1 Порекло Исуса Христа, сина Давида, Аврамова сина.
2 Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову,
3 Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром, Фарес роди Есрома, Есром роди Арама,
4 Арам роди Аминадава, Аминадав роди Насона, Насон роди Салмона,
5 Салмон роди Воза с Рахавом, Воз роди Јовида с Рутом, Јовид роди Јесеја,
6 а Јесеј роди Давида цара. Давид роди Соломона с Уријницом,
7 Соломон роди Ровоама, Ровоам роди Авију, Авија роди Асу,
8 Аса роди Јосафата, Јосафат роди Јорама, Јорам роди Озију,
9 Озија роди Јоатама, Јоатам роди Ахаза, Ахаз роди Езекију,
10 Езекија роди Манасију, Манасија роди Амона, Амон роди Јосију,
11 а Јосија роди Јехонију и браћу његову у време одвођења у Вавилон.
12 А по одвођењу у Вавилон Јехонија роди Салатила, Салатило роди Зоровавеља,
13 Зоровавељ роди Авиуда, Авиуд роди Елиакима, Елиаким роди Азора,
14 Азор роди Садока, Садок роди Ахима, Ахим роди Елиуда,
15 Елиуд роди Елеазара, Елеазар роди Матана, Матан роди Јакова,
16 а Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса који се зове Месија.
17 Свега, дакле, колена: од Аврама до Давида четрнаест колена, од Давида до одвођења у Вавилон четрнаест колена и од одвођења у Вавилон до Месије четрнаест колена.
18 А рођење Исуса Христа било је овако: Марија, мати његова, била је заручница Јосифова; још док се нису били састали, нађе се да је зачела од Духа светога.
19 А Јосиф, муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно отпустити.
20 Но кад он то помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи и рече: Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марије, жене своје; јер што се у њој зачело од Духа је светога.
21 Родиће сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових.
22 А све ово било је да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже:
23 "Ето, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануило", т. ј. преведено: с нама је Бог.
24 А кад се Јосиф пробуди од сна, учини као што му је заповедио анђео Господњи, и узе жену своју.
25 И не позна је док не роди сина, и надену му име Исус.
1 А кад се Исус родио у Витлејему јудејском, за време цара Ирода, гле, мази са истока дођоше у Јерусалим
2 и рекоше: Где је цар јудејски који се родио? Видели смо, наиме, његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.
3 А кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.
4 И сабра све првосвештенике и књижевнике народне и питаше их где ће се Месија родити.
5 А они му рекоше: У Витлејему јудејском. Јер је овако написао пророк:
6 "И ти, Витлејеме, земљо Јудина, никако ниси најмањи међу кнезовима Јудиним; јер ће из тебе изићи кнез који ће пасти народ мој, Израиља".
7 Онда Ирод тајно дозва маге, сазна од њих тачно време кад се звезда јавила,
8 и посла их у Витлејем и рече: Идите и распитајте добро за дете; а кад га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.
9 А они, саслушавши цара, отидоше. И гле, звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и не стаде над местом где је било дете.
10 А кад видеше звезду, обрадоваше се врло.
11 И уђоше у кућу и видеше дете с Маријом, матером његовом, и падоше и поклонише му се. Па отворише ковчеге своје и дариваше га златом, тамјаном и смирном.
12 И како су у сну примили заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.
13 А кад они отидоше, гле, анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дете и матер његову и бежи у Египат. И буду онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га погуби.
14 А он устаде, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15 И био је онде до смрти Иродове, да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже: "Из Египта дозвах сина свога".
16 А кад Ирод виде да су га мази преварили, разгневи се врло, и посла и поби сву децу у Витлејему и у свој околини његовој, од две године и ниже, по времену које је тачно дознао од мага.
17 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија:
18 "У Рами се чу глас, плач и јаукање много: Рахиља плаче за децом својом, и неће да се утеши, јер их нема".
19 А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту
20 и рече: Устани, узми дете и матер његову, па иди у земљу Израиљеву; јер су умрли који су тражили живот детињи.
21 А он устаде, узе дете и матер његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Но кад чу да Архелај влада у Јудеји место Ирода, оца свога, побоја се онамо ићи. И, поучен у сну, отиде у крајеве галилејске,
23 и дође и настани се у граду по имену Назарет - да се испуни што су казали пророци: Назарећанин ће се звати.
1 У оно време дође Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској
2 и говораше: Покајте се, јер се приближило царство небеско!
3 Он је, наиме, тај за кога је пророк Исаија рекао: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!"
4 А он, Јован, имао је хаљину од длаке камиље и појас кожан око бедара својих, а храна његова беху скакавци и дивљи мед.
5 Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска,
6 и он их кршћаваше у реци Јордану и исповедаху грехе своје.
7 А кад виде многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи гујини! Ко вас научи да бежите од гнева који иде?
8 Него - родите род достојан покајања!
9 И нека вам не пада на ум мисао: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму!
10 Већ стоји секира дрвећу код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца.
11 Ја вас кршћавам водом, да се покајете; а онај што иде за мном, јачи је од мене, коме нисам достојан обуће понети: тај ће вас крстити Духом светим и огњем.
12 Он држи лопату у руци својој, па ће очистити гувно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити.
13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану, да га овај крсти.
14 Но овај му брањаше и рече: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?
15 А Исус одговори и рече му: Пусти сад! Јер тако треба да учинимо све што је право. Тада га пусти.
16 А кад се Исус крстио, изиђе одмах из воде, и, гле, отворише се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и иде на њега.
17 И, гле, глас с небеса говораше: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи!
1 Тада Исуса одведе Дух у пустињу, да га ђаво куша.
2 И пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, најпосле огладне.
3 И приступи кушач и рече му: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.
4 А он одговори и рече: Написано је: "Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих".
5 Тада га ђаво поведе у свети град, постави га на крило од храма,
6 па му рече: Ако си Син Божји, скочи доле; јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе, и на рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом".
7 Рече му Исус: И то стоји написано: "Не кушај Господа, Бога свога".
8 Опет га поведе ђаво на једну врло високу гору, показа му сва царства светска и славу њихову,
9 и рече му: Све ћу ти ово дати, ако паднеш и поклониш ми се.
10 Тада му рече Исус: Иди од мене, сотоно! јер је написано: "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи".
11 Тада га ђаво остави, и, гле, анђели приступише и служаху му.
12 А кад чу да је Јован предан, склони се у Галилеју.
13 Остави Назарет и дође и настани се у Кафарнауму приморскоме, у земљи Завулоновој и Нефталимовој -
14 да се испуни што је рекао Исаија пророк:
15 "Земља Завулонова и земља Нефталимова, према мору, с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка,
16 народ који седи у тами, виде светлост велику, и онима што седе у земљи и сену смртном, светлост им засветли".
17 Отада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило царство небеско!
18 А кад је ишао покрај Галилејског мора, виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију, брата његова, где бацају мреже у море. Беху, наиме, рибари.
19 И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.
20 А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21 И кад отиде одатле, виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, где са Зеведејем, оцем својим, у чамцу крпе мреже своје. И позва их.
22 А они одмах оставише чамац и оца свога и пођоше за њим.
23 И иђаше (Исус) по свој Галилеји, учећи по синагога њиховим, проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу.
24 И отиде глас о њему по свој Сирији. И донесоше му све болесне, који су патили од различних болести и мука, бесне, месечаре и узете - и излечи их.
25 И иђаше за њим много народа из Галилеје и Декапоља, Јерусалима и Јудеје и с оне стране Јордана.
1 А кад виде народ, попе се на гору, и кад седе, приступише му ученици његови.
2 И отвори уста своја и учаше их овако:
3 Благо духовно сиромашнима, јер је њихово царство небеско!
4 Благо жалоснима, јер ће се ови утешити!
5 Благо кроткима, јер ће они наследити земљу!
6 Благо гладнима и жеднима праведности, јер ће се они наситити!
7 Благо милостивима, јер ће они бити помиловани!
8 Благо онима који су чиста срца, јер ће они Бога гледати!
9 Благо миротворцима, јер ће се они синови Божји назвати!
10 Благо прогнанима за праведност, јер је њихово царство небеско!
11 Благо вама кад вас стану ружити и гонити и бедити сваким злом због мене!
12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима: тако су гонили пророке пре вас!
13 Ви сте со земљи. Но ако со обљутави - чим ће се осолити? Није више ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи изгазе.
14 Ви сте светлост свету. Не може се град сакрити кад на гори стоји.
15 Нити се пали жижак и меће под мерицу, него на светњак, па светли свима који су у кући.
16 Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима!
17 Не мислите да сам дошао да укинем закон или пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним.
18 Јер заиста, кажем вам: Док не прође небо и земља, ни једног јоте или једне цртице неће нестати из закона док се све не збуде.
19 Ко, дакле, укине једну од ових најмањих заповести и тако научи људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и (тако) научи, тај ће се велик назвати у царству небеском.
20 Јер вам велим: Ако праведност ваша не буде много већа од (праведности) књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
21 Чули сте да је речено старима: "Не убиј; а ко убије, доћи ће пред суд".
22 А ја вам кажем: Сваки који се гневи на брата свога, доћи ће пред суд; а ко каже брату своме: рака!, доћи ће пред синедрион; а ко каже: будало!, заслужио је да дође у пакао огњени.
23 Ако, дакле, принесеш дар свој ка жртвенику и онде се сетиш да брат твој има нешто на те,
24 остави онде дар свој, пред жртвеником, и иди прво помири се с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25 Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија слузи и баце те у тамницу.
26 Заиста, кажем ти: Нећеш изићи оданде док не платиш последњу пару.
27 Чули сте да је речено: "Не чини прељубе".
28 А ја вам кажем: Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.
29 А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да буде бачено у пакао.
30 И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да оде у пакао.
31 А речено је: "Ко отпусти жену своју, да јој да књигу распусну".
32 А ја вам кажем: Сваки који отпусти жену своју, осим за прељубу, наводи је да чини прељубу, и који отпуштеницу узме, чини прељубу.
33 Још сте чули да је речено старима: "Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје".
34 А ја вам кажем: Не куните се никако! Ни небом, јер је престо Божји;
35 ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.
36 Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаке једне беле или црне учинити.
37 Него нека буде реч ваша: да, да, не, не; а што је више од овога, ода зла је.
38 Чули сте да је речено: "Око за око и зуб за зуб".
39 А ја вам кажем: Не противите се злу! Него, ако те ко удари по десном твом образу, окрену му и други.
40 И који хоће да се суди с тобом и хаљину твоју да узме, подај му и огртач.
41 И ко те натера једну миљу, иди с њиме две.
42 Ономе који иште од тебе, подај, и од онога који хоће да узајми од тебе, не окрећи се.
43 Чули сте да је речено: "Љуби ближњега свога и мрзи на непријатеља свога".
44 А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје и молите се Богу за оне који вас гоне,
45 да будете синови Оца свога који је на небесима; јер његово сунце обасјава зле и добре и кишу даје праведнима и неправеднима.
46 Јер ако љубите (само) оне који вас љубе - какву плату имате? Зар не чине то и цариници?
47 И ако Бога називате само браћи својој - шта особито чините? Зар не чине тако и незнабошци?
48 Будите, дакле, ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески!
1 Пазите да добра дела своја не чините пред људима, да вас они виде; иначе немате плате код Оца свога који је на небесима.
2 Кад, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што претворице чине по синагогама и улицама, да их славе људи. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
3 А ти кад дајеш милостињу, да не зна левака твоја шта чини десница твоја,
4 да милостиња твоја буде тајна. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
5 И кад се молите Богу, не будите као претворице; јер се радо моле стојећи по синагогама и на раскршћима, да се покажу пред људима. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
6 А ти кад се молиш, уђи у собу своју, затвори врата своје и помоли се Оцу своме у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
7 А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8 Не будите, дакле, као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре него што га молите.
9 Овако се, дакле, молите и ви: Оче наш небески, да се свети име твоје!
10 Да дође царство твоје! Да буде воља твоја, као на небу, (тако) и на земљи!
11 Хлеб наш потребни дај нам данас!
12 И опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим!
13 И не наведи нас у искушење, него нас избави од зла!
14 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески;
15 а ако не опраштате људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших.
16 А кад постите, не будите жалосни, као претворице; јер нагрђују лица својега, да би их видели људи где посте. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју!
17 А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј,
18 да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.
19 Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду,
20 него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21 Јер где је благо твоје онде ће бити и срце твоје.
22 Светило телу је око. Ако је, дакле, око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити;
23 а ако око твоје не ваља, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби, тама, колика ће бити тама?
24 Нико не може служити два господара: јер или ће на једнога мрзити, а дугога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони.
25 Зато вам кажем: Не брините се за живот свој, шта ћете јести, ни за тело своје, шта ћете обући. Зар није живот више од хране, и тело од одела?
26 Погледајте на птице небеске: не сеју, не жању и не сабирају у житнице, па ипак их храни Отац ваш небески. Зар не вредите ви много више од њих?
27 А ко од вас бринући се, може животу своме додати лакат један?
28 И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане пољске како расту; не труде се и не преду.
29 Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових.
30 А кад траву пољску, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, неће ли много пре вас, маловерни?
31 Не брините се, дакле, и не говорите: Шта ћемо јести? Шта ћемо пити? Шта ћемо обући?
32 За све то брину се незнабошци. Зна Отац ваш небески да вам треба све то.
33 Него иштите најпре царства његова и праведности његове, и све ово додаће вам се.
34 Не брините се, дакле, за сутра, јер ће се сутра бринути за се. Доста је свакоме дану зла свога.
1 Не судите, да вам се не суди.
2 Јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, мериће вам се.
3 А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш?
4 Или како ћеш рећи брату своме: Дај да извадим трун из ока твога - а ето брвно у оку твоме?
5 Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун из ока брата свога!
6 Не дајте светиње псима нити бацајте бисера свога пред свиње, да га не изгазе ногама својима и врате се и растргну вас.
7 Иштите, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
8 Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и ономе који куца, отвориће се.
9 Или ко је од вас човек, у кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да?
10 Или ако рибе заиште, змију да му да?
11 Кад, дакле, ви, зли будући, умете давати добре дарове деци својој, колико ће пре Отац ваш небески дати добра онима који га моле!
12 Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер то је закон и пророци.
13 Улазите на уска врата; јер су широка (врата) и широк је пут што води у пропаст, и много их је који њим улазе.
14 Како су уска врата и тесан пут што води у живот, и мало их је који га налазе!
15 Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у оделу овчјем, а изнутра су вуци грабљиви.
16 По плодовима њиховим познаћете их. Зар се с трња бере грожђе или са чкаља смокве?
17 Тако свако добро дрво плодове добре доноси, а рђаво дрво плодове рђаве доноси.
18 Не може дрво добро плодова рђавих доносити, ни дрво рђаво плодова добрих доносити.
19 Свако дрво које не доноси добра плода, сече се и у огањ се баца.
20 Дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
21 Неће сваки који ми говори: Господе, Господе!, ући у царство небеско, него онај који твори вољу Оца мога који је на небесима.
22 Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе! Зар нисмо твојим именом прорицали, твојим именом зле духове изгонили, твојим именом чудеса много учинили?
23 И тада ћу им рећи: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње!
24 Сваки, дакле, који слуша ове моје речи и извршује их, сличан је човеку мудру, који сазида кућу своју на камену.
25 И паде киша и дођоше реке и дунуше ветрови и навалише на кућу ту - и не паде, јер беше утврђена на камену.
26 И сваки који слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је човеку луду, који сазида кућу своју на песку.
27 И паде киша и дођоше реке и дунуше ветрови и навалише на кућу ту - и паде, и беше велик пад њен.
28 И кад Исус сврши речи ове, дивљаше се народ науци његовој.
29 Јер их је учио као онај који има власт, а не као књижевници њихови.
1 А кад сиђе с горе, иђаше за њим много народа.
2 И гле, губавац један приступи, паде пред њега и рече: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
3 И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах се очисти од губе.
4 И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који је заповедио Мојсије - за сведочанство њима.
5 А кад уђе у Кафарнаум, приступи му један капетан, мољаше га и рече:
6 Господе, слуга мој лежи дома узет и мучи се врло.
7 Рече му: Ја ћу доћи и излечићу га.
8 А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под мој кров уђеш; него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој.
9 Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди! и иде; и другоме: Дођи! и дође; и слузи своме: Учини то! и учини.
10 а кад Исус чу то, задиви се и рече својој пратњи: Заиста, велим вам: Ни код једног Израиљца не нађох толике вере!
11 Али вам кажем: Многи ће доћи од истока и запада и лежаће за трпезом с Аврамом, Исаком и Јаковом у царству небеском,
12 а синови царства изгнаће се у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
13 И рече Исус капетану: Иди; нека ти буде како си веровао! И оздрави слуга тога часа.
14 И кад Исус дође у дом Петров, виде ташту његову где лежи у грозници.
15 И ухвати је за руку и пусти је грозница. И уста и служаше му.
16 А кад се смркло, донесоше му много бесних. И изгна духове речју и све болеснике излечи,
17 да се испуни што је рекао пророк Исаија: "Он немоћи наше узе и болести понесе".
18 А кад Исус виде много народа око себе заповеди да се иде на другу страну.
19 И приступи један књижевник и рече му: Учитељу, ја ћу за тобом куд год ти идеш.
20 А Исус му рече. Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.
21 А други један, који је био ученик његов, рече му: Господе, допусти ми да прво одем и укопам оца свога.
22 А он му рече. Хајде за мном, и остави нека мртви укопавају своје мртваце.
23 И кад уђе у чамац, за њим уђоше ученици његови.
24 И, гле, подиже се велика бура на мору, тако да су валови покривали чамац. А он је спавао.
25 И приступише, пробудише га и рекоше: Господе, избави нас, пропадосмо!
26 И запрети ветровима и мору - и наста тишина велика.
27 А људи се зачудише и рекоше: Ко је овај да га слушају и ветрови и море?
28 И кад дође на другу страну, у земљу гадаринску, сретоше га два бесна који су изишли из гробова, зла врло, тако да нико није могао проћи путем оним.
29 И, гле, повикаше. Махни нас се, Сине Божји! Зар си дошао амо да нас пре времена мучиш?
30 А подаље од њих пасао је велик чопор свиња.
31 И демони га мољаху: Ако нас истераш, пошљи нас у чопор свиња.
32 И рече им: Идите! А они изиђоше и одоше у свиње. И, гле, навали цео чопор са стрмени у море и потопише се у води.
33 А свињари побегоше, одоше у град и казаше све, па и за бесне.
34 И, гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и кад га видеше, замолише га да би отишао из њихова краја.
1 И уђе у чамац, пређе уи дође у свој град.
2 И, гле, донесоше му човека узета, који је лежао на одру. И кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји!
3 И, гле, неки од књижевника помислише: Овај хули на Бога!
4 А Исус виде мисли њихове и рече: Зашто мислите зло у срцима својим?
5 Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај?
6 Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - и рече онда узетоме. Устани, узми свој одар и иди кући!
7 И уста и отиде кући својој.
8 А кад виде народ, уплаши се и прослави Бога који је дао таку власт људима.
9 И кад Исус отиде оданде, виде човека, по имену Матеја, где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И уста и иђаше за њим.
10 И кад лежаше за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом с Исусом и ученицима његовим.
11 А кад то видеше фарисеји, рекоше ученицима његовим: Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима
12 А он чу и рече. Не требају здрави лекара, него болесни.
13 Него идите и научите се шта значи: "Милости хоћу, а не жртве". Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.
14 Тада му приступише ученици Јованови и рекоше: Зашто ми и фарисеји постимо, а Твоји ученици не посте?
15 А Исус им рече: Зар могу сватови туговати док је с њима младожења? Него ће доћи време кад ће се отети од њих младожења - и онда ће постити.
16 Нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закпра његова одерати од хаљине, и гора ће рупа бити.
17 Нити се лива ново вино у старе мехове; иначе ће се мехови продерати, вино пролити и мехови пропасти. Него се ново вино лива у нове мехове, и обоје се сачува.
18 Док је он то њима говорио, гле, дође један старешина, паде пред њега и рече: Кћи моја баш сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19 И Исус уста и пође за њим с ученицима својим.
20 И, гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви, приступи састраг и дохвати се скута од хаљине његове.
21 Јер мишљаше у себи: Дотакнем ли се само хаљине његове, оздравићу.
22 А Исус се окрену, и кад је виде, рече: Не бој се, кћери, вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.
23 И кад Исус дође у кућу старешинину и виде свираче и народ где се узбунио,
24 рече: Идите даље, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху му се.
25 А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојка.
26 И отиде глас овај по свој земљи оној.
27 И кад је Исус одлазио оданде, иђаху за њим два слепца који викаху: Смилуј се на нас, сине Давидов!
28 А кад дође кући, приступише му слепци. И рече им Исус. Верујете ли да могу то учинити? Рекоше му: Да, Господе.
29 Тада се дохвати очију њихових и рече: По вери вашој нека вам буде!
30 И отворише им се очи. И запрети им Исус и рече: Гледајте да нико не дозна!
31 А они изиђоше и разгласише га по свој земљи оној.
32 А кад су они изишли, гле, донесоше му човека нема и бесна.
33 И пошто изгна демона, проговори неми: И дивљаше се народ и говораше: Никада се није тако шта видело у Израиљу!
34 А фарисеји говораху: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне.
35 И пролажаше Исус кроз све градове и села, учећи по синагогама њиховим, проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ.
36 А кад виде народ, сажали му се, јер беше измучен и клонуо, као овце које немају пастира.
37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много,а радника мало.
38 Молите се, дакле, господару од жетве, да пошаље радника на жетву своју.
1 И дозва својих дванаест ученика и даде им власт над нечистим духовима, да их терају напоље и да исцељују од сваке болести и сваке слабости.
2 А имена дванаест апостола ово су: прво Симон, који се зове Петар, и Андрија, брат његов; Јаков Зеведејев и Јован, брат његов;
3 Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј;
4 Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који га и издаде.
5 Ових дванаест посла Исус пошто им је заповедио био: На пут к незнабошцима не идите и у град самарјански не улазите,
6 него идите к изгубљеним овцама дома Израиљева!
7 Идите и проповедајте: Приближило се царство небеско!
8 Болесне исцељујте, мртве дижите, губаве чистите, демоне гоните напоље! Бадава сте добили, бадава и дајите.
9 Не набављајте ни злата, ни сребра, ни меди у појасеве своје,
10 ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је радник достојан своје хране.
11 У који град или село уђете, испитајте ко је у њем достојан, и онде останите док не одете.
12 А кад улазите у кућу, пожелите јој мира.
13 И ако кућа буде достојна, нека дође мир ваш на њу, а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама.
14 А ако вас ко неће да прими, нити хоће да чује речи ваших, изиђите из куће или града тога и отресите прах са ногв својих.
15 Заиста, кажем вам: Земљи содомској и гоморској лакше ће бити у дан суда него граду томе!
16 Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови.
17 Чувајте се од људи; јер ће вас они предавати судовима, и по својијем синагогама шибаће вас;
18 па и пред намеснике и цареве водиће вас због мене, за сведочанство њима и незнабошцима.
19 А кад вас предаду, не брините се како или шта ћете говорити; јер ће вам се у овај час дати шта ћете говорити.
20 Јер нећете ви говорити, него Дух Оца вашега, који ће говорити кроз вас.
21 Предаће брат брата на смрт и отац дете своје, и деца ће устати на родитеље и побиће их.
22 И сви ће мрзити на вас због мога имена. Али који издржи до краја, тај ће се спасти.
23 Кад вас потерају у граду овоме, бежите у други. Заиста, кажем вам: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син човечји.
24 Нема ученика над учитеља, ни слуге над господара свога.
25 Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће пре његове домаће!
26 Не бојте их се, дакле! Јер нема ништа сакривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати.
27 Што вам говорим у тами, казујте на светлости; и што вам се шапће на уво, проповедајте с кровова!
28 И не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу.
29 Зар се не продају два врапца за ас? И ниједан од њих не пада на земљу без оца нашега!
30 А вама је и свака длака на глави избројена.
31 Не бојте се, дакле. више вредите него многи врапци.
32 Који год, дакле, призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима;
33 а ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач.
35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његова, и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине,
36 и непријатељи човеку биће домаћи његови.
37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38 И који не узима крста свога и не иде за мном, није мене достојан.
39 Који је нашао живот свој, изгубиће га, а који је изгубио живот свој због мене, наћи ће га.
40 Који вас прима, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао.
41 Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће, и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42 И ако ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста, кажем вам, неће му плата пропасти.
1 И кад Исус сврши заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и да проповеда по градовима њиховим.
2 А кад Јован чу у тамници дела Месијина, посла ученике своје
3 и рече му: Јеси ли ти онај који треба да дође или другога да чекамо?
4 А Исус одговори и рече им: Идите и кажите Јовану што чујете и видите:
5 слепци прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље.
6 И благо ономе који се не саблазни о мене!
7 А кад ови отидоше, поче Исус народу говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар.
8 Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе, по царским су дворовима.
9 Него што сте изишли? Пророка да видите? - Да, велим вам, и више од пророка!
10 Ово је онај за кога је написано: "Ето, ја шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом".
11 Заиста, кажем вам: Међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља, а најмањи у царству небеском већи је од њега.
12 Од времена Јована Крститеља до сад царству небеском чини се насиље, и силеџије грабе га.
13 Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована,
14 и, ако хоћете да верујете; он је Илија који треба да дође.
15 Ко има уши, нека чује!
16 А какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по трговима и вичу другој:
17 Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не јаукасте.
18 Јер дође Јован, нити је јео нити је пио - и кажу: Демон је у њему.
19 Дође Син човечји, и једе и пије - и кажу: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима! Али оправдаше мудрост деца њезина.
20 Тада поче карати градове у којима се догодила већина његових чудеса, што се нису покајали:
21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан суда него вама!
23 И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити! Јер да су у Содому била чудеса која су била у теби, остао би до данашњег дана.
24 Али вам кажем: Земљи содомској лакше ће бити у дан суда него теби!
25 У то време проговори Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима.
26 Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и коме Син хоће да покаже.
28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
29 Узмите јарам мој на себе и учите се од мене, јер сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор душама својим.
30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
1 У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве, а ученици његови огладнеше и почеше кидати класје и јести.
2 А фарисеји видеше и рекоше му: Гле, ученици твоји чине што није слободно чинити у суботу!
3 А он им рече: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне он и његови пратиоци?
4 Како уђе у дом Божји и поједоше постављене хлебове, којих није смео јести ни он ни његови пратиоци, него само свештеници?
5 Или зар нисте читали у закону, да у суботу свештеници у храму суботу погане и нису криви?
6 А велим вам: Овде је веће од храма!
7 Кад би сте, пак, знали шта значи: "Милости хоћу, а не жртве", не бисте осудили праве.
8 Јер је Син човечји господар од суботе.
9 И отиде оданде и дође у синагогу њихову.
10 И, гле, беше ту човек са сухом руком. И запиташе га: Је ли слобдно у суботу лечити? - да би га могли оптужити.
11 А он им рече: Који од вас не би своју једину овцу, ако би ова у суботу упала у јаму, ухватио и извадио?
12 А колико човек више вреди од овце! Слободно је, дакле, у суботу добро чинити.
13 Тада рече човеку: Пружи руку своју! И пружи, и постаде опет здрава, као и друга.
14 А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију.
15 А Исус дозна то и уклони се оданде. И иђаху за њим многи, и излечи их све,
16 али им забрани да га разглашују -
17 да се испуни што је рекао Исаија пророк:
18 "Гле, слуга мој кога сам изабрао, љубазни мој који је по вољи душе моје! Метнућу дух свој на њега, и јавићу правду народима.
19 Неће се свађати, ни викати, нити ће чути ко по улицама гласа његова.
20 Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња, неће угасити док не доведе правду до победе.
21 И у његово име уздаће се народи".
22 Тада му донесоше бесна који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и видео.
23 И дивљаше се сав народ и говораше: Није ли ово син Давидов?
24 А фарисеји, кад чуше, рекоше: Овај тера напоље демоне само помоћу Веелзевула, старешине демонског.
25 А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и сваки град или дом који се против самога себе разделио, пропашће.
26 И ако сотона сотону тера напоље, против самога себе се разделио: како ће, дакле, остати царство његово?
27 И ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, синови ваши чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.
28 А ако ја помоћу Духа Божјег терам напоље демоне, онда је већ дошло до вас царство Божје.
29 Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово пограбити, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.
30 Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.
31 Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити.
32 И ако ко каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који каже на Духа светога, неће му се простити - ни на овоме свету ни на ономе што ће доћи.
33 Или кажите да је дрво добро - па је и род његов добар; или кажите да је дрво рђаво - па је и род његов рђав; јер се по роду дрво познаје.
34 Породи гујини, како можете добро говорити кад сте зли? Јер чега је срце пуно, то уста говоре.
35 Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло.
36 Али вам кажем: За сваку злу реч коју кажу људи, одговараће за њу на дан суда.
37 Јер ћеш по својим речима оправдан бити, и по својим ћеш речима осуђен бити.
38 Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја и рекоше: Учитељу, ми би да видимо какав знак од тебе.
39 А он им одговори и рече: Род зли и прељуботворни тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јоне пророка.
40 Као што је, наиме, Јона био у трбуху морског чудовишта три дана и три ноћи, тако ће и Син човечји бити у срцу земље три дана и три ноћи.
41 Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне!
42 Царица јужна устаће о суду с родом овим и осудиће га; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона!
43 А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места, тражи покоја, и не налази га.
