1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
3 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
4 Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
5 Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
6 Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
7 И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
8 Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
9 Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
10 Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
11 С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
12 Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
13 Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
14 Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
15 И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
16 И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
17 Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
18 Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
19 Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
20 Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
21 А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
22 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23 А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24 Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
6 Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
7 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
10 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
12 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
13 Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
14 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
17 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4 А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5 Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6 Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8 А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12 Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14 Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15 Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17 А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18 Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.
1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3 И да се обучени, не голи нађемо!
4 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7 Јер по вери живимо, а не по гледању.
8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;
11 Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14 Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15 Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16 Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17 Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20 Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21 Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.
1 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.
2 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!
3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;
4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,
5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,
7 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,
8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,
9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
10 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.
11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.
12 Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
13 А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.
14 Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18 И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.
2 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
3 Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.
4 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.
5 Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
6 Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.
7 А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
8 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
9 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
10 Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.
11 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.
12 Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
13 Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
14 Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
15 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.
16 Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.
1 Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,
2 Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.
3 Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,
4 И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.
5 И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,
6 Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.
7 А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.
8 Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.
9 Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.
10 И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.
11 А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.
12 Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.
13 Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.
14 Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,
15 Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.
16 А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.
17 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.
18 Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.
19 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:
20 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,
21 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.
22 А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.
23 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.
24 Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.
1 Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;
2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.
3 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;
4 Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.
5 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.
6 Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.
7 Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.
8 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;
9 Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек.
10 А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;
11 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.
12 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,
13 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,
14 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.
15 А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.
1 А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.
2 Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;
3 Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.
4 Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли
5 И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
6 И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.
7 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.
8 Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.
9 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;
10 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.
11 Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.
12 Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
13 А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.
14 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,
15 Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,
16 Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.
17 А који се хвали, Господом нека се хвали.
18 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
1 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
23 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
33 ...
1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.
2 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.
3 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)
4 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.
5 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.
6 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.
7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене.
9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.
11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.
12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.
13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.
14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.
15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.
16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.
17 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?
18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?
19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.
20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:
21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.
1 Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч.
2 Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети.
3 Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.
4 Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.
5 Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.
6 А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани.
7 А молимо се Богу да ви не чините никакво зло, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.
8 Јер ништа не можемо на истину него за истину.
9 Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.
10 Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање, а не на раскопавање.
11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.
12 Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас сви свети.
13 ...
14 Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин.