По Луци 1

¹ Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

² Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³ Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴ Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵ У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶ А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷ И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸ И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹ Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰ И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹ А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹² И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³ А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴ И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵ Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶ И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷ И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸ И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹ И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰ И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹ И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²² А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴ А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

²⁶ А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

²⁷ К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

²⁸ И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

²⁹ А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

³⁰ И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

³¹ И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

³² Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

³³ И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

³⁴ А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

³⁵ И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

³⁶ И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

³⁷ Јер у Бога све је могуће што каже.

³⁸ А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁰ И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

⁵¹ Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

⁵² Збаци силне с престола, и подиже понижене.

⁵³ Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

⁵⁴ Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

⁵⁵ Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰ И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶² И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³ И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶ И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷ И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸ Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁶⁹ И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

⁷⁰ Као што говори устима светих пророка својих од века

⁷¹ Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

⁷² Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

⁷³ Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

⁷⁴ Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

⁷⁵ И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

⁷⁶ И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁷⁷ Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

⁷⁸ По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

⁷⁹ Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

⁸⁰ А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

По Луци 2

¹ У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

² Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

³ И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

⁴ Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

⁵ Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

⁶ И кад онамо беху, дође време да она роди.

⁷ И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

⁸ И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

⁹ И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

¹⁰ И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

¹¹ Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

¹² И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

¹³ И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

¹⁴ Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

¹⁵ И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

¹⁶ И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

¹⁷ А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

¹⁸ И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹ А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

²⁰ И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

²¹ И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

²² И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

²³ (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

²⁴ И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

²⁵ И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

²⁶ И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

²⁷ И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

²⁸ И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

²⁹ Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

³⁰ Јер видеше очи моје спасење Твоје,

³¹ Које си уготовио пред лицем свих народа,

³² Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

³³ И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

³⁴ И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

³⁵ (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

³⁶ И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

³⁷ И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

³⁸ И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

³⁹ И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

⁴⁰ А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

⁴¹ И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

⁴² И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

⁴³ И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

⁴⁴ Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

⁴⁵ И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

⁴⁶ И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

⁴⁷ И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

⁴⁸ И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

⁴⁹ И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

⁵⁰ И они не разумеше речи што им рече.

⁵¹ И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

⁵² И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

По Луци 3

¹ У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини,

² За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи,

³ И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха;

⁴ Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове;

⁵ Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки;

⁶ И свако ће тело видети спасење Божије.

⁷ Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде?

⁸ Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму.

⁹ Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца.

¹⁰ И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити?

¹¹ Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

¹² Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити?

¹³ А он им рече: Не тражите више него што вам је речено.

¹⁴ Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

¹⁵ А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос?

¹⁶ Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

¹⁷ Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.

¹⁸ И друго много којешта јавља народу и напомиња.

¹⁹ Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод;

²⁰ И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.

²¹ А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,

²² И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи.

²³ И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног,

²⁴ Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог,

²⁵ Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог,

²⁶ Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног,

²⁷ Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног,

²⁸ Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог,

²⁹ Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог,

³⁰ Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог,

³¹ Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог,

³² Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог,

³³ Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног,

³⁴ Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог,

³⁵ Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног,

³⁶ Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог,

³⁷ Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог,

³⁸ Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег.

По Луци 4

¹ Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

² И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

³ И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

⁴ И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

⁵ И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

⁶ И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

⁷ Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

⁸ И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

⁹ И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

¹⁰ Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

¹¹ И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

¹² И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

¹³ И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

¹⁴ И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

¹⁵ И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

¹⁶ И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

¹⁷ И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

¹⁸ Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

¹⁹ И да проповедам пријатну годину Господњу.

²⁰ И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

²¹ И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

²² И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²³ И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

²⁴ Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

²⁵ А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

²⁶ И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

²⁷ И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

²⁸ И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

²⁹ И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

³⁰ Али Он прође између њих, и отиде.

³¹ И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

³² И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

³³ И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

³⁴ Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

³⁵ И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

³⁶ И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

³⁷ И отиде глас о Њему по свима околним местима.

³⁸ Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

³⁹ И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

⁴⁰ А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

⁴¹ А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

⁴² А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

⁴³ А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

⁴⁴ И проповедаше по зборницама галилејским.

По Луци 5

¹ Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

² И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

³ И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

⁴ А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

⁵ И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

⁶ И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

⁷ И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

⁸ А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

⁹ Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

¹⁰ А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

¹¹ И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

¹² И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

¹³ И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

¹⁴ И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

¹⁵ Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

¹⁶ А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

¹⁷ И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

¹⁸ И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

¹⁹ И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

²⁰ И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

²¹ И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

²² А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

²³ Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

²⁴ Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

²⁵ И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

²⁶ И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁷ И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

²⁸ И оставивши све, устаде и пође за Њим.

²⁹ И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

³⁰ И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

³¹ И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

³² Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

³³ А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

³⁴ А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

³⁵ Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

³⁶ Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

³⁷ И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

³⁸ Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

³⁹ И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.

По Луци 6

¹ Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

² А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

³ И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

⁴ Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

⁵ И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

⁶ А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁷ Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

⁸ А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

⁹ А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

¹⁰ И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

¹¹ А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

¹² Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

¹³ И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹⁴ Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

¹⁶ Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

¹⁷ И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

¹⁸ Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

¹⁹ И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

²⁰ И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

²¹ Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

²² Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

²³ Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

²⁴ Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

²⁵ Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

²⁶ Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

²⁷ Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

²⁸ Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

²⁹ Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

³⁰ А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

³¹ И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

³² И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³³ И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

³⁴ И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

³⁵ Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

³⁶ Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

³⁷ И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

³⁸ Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

³⁹ И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

⁴⁰ Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

⁴¹ А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

⁴² Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

⁴³ Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

⁴⁴ Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

⁴⁵ Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

⁴⁶ А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

⁴⁷ Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁸ Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

⁴⁹ А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

По Луци 7

¹ А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.

² У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.

³ А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.

⁴ А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

⁵ Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

⁶ А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

⁷ Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

⁸ Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

⁹ А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.

¹⁰ И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

¹¹ И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.

¹² Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.

¹³ И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.

¹⁴ И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.

¹⁵ И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

¹⁶ А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

¹⁷ И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.

¹⁸ И јавише Јовану ученици његови за све ово.

¹⁹ И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

²⁰ Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

²¹ А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.

²² И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.

²³ И благо ономе који се не саблазни о мене.

²⁴ А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

²⁵ Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

²⁶ Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

²⁷ Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.

²⁸ Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

²⁹ И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;

³⁰ А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.

³¹ А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

³² Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

³³ Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;

³⁴ Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

³⁵ И оправдаше премудрост сва деца њена.

³⁶ Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:

³⁷ И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

³⁸ И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.

³⁹ А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.

⁴⁰ И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.

⁴¹ А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

⁴² А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

⁴³ А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.

⁴⁴ И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.

⁴⁵ Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.

⁴⁶ Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

⁴⁷ Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

⁴⁸ А њој рече: Опраштају ти се греси.

⁴⁹ И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?

⁵⁰ А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.

По Луци 8

¹ После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.

² И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

³ И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.

⁴ А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:

⁵ Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

⁶ А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

⁷ И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

⁸ А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

⁹ А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?

¹⁰ А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.

¹¹ А прича ова значи: Семе је реч Божија.

¹² А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

¹³ А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.

¹⁴ А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

¹⁵ А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

¹⁶ Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.

¹⁷ Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.

¹⁸ Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

¹⁹ Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.

²⁰ И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.

²¹ А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.

²² И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.

²³ А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.

²⁴ И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.

²⁵ А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

²⁶ И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.

²⁷ А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

²⁸ А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.

²⁹ Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.

³⁰ А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.

³¹ И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.

³² А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

³³ Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.

³⁴ А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.

³⁵ И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

³⁶ А они што су видели казаше им како се исцели бесни.

³⁷ И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.

³⁸ Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:

³⁹ Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.

⁴⁰ А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.

⁴¹ И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

⁴² Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

⁴³ И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

⁴⁴ И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

⁴⁵ И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

⁴⁶ А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

⁴⁷ А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

⁴⁸ А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

⁴⁹ Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

⁵⁰ А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.

⁵¹ А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.

⁵² А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.

⁵³ И подсмеваху Му се знајући да је умрла.

⁵⁴ А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!

⁵⁵ И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.

⁵⁶ И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.

По Луци 9

¹ Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

² И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

³ И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴ У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

⁵ И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

⁶ А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

⁷ А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

⁸ А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

⁹ И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

¹⁰ И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

¹¹ А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

¹² А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

¹³ А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

¹⁴ Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

¹⁵ И учинише тако, и посадише их све.

¹⁶ А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

¹⁷ И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

¹⁸ И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

¹⁹ А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

²⁰ А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

²¹ А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

²² Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

²³ А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

²⁴ Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

²⁵ Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

²⁶ Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

²⁷ А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

²⁸ А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

²⁹ И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

³⁰ И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

³¹ Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

³² А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

³³ И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

³⁴ А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

³⁵ И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

³⁶ И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

³⁷ А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

³⁸ И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

³⁹ И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

⁴⁰ И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

⁴¹ И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

⁴² А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

⁴³ И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

⁴⁴ Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

⁴⁵ А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

⁴⁶ А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

⁴⁷ А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

⁴⁸ И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

⁴⁹ А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

⁵⁰ И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

⁵¹ А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

⁵² И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

⁵³ И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

⁵⁴ А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

⁵⁵ А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

⁵⁶ Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

⁵⁷ А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

⁵⁸ И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

⁵⁹ А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

⁶⁰ А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

⁶¹ А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

⁶² А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

По Луци 10

¹ А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

² А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

³ Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

⁴ Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

⁵ У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

⁶ И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

⁷ А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

⁸ И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

⁹ И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

¹⁰ И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

¹¹ И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

¹² Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

¹³ Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

¹⁴ Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

¹⁵ И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

¹⁶ Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

¹⁷ Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

¹⁸ А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹ Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰ Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

²¹ У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

²² И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

²³ И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

²⁴ Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

²⁵ И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

²⁶ А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

²⁷ А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

²⁸ Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

²⁹ А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

³⁰ А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

³¹ А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

³² А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

³³ А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

³⁴ И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

³⁵ И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

³⁶ Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

³⁷ А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

³⁸ А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁹ И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

⁴⁰ А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹ А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴² А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

По Луци 11

¹ И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

² А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

³ Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;

⁴ И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

⁵ И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;

⁶ Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

⁷ А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

⁸ И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

⁹ И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

¹⁰ Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

¹¹ Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?

¹² Или ако заиште јаје да му да скорпију?

¹³ Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?

¹⁴ И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.

¹⁵ А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.

¹⁶ А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

¹⁷ А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.

¹⁸ Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

¹⁹ Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

²⁰ А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

²¹ Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

²² А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.

²³ Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

²⁴ Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

²⁵ И дошавши нађе пометен и украшен.

²⁶ Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.

²⁷ А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁸ А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

²⁹ А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

³⁰ Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.

³¹ Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

³² Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.

³³ Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

³⁴ Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.

³⁵ Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.

³⁶ Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.

³⁷ А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.

³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.

³⁹ А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

⁴⁰ Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

⁴¹ Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

⁴² Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

⁴³ Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

⁴⁴ Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

⁴⁵ А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.

⁴⁶ А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.

⁴⁷ Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.

⁴⁸ Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

⁴⁹ Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;

⁵⁰ Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,

⁵¹ Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.

⁵² Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.

⁵³ А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,

⁵⁴ Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.

По Луци 12

¹ Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

² Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

³ Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

⁴ Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁵ Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁶ Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁷ А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁸ Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁹ А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

¹⁰ И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹¹ А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹² Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹³ Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹⁴ А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁵ А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁶ Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷ И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁸ И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁹ И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

²⁰ А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²¹ Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²² А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²³ Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²⁴ Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁵ А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁶ А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁷ Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁸ А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁹ И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

³⁰ Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³¹ Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³² Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³³ Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³⁴ Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁵ Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁶ И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁷ Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁸ И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁹ Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

⁴⁰ И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴¹ А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴² А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴³ Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴⁴ Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁵ Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁶ Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁷ А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁸ А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁹ Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁵⁰ Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵¹ Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵² Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵³ Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵⁴ А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁵ И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁶ Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁷ Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

⁵⁸ Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

По Луци 13

¹ У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

² И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴ Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁷ Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

⁸ А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁹ Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

¹⁰ А кад учаше у једној зборници у суботу,

¹¹ И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

¹² А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

¹³ И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

¹⁴ А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

¹⁵ А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

¹⁶ А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁷ И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

¹⁸ А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

¹⁹ Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

²⁰ Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

²¹ Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

²² И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

²³ Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

²⁴ Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

²⁵ Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

²⁶ Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

²⁷ А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

²⁸ Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

²⁹ И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

³⁰ И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

³¹ У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³² И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

³³ Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

³⁵ Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.

По Луци 14

¹ И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

² И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

⁴ А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше Му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

¹⁵ А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

¹⁶ А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

²² И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

²⁵ Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

По Луци 15

¹ И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

² И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

³ А Он им каза причу ову говорећи:

⁴ Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

⁵ И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

⁶ И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

⁷ Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

⁸ Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

⁹ И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

¹⁰ Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

¹¹ И рече: Један човек имаше два сина,

¹² И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

¹³ И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

¹⁴ А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

¹⁵ И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

¹⁶ И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

¹⁷ А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

¹⁸ Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

¹⁹ И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

²⁰ И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

²¹ А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

²² А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

²³ И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

²⁴ Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

²⁵ А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

²⁶ И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

²⁷ А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

²⁸ А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

²⁹ А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

³⁰ А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

³¹ А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

³² Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

По Луци 16

¹ А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

² И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

³ А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

⁴ Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

⁵ И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?

⁶ А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.

⁷ А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

⁸ И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.

⁹ И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.

¹⁰ Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.

¹¹ Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?

¹² И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

¹³ Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.

¹⁴ А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.

¹⁵ И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

¹⁶ Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

¹⁷ Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

¹⁸ Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

¹⁹ Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

²⁰ А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,

²¹ И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

²² А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

²³ И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

²⁴ И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.

²⁵ А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.

²⁶ И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

²⁷ Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

²⁸ Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

²⁹ Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

³⁰ А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

³¹ А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

По Луци 17

¹ А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

² Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

³ Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

⁴ И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

⁵ И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

⁶ А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

⁷ Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

⁸ Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

⁹ Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

¹⁰ Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

¹¹ И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

¹² И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

¹³ И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

¹⁴ И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

¹⁵ А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

¹⁶ И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

¹⁷ А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

¹⁸ Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

¹⁹ И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

²⁰ А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

²¹ Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

²² А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

²³ И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

²⁴ Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

²⁵ Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

²⁶ И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

²⁷ Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

²⁸ Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

²⁹ А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

³⁰ Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

³¹ У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

³² Опомињите се жене Лотове.

³³ Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

³⁴ Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

³⁵ Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

³⁶ Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

³⁷ И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

По Луци 18

¹ Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

² Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

³ А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

⁴ И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

⁵ Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

⁶ Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

⁷ А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

⁸ Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

⁹ А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

¹⁰ Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

¹¹ Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

¹² Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

¹³ А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

¹⁴ Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

¹⁵ Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

¹⁶ А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

¹⁷ И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁸ И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁹ А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

²⁰ Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

²¹ А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

²² А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

²³ А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

²⁴ А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

²⁵ Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

²⁶ А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

²⁷ А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

²⁸ А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

²⁹ А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

³⁰ Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

³¹ Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

³² Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

³³ И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

³⁴ И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

³⁵ А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

³⁶ А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

³⁷ И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

³⁸ И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

³⁹ И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

⁴⁰ И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

⁴¹ Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

⁴² А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

⁴³ И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.

По Луци 19

¹ И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

² И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³ И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴ И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵ И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶ И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷ И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸ А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹ А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰ Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹ А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹² Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³ Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴ И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵ И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶ Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷ И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸ И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹ А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰ И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹ Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²² А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³ Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴ И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵ И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶ А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸ И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹ И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰ Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³² А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³ А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴ А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵ И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶ А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸ Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹ И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰ И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹ И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴² Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³ Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴ И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵ И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶ Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷ И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸ И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

По Луци 20

¹ И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

² И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

³ А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

⁴ Крштење Јованово или би с неба или од људи?

⁵ А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

⁶ Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

⁷ И одговорише: Не знамо откуда.

⁸ А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

⁹ А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

¹⁰ И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

¹¹ И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

¹² И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

¹³ Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

¹⁴ А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

¹⁵ И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

¹⁶ Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

¹⁷ А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

¹⁸ Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

¹⁹ И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

²⁰ И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

²¹ И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

²² Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

²³ А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

²⁴ Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

²⁵ А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

²⁶ И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

²⁷ А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

²⁸ Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

²⁹ Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

³⁰ И узе други жену, и он умре без деце;

³¹ И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

³² А после свих умре и жена.

³³ О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

³⁴ И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

³⁵ А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

³⁶ Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

³⁷ А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

³⁸ А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

³⁹ А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

⁴⁰ И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

⁴¹ Како говоре да је Христос син Давидов?

⁴² Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

⁴³ Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

⁴⁴ Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

⁴⁵ А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

⁴⁶ Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

⁴⁷ Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

По Луци 21

¹ Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;

² А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;

³ И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

⁴ Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

⁵ И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:

⁶ Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

⁷ Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

⁸ А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима.

⁹ А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

¹⁰ Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

¹¹ И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

¹² А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.

¹³ А то ће вам се догодити за сведочанство.

¹⁴ Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:

¹⁵ Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

¹⁶ А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

¹⁷ И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.

¹⁸ И длака с главе ваше неће погинути.

¹⁹ Трпљењем својим спасавајте душе своје.

²⁰ А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.

²¹ Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

²² Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

²³ Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

²⁴ И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

²⁵ И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

²⁶ Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

²⁷ И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.

²⁸ А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

²⁹ И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;

³⁰ Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.

³¹ Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

³² Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

³³ Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.

³⁴ Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.

³⁵ Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

³⁶ Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим.

³⁷ И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

³⁸ И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.

По Луци 22

¹ Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

² И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

³ А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

⁴ И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

⁵ И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

⁶ И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

⁷ А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

⁸ И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

⁹ А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

¹⁰ А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

¹¹ И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹² И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

¹³ А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

¹⁴ И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

¹⁵ И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

¹⁶ Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

¹⁷ И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

¹⁸ Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

¹⁹ И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

²⁰ А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

²¹ Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

²² И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

²³ И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

²⁴ А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

²⁵ А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

²⁶ Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

²⁷ Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸ А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹ И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

³⁰ Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

³¹ Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

³² А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

³³ А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

³⁴ А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

³⁵ И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶ А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

³⁷ Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

³⁸ А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

³⁹ И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

⁴⁰ А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴¹ И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

⁴² Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

⁴³ А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

⁴⁴ И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

⁴⁵ И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

⁴⁶ И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

⁴⁷ Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

⁴⁸ А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

⁴⁹ А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

⁵⁰ И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

⁵² А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

⁵³ Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

⁵⁴ А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

⁵⁵ А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

⁵⁶ Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

⁵⁷ А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

⁵⁸ И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

⁵⁹ И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

⁶⁰ А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

⁶¹ И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

⁶² И изишавши напоље плака горко.

⁶³ А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

⁶⁴ И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

⁶⁵ И друге многе хуле говораху на Њ.

⁶⁶ И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

⁶⁷ Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

⁶⁸ А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

⁶⁹ Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

⁷⁰ Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

⁷¹ А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

По Луци 23

¹ И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

² И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

³ А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

⁴ А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁵ А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

⁶ А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

⁷ И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

⁸ А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

⁹ И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

¹⁰ А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

¹¹ А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

¹² И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

¹³ А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

¹⁴ Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

¹⁵ А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

¹⁶ Дакле, да га избијем па да пустим.

¹⁷ А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

¹⁸ Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

¹⁹ Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

²⁰ А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

²¹ А они викаху говорећи: Распни га, распни.

²² А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

²³ А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

²⁴ И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

²⁵ И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

²⁶ И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

²⁷ А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

²⁸ А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

²⁹ Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

³⁰ Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

³¹ Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

³² Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³ И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴ А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁵ И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁶ А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁷ И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁸ А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁹ А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

⁴⁰ А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴¹ И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴² И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴³ И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴⁴ А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵ И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶ И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷ А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸ И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹ А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

⁵⁰ И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

⁵¹ (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

⁵² Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

⁵³ И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

⁵⁴ И дан беше петак, и субота освиташе.

⁵⁵ А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

⁵⁶ Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

По Луци 24

¹ А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

² Али нађоше камен одваљен од гроба.

³ И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴ И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵ А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶ Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷ Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸ И опоменуше се речи Његових.

⁹ И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰ А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹ И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹² А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³ И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴ А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵ И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶ А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷ А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸ А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹ И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰ Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹ А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²² А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³ И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴ И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵ И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶ Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷ И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸ И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹ И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰ И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹ Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³² И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³ И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴ Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵ И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁶ А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁷ А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁸ И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁹ Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴⁰ И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴¹ А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴² А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴³ И узевши изједе пред њима.

⁴⁴ И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁵ Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁶ И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁷ И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁸ А ви сте сведоци овоме.

⁴⁹ И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰ И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵¹ И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵² И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³ И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.