1 Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.
2 Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
3 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.
4 Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.
5 Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,
6 Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.
7 Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.
8 Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.
9 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.
10 Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.
11 Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.
12 Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.
13 Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;
14 Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.