венијаминових те градове, које именоваше поименце.
66 И онима који беху од рода синова Катових а градови њихови и међе њихове беху у племену Јефремовом,
67 Њима даше град за уточиште Сихем и подграђа његова у гори Јефремовој, и Гезер и подграђа његова,
68 И Јокнеам и подграђа његова, и Вет-Орон и подграђа његова,
69 И Ејалон и подграђа његова, и Гат-Римон и подграђа његова,
70 И од половине племена Манасијиног Анир и подграђа његова, и Вилеам, и подграђа његова, породицама синова Катових осталим.
71 А синовима Гирсоновим даше од породице половине племена Манасијиног Голан у Васану и подграђа његова, и Асарот и подграђа његова;
72 А од племена Исахаровог Кедес и подграђа његова, Даврат и подграђа његова,
73 И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова;
74 А од племена Асировог Масал и подграђа његова, и Авдон и подграђа његова,
75 И Хукок и подграђа његова, и Реов и подграђа његова;
76 А од племена Нефталимовог Кедес у Галилеји и подграђа његова, и Амон и подграђа његова, и Киријатајим и подграђа његова.
77 Синовима Мераријевим осталим даше од племена Завулоновог Римон и подграђа његова, Тавор и подграђа његова;
78 А преко Јордана према Јерихону на источну страну Јордана, од племена Рувимовог Восор у пустињи и подграђа његова, и Јасу и подграђа њена,
79 И Кедимот и подграђа његова, и Мифат и подграђа његова;
80 И од племена Гадовог Рамот у Галилеји и подграђа његова, и Маханаим и подграђа његова,
81 И Есевон и подграђа његова, и Језир и подграђа његова.
1 А синови Исахарови беху: Толам и Фуја и Јасуф и Симрон, четворица.
2 А синови Толини: Озије и Рефаја и Јерило и Јамај и Јефсам и Самуило, поглавари отачких домова својих од Толе, храбри људи у породицама својим; беше их за времена Давидовог на број двадесет и две хиљаде и шест стотина.
3 А синови Озијеви: Израја, и синови Израјини: Михаило и Овадија и Јоило и Јесија, скупа пет поглавара.
4 И с њима у породицама њиховим по домовима отаца њихових беше војника тридесет и шест хиљада, јер имаху много жена и синова.
5 И браће њихове по свим домовима Исахаровим, храбрих људи, беше осамдесет и седам хиљада, свега избројаних.
6 Синови Венијаминови: Вела и Вехер и Једиаило, тројица.
7 А синови Велини: Есвон и Озије и Озило и Јеримот и Ирије, пет поглавара дома отачких, храбри људи; на број их беше двадесет и две хиљаде и тридесет и четири.
8 А синови Вехерови: Земира и Јоас и Елијезер и Елиоинај и Амрије и Јеримот и Авијам и Анатот и Аламет, сви синови Вехерови.
9 И избројаних по породицама својим, по поглаварима отачког дома свог, беше их двадесет хиљада и двеста храбрих људи.
10 А синови Једиаилови: Валан, и синови Валанови: Јеус и Венијамин и Ехуд и Ханана и Зитан и Тарсис и Ахисар.
11 Свих ових синова Једиаилових по поглаварима породица отачких, храбрих људи, беше седамдесет хиљада и двеста, који иђаху на војску.
12 И Суфеји и Упеји беху синови Ирови, и Усеји синови Ахирови.
13 Синови Нефталимови: Јасило и Гуније и Јесер и Салум, синови Валини.
14 Синови Манасијини: Азрило, ког му жена роди; иноча његова Сирка роди Махира, оца Галадовог;
15 А Махир се ожени код Упеја и Суфеја, а име сестри њиховој беше Маха; а име другом беше Салпад; а Салпад имаше кћери.
16 А Маха, жена Махирова роди сина, коме наде име Фарес, а брату му наде име Серес, а његови синови беху Улам и Ракем.
17 И синови Уламови: Ведан. То су синови Галада сина Махира сина Манасијиног.
18 А сестра његова Амолекета роди Исуда и Авијезера и Малу.
19 А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам.
20 А синови Јефремови: Сутала, а његов син Ведер, а његов син Техат, а његов син Елеад, а његов син Тахат,
21 А његов син Завад, а његов син Сутало и Есер и Елеад. А њих убише људи из Гата, рођени у земљи, јер сиђоше да им узму стоку.
22 Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше.
23 Потом леже са женом својом, а она затрудне и роди сина, и он му наде име Верија, јер несрећа задеси дом њихов.
24 И кћи му беше Сера, која сазида Вет-Орон доњи и горњи и Узен-Серу.
25 И син му беше Рефа и Ресеф, а његов син беше Тела, а његов син Тахан,
26 А његов син Ладан, а његов син Амијуд, а његов син Елисама,
27 А његов син Нон, а његов син Исус.
28 А достојање њихово и насеље беше Ветиљ и села његова, и с истока Наран, а са запада Гезер и села његова, и Сихем и села његова до Газе и села њених.
29 И покрај синова Манасијиних Вет-Сан и села његова, Танах и села његова, Мегидон и села његова, Дор и села његова; ту наставаху синови Јосифа, сина Израиљевог.
30 Синови Асирови беху Јемна и Јесва и Јесвај и Верија, и Сера, сестра његова.
31 И синови Веријини: Евер и Малхило; овај је отац Вирзавитов.
32 А Евер роди Јаклита и Сомира и Хотама и Сију, сестру њихову.
33 А синови Јафлитови беху: Фасах и Витал и Асват; то беху синови Јафлитови.
34 А синови Сомирови: Ахије и Рога, Јехува и Арам.
35 А синови Елема, брата његовог: Софа и Јемна и Селис и Амал.
36 Синови Софини: Суја и Арнефер и Согал и Верије и Јемра,
37 И Восор и Од и Сама и Силиса и Итран и Веира.
38 А синови Јетерови: Јефонија и Фиспа и Аратак.
39 И синови Улини: Арах и Анило и Рисија.
40 Сви ови беху синови Асирови, поглавари домова отачких, изабрани, храбри људи, поглавари међу кнезовима. Беше их за војску на број двадесет и шест хиљада људи.
1 А Венијамин роди Велу првенца свог, Асвила другог, и Ару трећег,
2 Ноја четвртог, и Рафу петог.
3 А синови Велини беху: Адар и Гира и Авијуд,
4 И Ависија и Наман и Ахоја,
5 И Гира и Сефуван и Урам.
6 А ови беху синови Ехудови, беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Гаваји, те их преселише у Манахат:
7 Наман и Ахија и Гира, он их пресели; и роди Узу и Ахијуда.
8 А Сарајим, пошто их посла, роди синове у земљи моавској с Усимом и Варом женама својим.
9 Роди с Одесом, женом својом Јовава и Сивију и Мису и Малхама,
10 И Јеуса и Сахију и Мирму; ти беху синови његови, поглавари домова отачких.
11 А с Усимом роди Авитова и Елфала.
12 И синови Елфалови беху: Евер и Мисам и Самед; он сазида Онан и Лод и села његова;
13 И Верија и Сема, који беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Ејалону; он испираше становнике гатске;
14 А Ахио, Сасак и Јеремот,
15 И Зевадија и Арад и Адер,
16 И Михаило и Јеспа и Јоха беху синови Веријини;
17 А Завадија и Месулам и Езекије и Евер,
18 И Исмерај и Језлија и Јовав беху синови Елфалови;
19 А Јаким и Зихрије и Зивдије,
20 И Елинај и Зилтај и Елило,
21 И Адаја и Вераја и Симрат беху синови Семини;
22 А Јесван и Евер и Елило,
23 И Авдон и Зихрије и Анан,
24 И Ананија и Елам и Антонија,
25 И Јефедија и Фануило беху синови Сасакови;
26 А Самсерај и Сеарија и Готолија,
27 И Јересија и Илија и Зихрије беху синови Јероамови.
28 То беху поглавари домова отачких по породицама својим, и наставаху у Јерусалиму.
29 А у Гаваону наставаше отац Гаваону; а жени му беше име Маха.
30 А син првенац његов беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Надав,
31 И Гедор и Ахијо и Захер,
32 И Миклот, који роди Симеју. И они живљаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.
33 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.
34 А син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху;
35 А Мишини синови беху: Фитон и Малех и Тареја и Ахаз.
36 А Ахаз роди Јоаду; а Јоада роди Алемета и Азмавета и Зимрија. А Зимрије роди Мосу;
37 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рафа, а његов син Елеаса, а његов син Асило.
38 А Асило имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија, и Овадија и Анан. Ти сви беху синови Асилови.
39 А синови Исека брата његовог: Улам првенац му, Јеус други, и Елифелет трећи.
40 И беху синови Уламови јунаци, који натезаху лук, и имаху много синова и унука, сто и педесет. Сви ти беху од синова Венијаминових.
1 И тако сав Израиљ би избројан, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје.
2 А који пре наставаху на достојању свом по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји,
3 Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудиних и синова Венијаминових и од синова Јефремових и Манасијиних:
4 Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудиног;
5 И од синова Силонових: Асаја првенац и синови његови;
6 А од синова Зериних Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет;
7 А од синова Венијаминових Салуј син Месулама сина Одује, сина Асенујиног,
8 И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријевог, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијиног;
9 И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви беху људи поглавари од породица по домовима отаца својих.
10 А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин,
11 И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Господњем,
12 И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијиног, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемита, сина Имировог;
13 И браће њихове, поглавара отачких домова својих, хиљада и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем.
14 А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијиног, између синова Мераријевих;
15 И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Захрија, сина Асафовог;
16 И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутуновог, и Варахија син Асе сина Елканиног, који становаше у селима нетофатским.
17 И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум беше поглавар.
18 Он до сада беше на вратима царским к истоку; то беху вратари по четама синова Левијевих.
19 А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејевог, и браћа његова од дома оца његовог, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у логору Господњем чуваху улазак;
20 А над њима беше старешина Финес, син Елеазаров, и Господ беше с њим.
21 Захарија син Меселемијин беше вратар шатора од састанка.
22 Свих ових изабраних за вратаре на праговима беше двеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило виделац поставише их ради верности њихове,
23 Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњег, дома од шатора.
24 На четири стране беху вратари: на истоку, на западу, на југу и на северу.
25 И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје време да су с њима.
26 Јер у служби беху свагда четири прва вратара, Левита, и беху постављени над клетима и над ризницама дома Божјег.
27 И око дома Божијег ноћиваху, јер на њима беше стража и дужни беху отворити свако јутро.
28 И неки од њих беху над посуђем службеним, јер га на број уношаху и на број изношаху.
29 А неки од њих беху постављени над другим стварима и над свим стварима посвећеним, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима.
30 А неки синови свештенички готовљаху маст од тих мириса.
31 А Мататија између Левита, првенац Салумов од породице Корејеве, беше над стварима које се пеку у тави.
32 А између синова Катових, браће њихове, беху неки над хлебом постављеним, готовећи га сваке суботе.
33 Између њих беху и певачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клетима без другог посла, јер дан и ноћ беху у свом послу.
34 То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму.
35 А у Гаваону становаше Јехило, отац Гаваону; а име жени његовој беше Маха;
36 А син му првенац беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав,
37 И Гедор, и Ахајо и Захарија и Милкот;
38 А Миклот роди Симеана; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.
39 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.
40 И син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху.
41 А синови Мишини беху: Фитон и Мелех и Тареја.
42 А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрија роди Мосу;
43 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило.
44 Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови.
1 А Филистеји се побише с Израиљем, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.
2 И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.
3 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца.
4 И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хте момак који му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ.
5 А кад момак који му ношаше оружје виде где умре Саул, баци се и он на свој мач, и умре.
6 Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно.
7 А кад сви Израиљци који беху у долини видеше где побегоше Израиљци и где погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима.
8 А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове где леже на гори Гелвуји.
9 И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави код лажних богова њихових и по народу.
10 И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му обесише у кући Дагоновој.
11 А кад чуше сви у Јавису галадском све што учинише Филистеји од Саула,
12 Подигоше се сви јунаци и узеше тело Саулово и телеса синова његових, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.
13 И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски,
14 А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог.
1 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
2 И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.
3 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.
4 Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.
5 И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
6 Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.
7 После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.
8 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.
9 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.
10 А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;
11 И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.
12 А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.
13 Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,
14 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.
15 И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.
16 А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.
17 И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?
18 Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.
19 И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.
20 И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;
21 Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.
22 Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
23 Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
24 То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
25 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.
26 Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,
27 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,
28 Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,
29 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,
30 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,
31 Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,
32 Урај од потока гаских, Авило из Арвата,
33 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,
34 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,
35 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,
36 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,
37 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,
38 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,
39 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,
40 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
41 Урија Хетејин, Завад син Алајев,
42 Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,
43 Анан син Масин, и Јосафат из Митне,
44 Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,
45 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,
46 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,
47 Елило и Овид и Јасило из Месоваје.
1 А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату,
2 Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог:
3 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,
4 И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,
5 Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,
6 Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,
7 И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.
8 И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама:
9 Есер први, Овадија други, Елијав трећи,
10 Мисмана четврти, Јеремија пети,
11 Атај шести, Елило седми,
12 Јоанан осми, Елзавал девети,
13 Јеремија десети, Мохванај једанаести.
14 То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом.
15 Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад.
16 А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град.
17 И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.
18 Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.
19 И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу.
20 Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином.
21 И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци.
22 Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.
23 А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој:
24 Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску;
25 Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто;
26 Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина;
27 И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина;
28 И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза;
29 И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог;
30 И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;
31 А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;
32 И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их;
33 Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца;
34 А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима;
35 А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој;
36 А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој;
37 А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим.
38 Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида.
39 И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила.
40 А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу.
1 И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,
2 И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,
3 Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.
4 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6 И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.
7 И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8 А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9 А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.
10 И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.
11 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
12 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?
13 И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 И Нога и Нефег и Јафија
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
1 И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.
2 Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века.
3 И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио.
4 Скупи Давид и синове Аронове и Левите,
5 Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;
6 Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет;
7 Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;
8 Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста;
9 Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет;
10 Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.
11 Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,
12 И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио.
13 Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба.
14 И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог.
15 И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама.
16 И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело.
17 И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног;
18 И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.
19 И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане;
20 А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,
21 А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.
22 А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт.
23 А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега.
24 А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега.
25 И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем.
26 И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова.
27 И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.
28 И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.
29 А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.
1 И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
2 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
3 И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.
4 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:
5 Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
6 А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.
7 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
8 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
9 Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.
10 Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.
11 Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.
12 Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
13 Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
14 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
15 Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.
16 Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,
17 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,
18 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
19 Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.
20 Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.
21 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
22 Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.
23 Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.
24 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
25 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.
26 Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27 Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.
28 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29 Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.
30 Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.
31 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
32 Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
35 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.
36 Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.
37 И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
38 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;
39 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,
41 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,
42 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
43 Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.
1 А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.
2 А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.
3 Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:
4 Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.
5 Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,
6 Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?
7 Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.
8 И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.
9 И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,
10 И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.
11 И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.
12 Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.
13 Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.
14 Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.
15 По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
16 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?
17 И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.
18 Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?
19 Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.
20 Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.
21 Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира
22 Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.
23 И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.
24 Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.
25 Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.
26 Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.
27 Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.
1 А после тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку филистејских.
2 Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак.
3 Разби Давид и Адад-Езера цара совског у Емату изашав да рашири власт своју до реке Ефрата.
4 И узе му Давид хиљаду кола и седам хиљада коњика и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола.
5 А беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца.
6 И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
7 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.
8 И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езерових однесе Давид силну бронзу, од које Соломун начини море бронзано и ступове и посуђе бронзано.
9 А кад ћу Тоја цар ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара совског,
10 Посла Адорама, сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златних и сребрних и бронзаних.
11 Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што беше узео од свих народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика.
12 И Ависај син Серујин поби осамнаест хиљада Идумејаца у сланој долини.
13 И намести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
14 Тако царова Давид над свим Израиљем судећи и дајући правду свему народу свом.
15 И Јоав, син Серујин беше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар,
16 А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар,
17 А Венаја, син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара.
1 А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место.
2 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше.
3 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?
4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.
5 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.
6 А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.
7 И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.
8 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.
9 И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу.
10 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима.
11 А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим.
12 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.
13 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго.
14 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих.
15 А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.
16 Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.
17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим.
18 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби.
19 И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.
1 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амонових, и дошавши опколи Раву; а Давид беше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је.
2 И Давид узе цару њиховом с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење беше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однеше из града плен врло велик.
3 А народ што беше у њему изведе и исече их пилама и гвозденим бранама и секирама. И тако учини Давид свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.
4 А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени.
5 Наста опет рат с Филистејима, у коме Елханан, син Јаиров уби Ламију, брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.
6 И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по седам прста, скупа двадесет и четири; и он беше рода дивовског.
7 И ружаше Израиља, те га уби Јонатан син Самаје брата Давидовог.
8 Ти беху синови истог дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.
1 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.
2 И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.
3 Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу?
4 Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.
5 И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем.
6 А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева.
7 А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.
8 И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.
9 А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи:
10 Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.
11 И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај:
12 Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао.
13 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке.
14 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи.
15 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,
16 А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет.
17 И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре.
18 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.
19 И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње.
20 А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу.
21 У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.
22 Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу.
23 А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.
24 А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену.
25 И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата.
26 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.
27 И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице.
28 У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде.
29 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону.
30 И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег.
1 И рече Давид: Ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.
2 И заповеди Давид да се скупе иностранци који беху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.
3 И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и бронзе много без мере,
4 И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду.
5 Јер Давид говораше: Соломун је син мој дете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свим земљама; зато ћу му приправити шта треба. И приправи Давид мноштво пре смрти своје.
6 Потом дозва сина свог Соломуна и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљевом.
7 И рече Давид Соломуну: Сине! Био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога свог.
8 Али ми дође реч Господња говорећи: Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дом имену мом, јер си много крви пролио на земљу преда мном.
9 Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човек и смирићу га од свих непријатеља његових унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његовог времена.
10 Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека.
11 Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те.
12 Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог.
13 Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.
14 И ево у невољи својој приправио сам за дом Господњи, сто хиљада таланата злата и хиљаду хиљада таланата сребра; а бронзе и гвожђа без мере, јер га има много, такође и дрва и камења приправио сам; а ти додај још.
15 А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.
16 Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.
17 Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом:
18 Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? Јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу Његовом.
19 Сада, дакле, управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога свог; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завета Господњег и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњем.
1 И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем.
2 И сабра све кнезове Израиљеве и свештенике и Левите.
3 И бише избројани Левити од тридесет година и више, и беше их на број с главе на главу тридесет и осам хиљада људи.
4 Између њих беше двадесет четири хиљаде одређених на посао у дому Господњем, а шест хиљада управитеља и судија;
5 А четири хиљаде вратара и четири хиљаде који хваљаху Господа уз оруђа која начини за хвалу.
6 И раздели их Давид у редове по синовима Левијевим, Гирсону, Кату и Мерарију.
7 Од Гирсона беху: Ладан и Симеј;
8 Синови Ладанови: поглавар Јехило и Зетам и Јоила, тројица;
9 (Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладанових.
10 А синови Симејеви: Јат, Зина и Јеус и Верија, та су четворица синови Симејеви.
11 А Јат беше поглавар, а Зиза други; а Јеус и Верија немаху много деце, зато се бројаху у један дом отачки.
12 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица.
13 Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да освећује светињу над светињама, он и синови његови довека, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име Његово довека.
14 А синови Мојсија, човека Божјег, броје се у племе Левијево.
15 Синови Мојсијеви: Гирсон и Елијезер.
16 Синови Гирсонови: Севуило поглавар.
17 А синови Елијезерови: Реавија поглавар. А немаше Елијезер више синова, него се синови Реавијини умножише веома.
18 Синови Исарови: Селомит поглавар.
19 Синови Хевронови: Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти.
20 Синови Озилови: Миха први и Јесија други.
21 Синови Мераријеви: Малије и Мусије. Синови Малијеви: Елеазар и Кис.
22 А Елеазар умре и не имаше синове него само кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова.
23 Синови Мусијеви: Малије и Едер и Јеремот, тројица.
24 То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавари домова отачких, који бише избројани по броју имена с главе на главу, који рађаху посао за службу у дому Господњем, од двадесет година и више.
25 Јер Давид рече: Мир даде Господ Бог Израиљев народу свом, и наставаће у Јерусалиму довека.
26 И Левити неће више носити шатора и посуђа његова за службу његову.
27 Јер по последњој наредби Давидовој бише избројани синови Левијеви од двадесет година и више;
28 Јер одређени беху да помажу синовима Ароновим у служби у дому Господњем у тремовима и у клетима, и да чисте све свете ствари и да раде око службе у дому Господњем,
29 И око хлебова постављених, и око белог брашна за дар и око колача пресних и око тавица, и око свега што се пржи, и око сваке мере,
30 И да стоје јутром и хвале и славе Господа, и тако вечером,
31 И кад се год приносе жртве паљенице Господу у суботе, и на младине и празнике, у броју по реду свом свагда пред Господом,
32 И да раде шта треба радити у шатору од састанка и у светињи, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњем.
1 А међу синовима Ароновим ово су редови: синови Аронови беху Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар.
2 Али Надав и Авијуд умреше пре оца свог и немаху деце; зато бише свештеници Елеазар и Итамар.
3 И раздели их Давид: Садока, који беше од синова Елеазарових, и Ахимелеха, који беше од синова Итамарових, по реду њиховом у служби њиховој.
4 И нађе се синова Елеазарових више поглавица него синова Итамарових, кад их разделише: од синова Елеазарових беше поглавица по домовима отачким шеснаест, а од синова Итамарових осам по домовима отачким.
5 И бише раздељени жребом и један и други; јер поглавари у светињи и поглавари пред Богом беху и од синова Елеазарових и од синова Итамарових.
6 И пописа их Семаја, син Натанаилов писар од племена Левијевог пред царем и кнезовима и Садоком свештеником и Ахимелехом сином Авијатаровим и пред поглаварима породица отачких међу свештеницима и Левитима, један дом отачки узевши за Елеазара, а један за Итамара.
7 И паде први жреб на Јојарива, други на Једају,
8 Трећи на Харима, четврти на Сеорима,
9 Пети на Малхију, шести на Мејамина,
10 Седми на Акоса, осми на Авију,
11 Девети на Исуја, десети на Сеханију,
12 Једанаести на Елијасива, дванаести на Јакима,
13 Тринаести на Уфу, четрнаести на Јесевава,
14 Петнаести на Вилгу, шеснаести на Имира,
15 Седамнаести на Езира, осамнаести на Афисиса,
16 Деветнаести на Петају, двадесети на Језекила,
17 Двадесет први на Јахина, двадесет други на Гамула,
18 Двадесет трећи на Делају, двадесет четврти на Мазију.
19 То је ред њихов за службу њихову којом иду у дом Господњи на посао свој по наредби Арона, оца свог, како му беше заповедио Господ Бог Израиљев.
