1 Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:
2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
3 Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,
4 Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,
5 Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас;
6 Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.
7 Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати.
8 Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,
9 И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи,
10 Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,
11 Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
12 Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља,
13 Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа.
14 И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха.
15 Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају.
16 Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима;
17 А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници.
18 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се;
19 Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.
20 Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.
21 Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.
22 А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.
23 А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;
24 Али остати у телу потребније је вас ради.
25 И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере,
26 Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.
27 Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,
28 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;
29 Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,
30 Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.
1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4 Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14 Све чините без вике и премишљања.
15 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16 Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26 Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30 Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
1 А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.
2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.
3 Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.
4 Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,
5 Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.
6 По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.
7 Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради.
8 Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,
9 И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;
10 Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,
11 Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;
12 Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.
13 Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,
14 И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.
15 Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити.
16 Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо.
17 Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
18 Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог;
19 Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.
20 Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,
21 Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити.
1 Зато, браћо моја љубазна и пожељена, радости и венче мој! Тако стојте у Господу, љубазни.
2 Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу,
3 Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима који се у јеванђељу трудише са мном, и Клементом, и с осталима помагачима мојим, којих су имена у књизи живота.
4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.
5 Кротост ваша да буде позната свим људима.
6 Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.
7 И мир Божји, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.
8 А даље, браћо моја, шта је год истинито, шта је год поштено, шта је год праведно, шта је год пречисто, шта је год прељубазно, шта је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите,
9 Што и научисте, и примисте и чусте, и видесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.
10 Обрадовах се, пак, врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгодним временом задржасте.
11 Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам.
12 Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.
13 Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје.
14 Али добро учинисте што се примисте моје невоље.
15 А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једних;
16 Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју.
17 Не као да тражим дар, него тражим плод који се множи на корист вашу.
18 А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита шта сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу.
19 А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу.
20 А Богу и Оцу нашем слава ва век века. Амин.
21 Поздравите сваког светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.
22 Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесаревог.
23 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.