1 Реч Господња која дође Осији сину Веиријевом за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудиних и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог.
2 Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа.
3 И отиде, и узе Гомеру, кћер дивлаимску, која затрудне и роди му сина.
4 Тада му рече Господ: Надени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв језраелску на дому Јујевом и укинућу царство дома Израиљевог.
5 И у то ћу време сломити лук Израиљев у долини језраелској.
6 И она опет затрудне и роди кћер; и Господ му рече: Надени јој име Лорухама: јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвим.
7 А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховим, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњима ни коњицима.
8 Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина.
9 И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш.
10 Али ће ипак број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројати; и место да им се рече: Нисте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога Живога.
11 И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви у једно, и поставиће себи једног поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан језраелски.
1 Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.
2 Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих,
3 Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу.
4 И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад.
5 Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.
6 Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.
7 И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада.
8 Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала.
9 Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.
10 И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке.
11 И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене.
12 И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско.
13 И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.
14 Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо.
15 И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира.
16 И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.
17 Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена.
18 И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.
19 И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.
20 И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.
21 И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.
22 А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.
23 И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!
1 Потом рече ми Господ: Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске
2 И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма.
3 И рекох јој: Седи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другог; тако ћу и ја бити твој.
4 Јер ће дуго времена синови Израиљеви седети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова.
5 После ће се обратити и тражиће Господа Бога свог и Давида цара свог, и у страху ће приступити ка Господу и благости Његовој у последња времена.
1 Чујте реч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;
2 Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.
3 Зато ће тужити земља, и шта год живи на њој пренемоћи ће, и звери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помрети.
4 Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником.
5 Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.
6 Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога свог, и ја ћу заборавити синове твоје.
7 Што се више множише, то ми више грешише; славу њихову претворићу у срамоту.
8 Од греха народа мог хране се, и лакоме се на безакоње њихово.
9 Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путеве његове и платићу му за дела његова.
10 И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.
11 Курварство и вино и маст одузима срце.
12 Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога свог.
13 Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и брестовима, јер им је сен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу.
14 Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалим женама; и народ неразумни пропашће.
15 Ако се ти курваш, Израиљу, нека не греши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Вет-авен, и не куните се: Тако да је жив Господ.
16 Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространом месту.
17 Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га.
18 Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота.
19 Ветар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.
1 Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.
2 Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.
3 Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.
4 Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.
5 И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.
6 Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих.
7 Изневерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождрети месец дана с достојањем њиховим.
8 Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Вет-авену: за тобом, Венијамине!
9 Јефрем ће опустети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевим шта ће зацело бити.
10 Кнезови су Јудини као они који премештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.
11 Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу.
12 Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудином.
13 И Јефрем виде болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцелити нити ће вас опростити ране ваше.
14 Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудином; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однећу и нико неће избавити.
15 Отићи ћу и вратићу се на своје место докле не признају своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме.
1 Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.
2 Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим.
3 Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.
4 Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
5 Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе.
6 Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.
7 Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише.
8 Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови.
9 А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.
10 У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.
11 И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог.
1 Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
2 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
3 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
4 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
6 Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
7 Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
8 Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
9 Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
11 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
12 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
13 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
14 Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
15 Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
16 Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
1 Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог.
2 Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те.
3 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.
4 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.
5 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?
6 Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде.
7 Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци.
8 Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине.
9 Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.
10 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима.
11 Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех.
12 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.
13 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир.
14 Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном.
1 Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш одступивши од Бога свог, милујеш плату курварску по свим гумнима житним.
2 Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.
3 Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у асирској.
4 Неће приносити Господу вина, нити ће Му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хлеб оних који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хлеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.
5 Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег?
6 Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наследиће коприва, трње ће им бити у шаторима.
7 Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твог и велику мржњу.
8 Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свим путевима његовим, мржња је у дому Бога његовог.
9 Дубоко су се покварили као у време гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће грехе њихове.
10 Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његовом; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им беше мило.
11 Јефремова ће слава одлетети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.
12 Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.
13 Јефрем, кад га гледах, беше као Тир, посађен на љупком месту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.
14 Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле.
15 Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато онде мрзим на њих; за злоћу дела њихових изгнаћу их из дома свог; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.
16 Ударен би Јефрем; корен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.
17 Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.
1 Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.
2 Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.
3 Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар?
4 Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.
5 За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.
6 И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намером својом.
7 Цара ће самаријског нестати као пене поврх воде.
8 И обориће се висине авенске, грех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховим, и говориће горама: Покријте нас, и хумовима: Падните на нас.
9 Од времена гавајског грешио си, Израиљу; онде осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.
10 По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.
11 Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.
12 Сејте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.
13 Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.
14 Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад беше рат, мајка би размрскана са синовима.
15 Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.
1 Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.
2 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.
4 Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.
5 Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.
6 И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.
7 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.
8 Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.
9 Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.
10 Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;
11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.
12 Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.
1 Јефрем се храни ветром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају веру с Асирцем и носе уље у Мисир.
2 И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путевима његовим, платиће му по делима његовим.
3 У утроби ухвати за пету брата свог, и у сили својој бори се с Богом;
4 Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама.
5 Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.
6 Ти дакле обрати се к Богу свом, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога свог.
7 Трговац је Јефрем, у руци су му мерила лажна, мило му је да чини криво.
8 И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех.
9 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, још ћу ти дати да седиш у шаторима као о празницима.
10 И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.
11 Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.
12 И Јаков побеже у земљу сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце.
13 И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.
14 Јефрем Га љуто разгневи; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.
1 Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.
2 И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.
3 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.
4 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.
5 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
6 Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
7 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
8 Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.
9 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
10 Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?
11 Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.
12 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.
13 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
14 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.
15 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.
16 Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
1 Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу свом, јер си пао свог ради безакоња.
2 Узмите са собом речи, и обратите се ка Господу; реците Му: Опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих.
3 Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњима, нити ћемо више говорити делу руку својих: Боже наш; јер у Тебе налази милост сирота.
4 Исцелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гнев мој одвратити од њега.
5 Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета ливанска.
6 Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански.
7 Они ће се вратити и седети под сеном његовим, рађаће као жито и цветаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино ливанско.
8 Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.
9 Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.