20 А од осталих синова Левијевих беше од синова Амрамових Суваило; од синова Суваилових Једаја,
21 Од Реавије, од синова Реавијиних поглавар Јесија;
22 Од синова Исарових Селомит, од синова Селомитових Јат;
23 А од синова Јеријиних Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти;
24 Од синова Узилових Миха; од синова Мишиних Самир;
25 Брат Мишин Јесија; од синова Јесинијих Захарија.
26 Синови Мераријеви: Малије и Мусије; од синова Јазијиних Вено.
27 Синови Мераријеви од Јазије: Вено и Соам и Захур и Иврије;
28 Од Малија Елеазар, који немаше синова;
29 Од Киса, од синова Кисових: Јерамеило;
30 И од синова Мусијевих Малије и Едер и Јеримот. То беху синови левитски по домовима отаца својих.
31 И они бацаше жреб према браћи својој, синовима Ароновим, пред Давидом и Садоком и Ахимелехом и поглаварима домова отачких међу свештеницима и Левитима, од домова отачких сваки поглавар према брату свом млађем.
1 И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби:
2 Од синова Асафових: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој;
3 Од Једутуна: шест синова Једутунових: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца свог Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа;
4 Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот.
5 Ти сви беху синови Емана видеоца царевог у речима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери.
6 Сви они беху под руком оца свог певајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману.
7 И беше их на број с браћом њиховом обученом песмама Господњим, двеста и осамдесет и осам, самих вештака.
8 И бацише жреб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик;
9 И паде први жреб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовим, њих дванаест;
10 Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
11 Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
12 Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
13 Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
14 Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
15 Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
16 Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
17 Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
18 Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
19 Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
20 Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
21 Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
22 Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
23 Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
24 Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
25 Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
26 Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
27 Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
28 Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
29 Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
30 Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
31 Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест;
1 А редови вратарски беху: од синова Корејевих беше Меселемија син Корејев између синова Асафових;
2 А синови Меселемијини: Захарија првенац, Једаило други, Завадија трећи, Јатнило четврти,
3 Елам пети, Јоанан шести, Елиоинај седми;
4 И Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи и Сихар четврти и Натанаило пети,
5 Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га благослови Бог.
6 И Семаји, сину његовом, родише се синови, који старешоваху у дому оца свог, јер беху добри јунаци.
7 Синови Семајини: Готније и Рафаило и Овид и Елзавад браћа његова, храбри људи, Елиуј и Семахија.
8 Сви ови беху од синова Овид-Едомових, и они и синови њихови и браћа њихова, сви храбри људи, крепки за службу, беше их шездесет и два од Овид-Едома.
9 А Меселемијиних синова и браће, храбрих људи, беше осамнаест.
10 А Осини синови, од синова Мераријевих: Симрије поглавар, премда не беше првенац, али га отац постави поглаварем;
11 Хелкија други, Тевалија трећи, Захарија четврти; свих синова и браће Осине беше тринаест.
12 Од њих беху редови вратарски по поглаварима да чувају стражу наизменце с браћом својом служећи у дому Господњем.
13 Јер меташе жреб за малог као и за великог по домовима својих отаца, за свака врата.
14 И паде жреб на исток Селимији; а Захарији, сину његовом, мудром саветнику, кад бацише жреб, паде му жреб на север;
15 А Овид-Едому на југ, а синовима његовим на ризницу;
16 Суфиму и Оси на запад с вратима салехетским на путу који иде горе; стража беше према стражи:
17 С истока шест Левита; са севера четири на дан; с југа на дан четири; а код ризнице по два;
18 На Парвару са запада четири на путу, два код Парвара.
19 То су редови вратарски међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим.
20 И ови још беху Левити: Ахија над благом дома Божијег, над благом од посвећених ствари.
21 Од синова Ладанових између синова Гирсонових од Ладана, између главара домова отачких од Ладана сина Гирсоновог беше Јехило,
22 Синови Јехилови: Зетам и Јоило брат му беху над благом дома Господњег;
23 Од синова Амрамових, Исарових, Хевронових, Озилових,
24 Беше Севуило, син Гирсона сина Мојсијевог старешина над благом.
25 А браћа његова од Елијезера: Реавија син му, а његов син Јесаија, а његов син Јорам, а његов син Зихрије, а његов син Селомит;
26 Овај Селомит и браћа његова беху над свим благом од посвећених ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и хиљадници и стотиници и војводе;
27 Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи;
28 И шта год беше посветио Самуило виделац и Саул, син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој.
29 Од синова Исарових: Хенанија и синови његови беху над спољашњим пословима у Израиљу, управитељи и судије.
30 Од синова Хевронових Асавија и браћа његова, хиљаду и седам стотина храбрих људи, беху над Израиљем с ове стране Јордана на истоку за сваки посао Господњи и за службу царску.
31 Између синова Хевронових беше Јерија, поглавар синовима Хевроновим по породицама њиховим и домовима отачким. Четрдесете године царовања Давидовог потражише их и нађоше међу њима храбрих јунака у Јазиру галадском.
32 И браће његове, храбрих људи, беше две хиљаде и седам стотине главара у домовима отачким; и постави их цар Давид над синовима Рувимовим и Гадовим и половином племена Манасијиног за све послове Божије и царске.
1 А синови Израиљеви по свом броју, главари домова отачких, хиљадници и стотиници и управитељи њихови, служаху цару у сваком послу у редовима, који долажаху и одлажаху од месеци до месеци, сваког месеца у години; а у сваком реду беше их двадесет и четири хиљаде.
2 Над првим редом првог месеца беше Јасовеам, син Завдилов, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
3 Од синова Фаресових беше поглавар над свим старешинама у војсци првог месеца.
4 А над редом другог месеца беше Додај Ахошанин, и војвода у његовом реду беше Миклот; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
5 Трећи војвода трећег месеца беше Венаја, син Јодаја свештеника, поглавар; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
6 Овај Венаја беше јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом; и над редом његовим беше Амнизавад, син му.
7 Четврти, четвртог месеца Асаило брат Јоавов, а за њим Зевадија син му; и у реду његовом беше двадесет и четири хиљаде.
8 Пети, петог месеца, поглавар Самут Језрајанин, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
9 Шести, шестог месеца, Ира син Икисов Текујанин, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
10 Седми, седмог месеца, Хелис Фелоњанин од синова Јефремових, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
11 Осми, осмог месеца, Сивехај Хусаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
12 Девети, деветог месеца, Авијезер Анатоћанин од синова Венијаминових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
13 Десети, десетог месеца, Марај Нетофаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
14 Једанаести, једанаестог месеца, Венаја Фаратоњанин од синова Јефремових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
15 Дванаести, дванаестог месеца, Хелдај Нетофаћанин од Готонила, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.
16 А над племенима Израиљевим беху: над племеном Рувимовим кнез Елијезер син Зихријев; над Симеуновим Сефатија син Масин;
17 Над Левијевим Асавија син Кемуилов; над Ароновим Садок;
18 Над Јудиним Елиуј од браће Давидове; над Исахаровим Амрије син Михаилов;
19 Над Завулоновим Исмаја син Овадијин; над Нефталимовим Јеримот син Азрилов;
20 Над синовима Јефремовим Исус син Азазијев; над половином племена Манасијиног Јоило син Федајин;
21 Над другом половином племена Манасијиног у Галаду Идо син Захаријин; над Венијаминовим Јасило син Авениров;
22 Над Дановим Азареило син Јероамов. То беху кнезови племена Израиљевих.
23 А не изброја Давид оних који имаху мање од двадесет година, јер Господ беше рекао да ће умножити синове Израиљеве као звезде небеске.
24 Јоав, син Серујин поче бројати, али не доврши; јер дође гнев Божји за то на Израиља; зато тај број не дође у књигу о цару Давиду.
25 Над благом царевим беше Азмавет, син Адилов, а над благом по земљи, по градовима и по селима и по кулама Јонатан, син Озијин.
26 А над ратарима, који рађаху земљу, беше Езрије, син Хелувов;
27 А над виноградарима Симеј Рамаћанин; а над родом виноградским и над пивницама Завдије Сифмејин;
28 А над маслинама и смоквама по пољима Вал-Анан Гедеранин; а над уљем Јоас;
29 Над говедима што пасаху у Сарону Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Сафат Адлајев;
30 Над камилама Овил Исмаиљац; над магарцима Једаја Мероноћанин;
31 А над овцама Јазиз Агарејин. Сви ови беху настојници над благом цара Давида.
32 А Јонатан, стриц Давидов беше саветник, мудар човек и књижевник; он и Јехило син Ахмонијев беху са синовима царевим.
33 И Ахитофел беше саветник царев, и Хусај Архијанин пријатељ царев.
34 А после Ахитофела беше Јодај, син Венајин и Авијатар, а војвода царев беше Јоав.
1 И Давид сабра у Јерусалим све поглаваре Израиљеве, поглаваре племенске и поглаваре од редова који служаху цару, и хиљаднике и стотинике, и који беху над свим благом и стоком царевом, и синове своје и дворане и јунаке и све људе храбре,
2 И уставши цар Давид на ноге рече: Чујте ме, браћо моја и народе мој! Ја бих наумио да сазидам дом где би почивао ковчег Господњи и да буде подножје ногама Бога нашег, и приправих шта треба за зидање.
3 Али ми Бог рече: Нећеш сазидати дом имену мом, јер си ратник и крв си проливао.
4 Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мог да будем цар над Израиљем довека; јер Јуду изабра за вођу, и из дома Јудиног дом оца мог; и између синова оца мог би му воља да мене постави царем над свим Израиљем.
5 А тако између свих синова мојих (јер много синова даде ми Господ) изабра Соломуна, сина мог да седи на престолу царства Господњег над Израиљем.
6 И рече ми: Соломун, син твој, сазидаће мој дом и тремове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац.
7 И утврдићу царство његово довека, ако буде постојан да извршује заповести моје и законе моје као данас.
8 Сада дакле пред свим Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: Држите и тражите све заповести Господа Бога свог, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наследство синовима својим након себе довека.
9 А ти, Соломуне сине, знај Бога оца свог, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако Га устражиш, наћи ћеш Га; ако ли Га оставиш, одбациће те засвагда.
10 Види сада да те је Господ изабрао да сазидаш дом за светињу; буди храбар и ради.
11 Тада предаде Давид Соломуну сину свом слику од трема и од кућа његових, и од ризница и од соба и од клети унутрашњих, и од места за заклопац очишћења,
12 И слику од свега што беше смислио за тремове дома Господњег и за све клети унаоколо и за ризницу дома Божијег и за ризницу од светих ствари,
13 И за редове свештеничке и левитске и за сваки посао у служби у дому Господњем и за све посуђе у дому Господњем;
14 Злато под меру за судове златне за сваку службу, и сребро за све судове сребрне под меру, за све судове за сваку службу;
15 Под меру за свећњаке златне и жишке златне, по тежини сваког свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне по тежини сваког свећњака и жижака његових, према потреби сваког свећњака;
16 И злата под меру за столове на којима ће стајати хлебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне;
17 И за виљушке и за котлиће и за зделе злата чистог, и за златне чаше под меру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под меру за сваку;
18 И за олтар кадиони чистог злата под меру; и слику од кола златних херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завета Господњег.
19 То ми је све дошло писано руком Господњом да бих знао све како шта треба урадити.
20 И тако рече Давид Соломуну, сину свом: Буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће одступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем.
21 А ево редови свештенички и левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољних и вештих сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповест своју.
1 Потом рече Давид свему збору: Једног Соломуна, сина мог, изабрао је Господ, младо дете, а ово је велик посао; јер неће бити човеку тај дом него Господу Богу.
2 Ја колико могох приправих за дом Бога свог злата за ствари златне, сребра за сребрне, бронзе за бронзане, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојаког драгог камења, и камена мрамора изобила.
3 И још из љубави к дому Бога свог, шта имам свог злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога свог:
4 Три хиљаде таланата злата офирског, и седам хиљада таланата чистог сребра, да се обложе зидови домовима.
5 Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дело руку уметничких. А би ли јоште ко хтео драговољно шта данас приложити Господу?
6 Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевих и хиљадници и стотиници и кнезови над пословима царским.
7 И дадоше за службу у дому Божијем злата, пет хиљада таланата и десет хиљада златица, и сребра десет хиљада таланата, и бронзе осамнаест хиљада таланата, и гвожђа сто хиљада таланата.
8 И камења у кога год беше сви дадоше у ризницу дома Господњег у руке Јехила од синова Гирсонових.
9 И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху целим срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.
10 Потом Давид благослови Господа пред свим збором, и рече Давид: Благословен си Господе Боже Израиља, оца нашег од века до века.
11 Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вечност и част, и све што је на небу и на земљи; Твоје је, Господе, царство, и Ти си узвишен, сврх свега Поглавар;
12 Богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све.
13 Сада дакле, Боже наш, хвалимо Те и славимо име Твоје славно.
14 Јер ко сам ја и шта је мој народ да бисмо могли оволико принети Теби драговољно? Јер је од Тебе све, и из Твојих руку примивши дасмо Ти.
15 Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.
16 Господе Боже наш, све ово благо што Ти приправисмо за грађење дома имену Твом светом, из Твоје је руке, и све је Твоје.
17 Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси.
18 Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довека ову вољу и помисао срдачну народа свог, и управљај срце њихово к себи.
19 И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.
20 Потом рече Давид свему збору: Благословите сада Господа Бога свог. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.
21 И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сутрадан: хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с наливима њиховим, и других жртава много за сав народ.
22 И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна, сина Давидовог царем, и помазаше га Господу за вођу а Садока за свештеника.
23 И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ.
24 И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.
25 И Господ узвиси веома Соломуна пред свим Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар пре њега није имао у Израиљу.
26 Тако Давид, син Јесејев, царова над свим Израиљем.
27 А времена за које царова над Израиљем беше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.
28 И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место.
29 А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца,
30 Са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских.