1 Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,
2 Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!
3 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.
4 Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.
5 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.
6 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.
1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."
7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.
8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!
1 Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
2 Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.
3 Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.
4 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.
5 Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.
6 Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.
7 Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.
8 Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!
1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
1 Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје.
2 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе!
3 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам.
4 Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао.
5 Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње.
6 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.
7 А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим.
8 Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.
9 Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.
10 Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе.
11 Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје.
12 Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.
1 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,
3 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.
4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
5 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?
6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
1 Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме.
2 Да ми непријатељ не ишчупа душу као лав. Чупа, а нема ко да избави.
3 Господе, Боже мој! Ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојим,
4 Ако сам зло вратио пријатељу свом, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;
5 Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.
6 Устани, Господе, у гневу свом; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.
7 И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину.
8 Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.
9 Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!
10 Штит је мени у Бога, који чува оне који су правог срца.
11 Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев.
12 Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;
13 И запиње смртну стрелу, чини стреле своје да пале.
14 Гле, безбожник заче неправду, трудан беше злочинством, и роди себи превару.
15 Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.
16 Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на теме његово.
17 Хвалим Господа за правду Његову, и певам имену Господа Вишњег.
1 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.
2 У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.
3 Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;
4 Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?
5 Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га;
6 Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове,
7 Овце и волове све, и дивље звериње,
8 Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима.
9 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!
1 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
1 У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;
2 Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.
3 Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"
4 Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.
5 Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.
6 Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;
7 Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.
1 Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим
2 Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.
3 Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
4 Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?
5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе
6 Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.
7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.
8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.
1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?
2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.
4 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.
5 А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.
6 Певаћу Господу, који ми добро чини.
1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.
1 Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој?
2 Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца свог;
3 Ко не опада језиком својим, не чини другом зло, и не ружи ближњег свог;
4 Ко не гледа оног кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;
5 Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека.
1 Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.
2 Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.
3 У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја.
4 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја.
5 Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.
6 Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио.
7 Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.
8 Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.
9 Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;
10 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост.
11 Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.
1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
1 Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.
2 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3 Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.
4 По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.
7 Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.
8 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.
9 Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.
10 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.
11 И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.
12 Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;
13 И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.
14 Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!
1 Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог.
2 Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи.
3 Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.
4 Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши.
5 Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.
6 Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава.
7 Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог.
8 Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.
9 Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо.
1 Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш!
2 Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио.
3 Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења.
4 Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека.
5 Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.
6 Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог.
7 Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се.
8 Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.
9 Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети.
10 Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;
11 Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.
12 Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово.
13 Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју.
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.
2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.
3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог.
4 Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме.
5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна.
6 Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.
1 Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој.
2 Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је.
3 Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом месту његовом?
4 У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно.
5 Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога, спаса свог.
6 Такав је род оних који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев!
7 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.
8 Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју.
9 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.
10 Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе.
1 К Теби, Господе, подижем душу своју.
2 Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.
3 И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.
4 Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим.
5 Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан.
6 Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.
7 Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!
8 Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут.
9 Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.
10 Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово.
11 Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик.
12 Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.
13 Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом.
14 Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им.
15 Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје.
16 Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.
17 Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.
18 Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје.
19 Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.
20 Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам.
21 Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам.
22 Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових.
1 Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.
2 Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.
3 Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.
4 Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам.
5 Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим.
6 Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе,
7 Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја.
8 Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.
9 Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима,
10 Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.
11 А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.
12 Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.
1 Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?
2 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
3 Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
4 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.
5 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.
6 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.
7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.
8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!
9 Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!
10 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.
11 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.
12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.
13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.
14 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.
1 К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.
2 Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.
3 Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.
4 Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили.
5 Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида.
6 Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог!
7 Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га.
8 Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог.
9 Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.
1 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.
2 Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти.
3 Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.
4 Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.
5 Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре ливанске.
6 Као теле скачу од Њега; Ливан и Сирион као млад биво.
7 Глас Господњи сипа пламен огњени.
8 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.
9 Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој.
10 Господ је седео над потопом, и седеће Господ као цар увек.
11 Господ ће дати силу народу свом, Господ ће благословити народ свој миром.
1 Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете.
2 Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме.
3 Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб.
4 Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово.
5 Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост.
6 И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.
7 Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.
8 Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:
9 "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју?
10 Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник."
11 И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем.
12 Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити.
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
1 Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен.
2 Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства.
3 Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан.
4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци.
5 Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог.
6 Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
7 Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби.
9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби.
10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.
11 Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца.
1 Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.
2 Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица.
3 Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући;
4 Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито.
5 Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.
6 Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.
7 Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.
8 Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени;
9 Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.
10 Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима.
11 Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено.
12 Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе.
13 С неба гледа Господ, види све синове људске;
14 С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.
15 Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.
16 Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;
17 Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.
18 Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.
19 Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.
20 Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.
21 О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо.
22 Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.
1 Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим.
2 Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.
3 Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно.
4 Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.
5 Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.
6 Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.
7 Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их.
8 Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ.
9 Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице.
10 Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.
11 Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.
12 Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?
13 Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.
14 Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим.
15 Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов.
16 Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.
17 Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.
18 Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.
19 Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.
20 Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.
21 Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.
22 Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
1 Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.
2 Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.
3 Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.
4 Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.
5 Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.
6 Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!
7 Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.
8 Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.
9 Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.
10 Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.
11 Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.
12 Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.
1 Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.
2 Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.
3 Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.
4 Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.
5 Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.
6 И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.
7 Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли.
8 Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.
9 Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу.
10 Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.
11 А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.
12 Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.
13 Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов.
14 Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.
15 Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.
16 Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.
17 Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.
18 Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека.
19 Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.
20 А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе.
21 Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.
22 Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе.
23 Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов.
24 Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.
25 Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба.
26 Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов.
27 Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека.
28 Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити.
29 Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.
30 Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.
31 Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу.
32 Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;
33 Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.
34 Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници.
35 Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;
36 Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.
37 Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.
38 А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти.
39 Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи.
40 Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају.
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
1 Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
3 И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.
4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.
5 Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.
6 Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.
7 И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;
8 Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.
9 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.
10 Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.
11 Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.
12 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
13 Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
14 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
15 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!
16 Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!
17 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.
1 Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан.
2 Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим.
3 Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој.
4 Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти.
5 Непријатељи моји говоре злобно за мене: "Кад ће умрети, и име његово погинути?"
6 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.
7 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:
8 "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."
9 И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету.
10 Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.
11 По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.
12 А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека.
13 Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин.
1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!
2 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?
4 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.
5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
6 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.
7 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.
8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?
11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
1 Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме.
2 Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
3 Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје.
4 Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој!
5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
1 Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара.
2 Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.
3 Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју.
4 И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.
5 Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих.
6 Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице.
7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.
8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе.
9 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.
10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог.
11 И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.
12 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.
13 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.
14 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене.
15 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.
16 Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.
17 Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.
1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.
2 Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.
3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових;
4 Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег.
5 Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.
6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше.
7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
8 Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,
9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.
10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.
11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
1 Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним.
2 Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.
3 Покори нам народе и племена под ноге наше.
4 Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле.
5 Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.
6 Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте;
7 Јер је Бог цар од све земље, појте песму.
8 Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом.
9 Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!
1 Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој.
2 Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог.
3 Бог у дворима његовим зна се да је бранич.
4 Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.
5 Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше.
6 Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.
7 Ветром источним разбио си корабље тарсиске.
8 Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека.
9 Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје.
10 Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја.
11 Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих.
12 Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;
13 Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима.
14 Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека.
1 Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,
2 Простаци и господо, богати и сиромаси.
3 Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4 Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5 Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6 Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
7 Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
8 Велик је откуп за душу, и неће бити никад
9 Да ко довека живи, и не види гроба.
10 Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11 Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
12 Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13 Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14 Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
15 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.
16 Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
17 Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
18 Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
19 Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
20 Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.
1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
3 Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
4 Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
5 Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
12 Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
13 Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
15 Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
16 Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
17 Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
19 Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.
1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
4 Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
5 Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.
6 Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:
7 Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.
9 Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.
1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.
2 Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.
3 Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4 Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?
5 Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.
6 Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.
1 Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду.
2 Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих.
3 Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.
4 Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.
5 Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их.
6 Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро.
7 Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.
1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
16 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
1 Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2 Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9 Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10 Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.
2 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.
3 Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.
4 Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,
5 Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
6 Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,
8 Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!
9 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
10 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
11 Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.
12 Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.
1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
2 Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.
3 Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.
4 Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.
5 Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.
6 Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.
7 Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.
8 Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.
1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
3 Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,
4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
5 Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?
6 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.
7 Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.
8 Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.
9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.
10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.
1 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
2 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
3 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
4 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
8 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
10 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
11 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
1 Покликни Богу, сва земљо!
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
1 Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим.
2 Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје.
3 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!
4 Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.
5 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!
6 Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш!
7 Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски!
1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ'.
2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
4 Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
7 Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
8 Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
10 Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
11 Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
12 Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
14 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
15 Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
17 Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
20 Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
22 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
24 Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
25 Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
26 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"
27 Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
29 У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
30 Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
32 Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
33 Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
34 Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
1 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш!
2 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!
3 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха!
4 Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог!
5 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи!
1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
1 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом:
2 Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици.
3 Родиће народу горе миром, и хумови правдом.
4 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,
5 Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.
6 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.
7 Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.
8 Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.
9 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.
10 Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак.
11 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.
12 Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.
13 Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти.
14 Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.
15 Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.
16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи.
17 Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.
18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!
19 И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин.
20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
1 Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја.
2 "Кад видим да је време, судићу право.
3 Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене."
4 Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог.
5 Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво.
6 Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;
7 Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.
8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи.
9 А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом.
10 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."
1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.
2 У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.
3 Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.
4 Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.
5 Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.
6 Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.
7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?
8 С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,
9 Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.
10 И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.
11 Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.
12 Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
1 Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2 Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4 Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5 Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6 Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8 Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9 Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10 Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11 Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12 Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13 А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
1 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
2 "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
3 Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.
4 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
5 Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
6 Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.
7 Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."
8 Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.
1 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
1 Како су мили станови Твоји, Господе над силама!
2 Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом.
3 И птица находи кућу, и ластавица гнездо себи где леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!
4 Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка.
5 Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји!
6 Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одева благословима.
7 Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.
8 Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев!
9 Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника свог!
10 Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијег него живети у шаторима безбожничким.
11 Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра.
12 Господе над силама! Благо човеку, који се у Те узда!
1 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.
2 Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове.
3 Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог.
4 Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.
5 Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено?
6 Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби?
7 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.
8 Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.
9 Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!
10 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.
11 Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути.
12 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.
13 Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.
1 Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.
2 Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.
3 Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.
4 Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.
5 Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.
6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.
7 У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.
9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.
10 Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.
11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.
12 Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.
13 Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег.
14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.
15 Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,
16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;
17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.
1 Шта је сам основао на горама светим,
2 Врата сионска љуби Господ више свих станова Јаковљевих,
3 Славно казују за Тебе, граде Божји!
4 "Међу оне, који ме знају, бројаћу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с етиопском онде су се родили."
5 О Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га.
6 Господ ће у препису народа завикати: Овај се родио у њему.
7 И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби.
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
1 Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.
2 Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.
3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;
4 Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.
5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,
6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.
9 Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.
10 Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.
11 Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.
12 На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.
13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 "Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.
15 Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.
16 Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."
1 Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,
2 Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,
3 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!
4 Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.
5 Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.
6 Безумник не зна, и незналица не разуме то.
7 Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.
8 А Ти си, Господе, висок увек.
9 Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;
10 А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.
11 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.
12 Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.
13 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;
14 Родни су и у старости, једри и зелени,
15 Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.
1 Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се померити.
2 Престо Твој стоји од искона; од века Ти си.
3 Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје:
4 Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.
5 Сведочанства су Твоја веома тврда; дому Твом припада светлост, Господе, на дуго време.
1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
1 Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!
2 Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!
3 Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.
4 У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
5 Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.
6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7 Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:
8 "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9 Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11 И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."
1 Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.
3 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
4 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова.
5 Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
6 Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој.
7 Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
8 Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове.
9 Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо!
10 Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право.
11 Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;
12 Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска
13 Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.
1 Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа.
2 Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом.
3 Огањ пред Њим иде, и пали наоколо непријатеље Његове.
4 Муње Његове севају по васиљеној; види и стрепи земља.
5 Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи.
6 Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову.
7 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните Му се сви богови.
8 Чује и радује се Сион, и кћери се јудејске веселе ради судова Твојих, Господе!
9 Јер си Ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.
10 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.
11 Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.
12 Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово.
1 Појте Господу песму нову, јер учини чудеса. Поможе Му десница Његова и света мишица Његова.
2 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.
3 Опомену се милости своје и верности своје к дому Израиљевом. Видеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.
4 Радуј се Господу, сва земљо; певајте, покликујте и попевајте!
5 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.
6 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.
7 Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе;
8 Реке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују
9 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима верно.
1 Господ царује: нека стрепе народи; седи на херувимима: нек се дрма земља!
2 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.
3 Нека славе велико и страшно име Твоје; да је свет!
4 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду Ти си уредио у Јакову.
5 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет!
6 Мојсије и Арон, свештеници Његови, и Самуило један од оних који призивају име Његово, призиваху Бога, и Он их услиши.
7 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповести Његове и уредбу коју им даде.
8 Господе, Боже наш, Ти си их услишио; Ти си им био Бог благ и плаћао за дела њихова.
9 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се на светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш.
1 Радуј се Господу, сва земљо!
2 Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући!
3 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове.
4 Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове с хвалом. Славите Га, и благосиљајте име Његово.
5 Јер је добар Господ; милост је Његова увек, и истина Његова од колена на колено.
1 Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.
2 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.
3 Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.
4 Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.
5 Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.
6 Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.
7 Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.
8 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3 Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4 Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7 Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8 Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9 Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15 Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16 Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17 Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18 Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19 Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20 Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21 Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22 Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
1 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
2 Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
3 Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
5 Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
6 Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
8 Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
9 Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
11 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
12 Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
13 Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
17 Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
20 Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
21 Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
22 Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
26 Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
27 Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
31 Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
32 Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
34 Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
38 Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
39 Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
40 Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41 Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
42 Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
45 Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3 Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5 Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6 Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7 Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8 Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9 Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13 Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16 Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17 Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20 Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21 Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23 И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24 После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26 И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29 И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31 И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32 И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33 Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34 Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35 Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36 Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39 Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40 И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43 Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44 Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45 И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48 Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
1 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
1 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.
2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.
3 У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја.
4 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.
5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве;
6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.
7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.
1 Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору.
2 Велика су дела Господња, драга свима који их љубе.
3 Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека.
4 Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.
5 Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој.
6 Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа.
7 Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове;
8 Тврде су за ва век века, основане на истини и правди.
9 Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати.
10 Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека.
1 Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.
2 Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.
3 Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.
4 У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.
5 Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.
6 Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.
7 Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.
8 Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.
9 Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.
10 Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.
1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,
2 Да буде име Господње благословено одсад и довека.
3 Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње.
4 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава Његова.
5 Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини;
6 Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи;
7 Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;
8 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом;
9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!
1 Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,
2 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.
3 Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.
4 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.
5 Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?
6 Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?
7 Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.
8 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.
1 Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2 Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3 Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4 Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8 Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9 Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10 Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15 Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17 Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18 Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!
1 Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;
2 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.
3 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;
4 Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју!
5 Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;
6 Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.
7 Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој!
8 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.
9 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих.
10 Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.
11 Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа.
12 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?
13 Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.
14 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим.
15 Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.
16 О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје.
17 Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу.
18 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим,
19 У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!
1 Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена;
2 Јер је велика милост Његова к нама, и истина Господња траје довека. Алилуја!
1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 Нека рече Израиљ да је довека милост Његова;
3 Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова;
4 Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова.
5 Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ.
6 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
7 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.
8 Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;
9 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.
10 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.
11 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.
12 Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.
13 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.
14 Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ.
15 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу;
16 Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."
17 Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња.
18 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.
19 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.
20 "Ево врата Господња, на која улазе праведници!"
21 Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.
22 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.
23 То би од Господа и дивно је у нашим очима.
24 Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!
25 О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак!
26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег.
27 Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику.
28 Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем.
29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека.
1 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2 Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3 Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4 Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5 Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6 Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7 Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8 Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10 Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11 У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12 Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13 Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14 На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15 О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16 Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17 Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18 Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23 Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24 Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26 Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28 Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30 Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31 Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32 Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34 Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35 Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36 Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38 Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39 Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40 Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41 Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43 Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44 И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45 Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46 Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47 Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48 Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49 Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50 У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52 Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53 Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54 Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55 Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56 То је моје, да чувам заповести Твоје.
57 Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58 Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59 Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60 Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61 Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62 У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63 У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64 Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65 Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67 Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68 Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72 Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73 Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74 Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75 Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76 Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77 Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79 Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80 Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81 Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82 Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83 Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84 Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86 Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89 Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90 Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91 По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92 Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94 Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96 Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97 Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98 Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99 Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100 Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101 Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102 Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103 Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104 Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105 Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108 Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111 Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112 Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114 Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116 Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118 Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120 Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122 Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123 Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124 Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125 Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126 Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127 Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128 Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129 Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130 Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131 Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133 Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134 Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135 Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137 Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140 Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141 Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142 Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143 Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144 Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146 Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147 Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148 Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151 Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152 Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156 Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159 Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160 Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161 Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162 Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164 Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165 Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166 Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167 Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168 Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169 Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170 Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171 Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172 Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173 Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174 Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175 Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.
1 Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ?
2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
3 Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој.
4 Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев.
5 Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране.
6 Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.
7 Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ.
8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека.
1 Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!
2 Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!
3 Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.
4 Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.
5 Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.
6 Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!
7 Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!
8 Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!
9 Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.
1 К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
4 Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.
1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,
2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,
3 Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;
4 Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;
5 Покрила би душу нашу силна вода.
6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!
7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.
8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.
1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.
2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.
3 Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.
4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.
5 А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!
1 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.
2 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.
3 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.
4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.
5 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.
6 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.
1 Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
2 Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
3 Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
4 Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.
1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим!
2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог.
4 Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.
5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог;
6 Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!
1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."
1 Из дубине вичем к Теби, Господе!
2 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?
4 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.
8 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.
1 Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.
2 Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.
3 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.
1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
1 Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!
2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;
3 Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека.
1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.
2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.
3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.
1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,
2 Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег.
3 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко.
4 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.
5 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.
6 Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.
7 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.
8 Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета.
9 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим.
10 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:
11 Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска;
12 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.
13 Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.
14 Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се.
15 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;
16 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
17 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.
18 Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
19 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;
20 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.
21 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!
1 Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова;
2 Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова.
3 Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова;
4 Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова;
5 Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова;
6 Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова;
7 Створио велика видела; јер је довека милост Његова;
8 Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова;
9 Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова;
10 Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова;
11 Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова;
12 Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова;
13 Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова;
14 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова;
15 А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова;
16 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова;
17 Поби цареве велике; јер је довека милост Његова;
18 И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова;
19 Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова;
20 И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова;
21 И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова;
22 У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова;
23 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова;
24 И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова;
25 Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова;
26 Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова.
1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.
2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.
3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."
4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?
5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.
7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.
8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!
9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.
1 Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.
2 Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.
3 У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.
4 Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;
5 И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
6 Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.
7 Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.
8 Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
1 Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника,
2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;
3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим.
4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.
5 Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.
6 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог.
7 Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!
8 Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.
9 Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих.
10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану.
11 Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао.
12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.
13 Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
2 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,
3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.
4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
5 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.
6 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.
7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.
1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.
5 Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.
6 Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.
7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
8 Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.
10 Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
11 Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
12 И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
1 Узвишаваћу Те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име Твоје од века до века.
2 Сваки ћу Те дан благосиљати, и хвалићу име Твоје довека и без престанка.
3 Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути.
4 Од колена до колена хвалиће дела Твоја, и силу Твоју казивати.
5 О високој слави Твог величанства, и о дивним делима Твојим размишљам.
6 Приповедаће силу чудеса Твојих, и ја ћу величанство Твоје казивати.
7 Хвалиће велику доброту Твоју и правду Твоју певаће.
8 Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.
9 Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дела своја.
10 Нека Те славе, Господе, сва дела Твоја, и свеци Твоји нека Те благосиљају.
11 Нека казују славу царства Твог, и силу Твоју приповедају.
12 Да би јавили синовима људским силу Твоју, и високу славу царства Твог.
13 Царство је Твоје царство свих векова, и влада Твоја на сва колена.
14 Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.
15 Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време;
16 Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.
17 Праведан је Господ у свим путевима својим, и свет у свим делима својим.
18 Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини.
19 Жељу испуња онима који Га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.
20 Чува Господ све који Га љубе, а безбожнике све ће истребити.
21 Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тело свето име Његово увек и без престанка.
1 Хвали, душо моја, Господа.
2 Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.
3 Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.
4 Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.
5 Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,
6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,
7 Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,
8 Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.
9 Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.
10 Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.
1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
1 Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини.
2 Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове!
3 Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне!
4 Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима!
5 Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се.
6 Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи.
7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;
8 Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.
9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,
10 Звери и сва стока, бубине и птице крилате,
11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,
12 Момци и девојке, старци и деца
13 Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу.
14 Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега.
1 Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих.
2 Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом.
3 Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају.
4 Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их.
5 Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.
6 Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој,
7 Да се освете народима, и покарају племена;
8 Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,
9 И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја!
1 Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове.
2 Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом.
3 Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле.
4 Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган.
5 Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне.
6 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!