1 Речи Амоса који беше између пастира из Текује, што виде за Израиља за времена Озије цара Јудиног и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог, две године пре труса.
2 Рече дакле: Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и тужиће станови пастирски и посушиће се врх Кармилу.
3 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Дамаск, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном.
4 Него ћу пустити огањ у дом Азаилов, те ће прождрети дворове Вен-Ададове.
5 И поломићу преворнице Дамаску, и истребићу становнике из поља Авена, и оног који држи палицу из дома Еденовог, и отићи ће у ропство народ сирски у Кир, вели Господ.
6 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Газа, нећу јој опростити, јер их заробише сасвим и предадоше Едомцима.
7 Него ћу пустити огањ у зидове Гази, те ће јој прождрети дворове.
8 И истребићу становнике из Азота и оног који држи палицу из Аскалона, и окренућу руку своју на Акарон, и изгинуће остатак филистејски, вели Господ Господ.
9 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Тир, нећу му опростити, јер сасвим дадоше у ропство Едомцима и не сећаше се братске вере.
10 Него ћу пустити огањ у зидове Тиру, те ће прождрети дворове његове.
11 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Едом, нећу му опростити, јер гони брата свог мачем потрвши у себи све жаљење, и гнев његов раздире једнако, и срдњу своју држи увек.
12 Него ћу пустити огањ у Теман, и прождреће дворе у Восори.
13 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учинише синови Амонови, нећу им опростити, јер параше трудне жене у Галаду да рашире међу своју.
14 Него ћу запалити огањ у зидовима Рави, те ће јој прождрети дворове с виком у дан боја и с буром у дан вихора.
15 И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ.
1 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара едомског у креч.
2 Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождрети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубним.
3 И истребићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ.
4 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредбе Његове не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови.
5 Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождрети дворе јерусалимске.
6 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке.
7 Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смернима; и син и отац одлазе к једној девојци да скврне свето име моје.
8 И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих.
9 А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо.
10 И ја вас изведох из земље мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наследили земљу аморејску.
11 И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? Синови Израиљеви, говори Господ.
12 А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте.
13 Ево, ја ћу вас притиснути на месту вашем као што се притискају кола пуна снопља.
14 И неће бити бега брзоме, и јаки неће утврдити крепости своје, и храбри неће спасти душу своје.
15 И стрелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњаник спасти душе своје.
16 Него ће најхрабрији међу јунацима го побећи у онај дан, говори Господ.
1 Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи:
2 Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.
3 Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?
4 Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта?
5 Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати?
6 Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини?
7 Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.
8 Кад лав рикне, ко се неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати?
9 Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској, и реците: Скупите се на горе самаријске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој.
10 Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим.
11 Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји.
12 Овако вели Господ: Као кад пастир истргне из уста лаву две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на углу од одра и накрај постеље.
13 Чујте и засведочите у дому Јаковљевом, говори Господ Господ Бог над војскама.
14 Кад походим Израиља за грехе његове, тада ћу походити и олтаре ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу.
15 И ударићу кућу зимну и летњу кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ.
1 Чујте ову реч, краве васанске, које сте у гори самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: Донесите да пијемо.
2 Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским.
3 И кроз проломе ћете изаћи, свака на према се, и побацаћете шта буде у дворовима, говори Господ.
4 Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје;
5 И палите жртву захвалну од хлеба киселог, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ.
6 И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим и да нема хлеба нигде по свим местима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ.
7 А ја вам устегох дажд, кад још три месеца беху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не дажде, посуши се.
8 Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
9 Бих вас сушом и медљиком; гусенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
10 Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из логора вашег и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
11 Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.
12 Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога свог.
13 Јер ето Оног који је сазидао горе и који је створио ветар и јавља човеку шта мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име Му је Господ Бог над војскама.
1 Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.
2 Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.
3 Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.
4 Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.
5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.
6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.
7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.
8 Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.
9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.
10 Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.
11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.
12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.
13 Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.
14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.
15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.
16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.
17 И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.
18 Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.
19 Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.
20 Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?
21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.
23 Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.
24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.
25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?
26 Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.
27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.
1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
2 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
4 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
5 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
11 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
12 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
1 Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби.
2 А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.
3 Господ се раскаја зато: Неће бити, рече Господ.
4 Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље.
5 А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.
6 Господ се раскаја зато: Ни то неће бити, рече Господ Господ.
7 Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила.
8 И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече: Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља, нећу га више пролазити.
9 Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.
10 Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове.
11 Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.
12 Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј;
13 А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.
14 А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове;
15 А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу.
16 Сада дакле чуј реч Господњу. Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исаковом.
17 Зато овако вели Господ: Жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужем, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.
1 Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.
2 И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.
3 И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.
4 Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
5 Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;
6 Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.
7 Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.
8 Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?
9 И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.
10 И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.
11 Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.
12 И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.
13 У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,
14 Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.
1 Видех Господа, а Он стајаше на олтару, и рече: Удари у горњи праг од врата да се затресу довратници, и расцепи их све од врха њихова; а шта остане иза њих побићу мачем; неће утећи између њих ниједан, нити ће се који спасти.
2 Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути;
3 И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, онде ћу заповедати змији да их уједе;
4 Да оду у ропство пред непријатељима својим, и онде ћу заповедати мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро.
5 Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разлива се сва као река и потапа се као од реке мисирске.
6 Он је саградио себи клети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и излива их по земљи; име Му је Господ.
7 Нисте ли ми, синови Израиљеви, као синови етиопски? Говори Господ; не изведох ли Израиља из земље мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира?
8 Гле, очи су Господње управљене на ово грешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвим затрти дом Јаковљев, говори Господ.
9 Јер, ево, ја ћу заповедити и разметаћу међу свим народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу.
10 Од мача ће погинути сви грешници између мог народа, који говоре: Неће доћи, нити ће нас задесити зло.
11 У то ћу време подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му шта је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био пре,
12 Да би наследили остатак едомски и све народе на које се призива име моје, говори Господ, који чини ово.
13 Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сејача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати.
14 И повратићу робље народа свог Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих.
15 И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој.