1 Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
2 Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својим,
3 И спомињући без престанка ваше дело вере, и труд љубави, и трпљење наде Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим,
4 Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш.
5 Јер јеванђеље наше не би к вама само у речи него и у сили и у Духу Светом, и у великом признању, као што знате какви бисмо међу вама вас ради.
6 И ви се угледасте на нас и на Господа примивши реч у великој невољи с радошћу Духа Светог,
7 Тако да постадосте углед свима који верују у Македонији и у Ахаји.
8 Јер се од вас прочу реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него и у свако место изиђе вера ваша у Бога тако да нам није потребно шта говорити.
9 Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу Живом и Истинитом,
10 И да чекате Сина Његовог с небеса ког васкрсе из мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће доћи.
1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;
2 Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.
3 Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;
4 Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.
5 Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;
6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.
7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.
8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.
9 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.
10 Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,
11 Као што знате да сваког од вас као отац децу своју
12 Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.
13 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.
14 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,
15 Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,
16 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.
17 А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.
18 Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.
19 Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?
20 Јер сте ви наша слава и радост.
1 Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини,
2 И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој;
3 Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
4 Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.
5 Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
6 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,
7 Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;
8 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.
9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим?
10 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше.
11 А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама.
13 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.
1 Даље, браћо, молимо вас и саветујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.
2 Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса.
3 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,
4 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,
5 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;
6 И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо.
7 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.
8 Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас.
9 А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
10 Јер то чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,
11 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо;
12 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете.
13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;
14 Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.
15 Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.
16 Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре;
17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
18 Тако утешавајте један другог овим речима.
1 А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати;
2 Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.
3 Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.
4 Али ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане.
5 Јер сте ви сви синови видела и синови дана: нисмо ноћи нити таме.
6 Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни.
7 Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају.
8 Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења;
9 Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа,
10 Који умре за нас да ми, стражили или спавали, заједно с Њим живимо.
11 Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините.
12 Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје,
13 И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом.
14 Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког.
15 Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;
16 Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима.
17 Радујте се свагда.
18 Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.
19 Духа не гасите. Пророштва не презирите.
20 А све кушајући добро држите.
21 Уклањајте се од сваког зла.
22 А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему;
23 И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.
24 Веран је Онај који вас дозва, који ће и учинити.
25 Браћо! Молите се Богу за нас.
26 Поздравите браћу сву целивом светим.
27 Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.
28 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.