1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
1 Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко;
2 Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,
3 И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог;
4 И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.
5 Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе?
6 А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?
7 Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали?
8 Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините;
9 Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници;
10 Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све,
11 Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона.
12 Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;
13 Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.
14 Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?
15 Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу,
16 И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?
17 Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.
18 Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих.
19 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу.
20 Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?
21 Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар?
22 Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?
23 И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.
24 Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером?
25 А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем?
26 Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.
1 Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.
2 Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;
3 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане.
4 Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.
5 Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.
6 Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.
7 Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.
8 Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.
9 Не уздишите један на другог, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.
10 Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.
11 Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.
12 А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд.
13 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
14 Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.
15 И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се.
16 Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи.
17 Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци.
18 И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.
19 Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,
20 Нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.