1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
2 И сва браћа која су са мном, црквама галатским:
3 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
4 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,
5 Коме слава ва век века. Амин.
6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
9 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.
12 Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.
14 И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.
15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.
16 Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,
17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.
18 А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.
19 Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.
20 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
21 А потом дођох у земље сирске и киликијске.
22 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
23 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
24 И слављаху Бога за мене.
1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
1 О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.
2 Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?
3 Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?
4 Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!
5 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?
6 Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.
7 Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.
8 А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.
9 Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.
10 Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.
11 А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.
12 А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.
13 Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:
14 Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.
15 Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.
16 А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.
17 Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.
18 Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.
19 Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.
20 Али посредник није једног; а Бог је један.
21 Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.
22 Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.
23 А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.
24 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.
25 А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.
26 Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;
27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.
29 А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.
1 Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
2 Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
3 Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
4 А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
5 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
6 И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
7 Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
8 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
9 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
10 Гледате на дане и месеце, и времена и године.
11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
12 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
13 А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
14 И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
15 Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
16 Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
17 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
19 Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
20 Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
23 Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
24 Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
25 Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
26 А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
27 Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
28 А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
29 Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
30 Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
31 Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.
1 Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
2 Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.
3 А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.
4 Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.
5 Јер ми духом чекамо од вере наду правде.
6 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.
7 Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?
8 То одвраћање није од Оног који вас позва.
9 Мало квасца укисели све тесто.
10 Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.
11 А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова.
12 О да би одсечени били они који вас кваре!
13 Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом.
14 Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе.
15 Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите.
16 Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте.
17 Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.
18 Ако ли вас дух води, нисте под законом.
19 А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,
20 Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,
21 Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије.
22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
23 Кротост, уздржање; на то нема закона.
24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.
25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо,
26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.
1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.
3 Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.
4 А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом.
5 Јер ће сваки своје бреме носити.
6 А који се учи речи нека даје део од сваког добра ономе који га учи.
7 Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети.
8 Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни.
9 А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.
10 Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери.
11 Видите колико вам написах руком својом!
12 Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13 Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.
14 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет, и ја свету.
15 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.
16 И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.
17 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.
18 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.