44 Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао. И кад дође, нађе га празна, почишћена и украшена.
45 Онда одлази и узима са собом седам других духова, горих од себе, и уђу и живе овде, и бива последње стање тога човека горе од првога. Тако ће бити и с овим злим родом.
46 А док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу и хтели су да говоре с њим.
47 И неко му рече: Ево, мати твоја и браћа твоја стоје напољу и ради су да говоре с тобом.
48 А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја и ко су браћа моја -
49 И пружи руку своју на ученике своје и рече: Ево мати моја и браћа моја! Јер ко извршује вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.
50 ...
1 Онога дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.
2 И сабра се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и сео, а сав народ стајаше на обали.
3 И казива им много у причама и рече: Ето, изиђе сејач да сеје.
4 И када сејаше, једна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5 Друга падоше на каменита места, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху у дубину земље.
6 Али кад сину сунце, повенуше, и како немаху корена, осушише се.
7 Трећа падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8 Четврти падоше на добру земљу и доношаху плода: једно стоструко, друго шездесетоструко, а треће тридесетоструко.
9 Ко има уши, нека чује!
10 И пристпише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?
11 А он одговори и рече: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13 Зато им говорим у причама, што гледају, па ипак не виде, слушају, па ипак не чују, нити разумеју.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино које гласи: "Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети!
15 Јер је одрвенило срце овога народа, учима тешко чују, и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их".
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују!
17 Јер заиста, кажем вам: многи су пророци и праведници желели да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.
18 Ви, дакле, чујте причу о сејачу!
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме је, долази нечастиви и граби посејано у срцу његову: то је крај пута посејани.
20 А на камениту месту посејани, то је који слуша реч и одмах је радосно прима;
21 али нема корена у себи, него је непостојан, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблажњује.
22 А посејани у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и остане без плода.
23 А посејани на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме је, који онда и род рађа и доноси стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.
24 Другу причу каза им: Царство је небеско као човек који посеја добро семе на њиви својој.
25 Но кад су људи спавали, дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници, и отиде.
26 А кад усев ниче и донесе рода, онда се показа и кукољ.
27 А слуге домаћинове приступише и рекоше му: Господару, зар ниси добро семе посејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ на њој?
28 А он им рече: Непријатељ учини то. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да одемо и да га саберемо?
29 А он рече: Не, да не би, сабирајући кукољ, заједно с њиме почупали и пшеницу.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве, и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите прво кукољ и свежите га у снопље, да се спали,а пшеницу свезите у житницу моју.
31 Другу причу каза им: Царство је небеско као зрно горушично које човек узе и посеја на њиви својој.
32 Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад нарасте, веће је од поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама.
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који жена узе и метну у три сата брашна док све не ускисну.
34 Све ово говорио је Исус народу у причама, и без приче ништа им није говорио,
35 да се испуни што је рекао пророк: "Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света".
36 Тада отпусти народ и отиде кући. И приступише му ученици његови и рекоше: Протумачи нам причу о кукољу на њиви!
37 А он одговори и рече: Који сеје добро семе, то је Син човечји,
38 а њива је свет; добро семе, то су синови царства, а кукољ су синови зла;
39 непријатељ који га је посејао, јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.
40 Па као што се кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на крају света:
41 послаће Син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње,
42 и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца свога. Ко има уши, нека чује!
44 Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које човек нађе и сакри, и у радости својој отиде и продаде све што је имао и купи поље оно.
45 Још је царство небеско као трговац који је тражио добра бисера.
46 А кад нађе једно скупоцено зрно бисера, оде и продаде све што је имао и купи га.
47 Опет је царство небеско као мрежа која је бачена у море и заграбила од сваке врсте.
48 Кад се напуни, извукоше је на обалу, па седоше и изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље.
49 Тако ће бити на крају света: Изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних
50 и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: Да!
52 А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском, као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
53 И кад Исус сврши приче ове, отиде оданде.
54 И дође у постојбину своју и учаше их у синагоги њиховој, тако да су се дивили и говорили: Откуда овоме мудрост ова и моћи?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија и браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?
56 И сестре његове нису ли све код нас - Откуда, дакле, овоме све ово?
57 И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58 И не учини онде много чудеса због неверовања њихова.
1 У оно време дође глас о Исусу до Ирода четверовласника,
2 и рече слугама својим: То је Јован Крститељ! Он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3 Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене Филипа, брата свога.
4 Јер му Јован говораше: Не смеш ти ње имати!
5 И хтео га је убити, али се бојао народа, јер су га држали за пророка.
6 А на дан рођења Иродова игра кћи Иродијадина пред гостима и допаде се Ироду,
7 због чега са заклетвом обећа да ће јој дати што год заиште.
8 А она, научена од матере своје, рече: Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.
9 И сневесели се цар, но због заклетве и гостију заповеди да се да,
10 и посла и одсече главу Јованову у тамници.
11 И донесоше главу његову на тањиру и дадоше девојци, и однесе матери својој.
12 И дођоше ученици његови, узеше тело и укопаше га, и дођоше и јавише Исусу.
13 А кад Исус чу, отиде оданде чамцем у пуст крај сам. Но кад народ чу, оде за њим пешке из градова.
14 И кад изиђе, виде силан народ и сажали му се за њих и излечи болеснике њихове.
15 А кад дође вече, приступише му ученици и рекоше: Пуст је крај и већ је касно. Отпусти, дакле, народ да иде у села и купи себи хране.
16 А Исус им рече: Не треба да иду, подајте им ви да једу.
17 А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
18 А он рече: Донесите ми их овамо!
19 И заповеди народу да се пруже по трави, узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове и даде их ученицима, а ученици народу.
20 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече - дванаест пуних котарица.
21 А оних што су јели, беше око пет хиљада људи, осим жена и деце.
22 И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, док он не отпусти народ.
23 И кад отпусти народ, попе се на гору сам, да се помоли Богу. И кад дође вече, био је сам онде.
24 А чамац беше већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер је дувао противан ветар.
25 А четврте ноћне страже дође к њима идући по мору.
26 Кад га ученици видеше где иде по мору, поплашише се и рекоше: То је утвара! и од страха повикаше.
27 А Исус одмах поче говорити с њима и рече. Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28 А Петар му одговори и рече. Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води.
29 А он рече. Ходи! И Петар изиђе из чамца и иђаше по води и дође к Исусу.
30 Но кад виде ветар, уплаши се, и поче се топити и повика. Господе, помози!
31 А Исус одмах пружи руку, ухвати га и рече му: Маловерни, зашто си посумњао?
32 И кад уђоше у чамац, прста ветар.
33 А који беху у чамцу, падоше пред њега и рекоше: Заиста си Божји Син!
34 И пређоше и присташе код Генисарета.
35 И кад га људи из онога места познаше, послаше по свој оној околини. И донесоше му све болеснике,
36 и мољаху га да се дотакну само скута од хаљине његове. И сви који се дотакоше, оздравише.
1 Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:
2 Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не перу руку својих кад једу!
3 А он одговори и рече им: А што ви преступате заповест Божју за предање своје?
4 Јер Бог је рекао: "Поштуј оца и матер", и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре":
5 А ви кажете: Ко оцу или матери каже: Дар је чиме бих ти ја могао помоћи - тај не мора поштовати оца свога или матер своју.
6 И укидосте закон Божји за предање своје!
7 Претворице, добро је пророковао за вас Исаија:
8 "Овај ме народ поштује уснама али је срце њихово далеко од мене;
9 узалуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
10 И дозва народ и рече им: Чујте и размејте!
11 Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.
12 Тада приступише ученици и рекоше му: Знаш ли да се фрисеји, кад чуше ову реч, саблазнише?
13 А он одговори и рече: Сваки сад који није усадио отац мој небески, искорениће се.
14 Оставите их: слепи су вођи слепима. А кад слепац слепца води, оба ће пасти у јаму.
15 А Петар му рече: Растумачи нам ту причу!
16 А он рече: зар сте и ви још увек наразумни?
17 Зар не видите да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се напоље?
18 А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.
19 Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.
20 То је оно што погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.
21 И отиде Исус оданде и оде у крајеве тирске и сидонске.
22 И, гле, жена Хананејка из оних крајева изиђе и повика: Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов! Кћер моју зло мучи демон!
23 А он јој не одговори ни речи. И приступише ученици његови и мољаху га: Отпусти је, јер виче за нама!
24 А он одговори и рече: Нисам послан до само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25 А она дође, паде пред њега и рече: Господе, помози ми!
26 А он одгоори и рече: Није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
27 А она рече: Да, Господе; али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 Тада Исус одговори и рече јој: О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од часа тога.
29 И отиде Исус оданде и дође на Галилејско море, попе се на гору и седе онде.
30 И приступи му силан народ који је са собом имао хромих, кљастих, слепих, немих и многих других, и положише их к ногама његовим. И излечи их,
31 тако да се народ дивио кад је видео неме где говоре, кљасте здраве, хроме где иду и слепе где гледају. И прославише Бога Израиљева.
32 А Исус дозва ученике своје и рече: Жао ми је народа што су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.
33 А ученици му рекоше: Откуда нам у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?
34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и нешто рибица.
35 Тада заповеди народу да се пруже по земљи.
36 И узе оних седам хлебова и рибу, захвали Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу.
37 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече, седам пуних котарица.
38 А оних што су јели, било је четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 И отпусти народ, уђе у чамац и дође у околину магаданску.
1 И приступише фарисеји и садукеји и, кушајући га, заискаше од њега да им покаже какав знак с неба.
2 А он одговори и рече им: Увече говорите.: Биће лепо време, јер је небо црвено,
3 а ујутру: Данас ће бити гадно, јер је небо црвено и мутно. Лице небеско знате да просудите, а знаке времена не знате?
4 Род зли и прељуботворни тражи знак, и знак му се неће дати осим знака Јонина. И остави их и отиде.
5 И кад ученици дођоше на другу страну, заборавише понети хлеба.
6 А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског!
7 А они размишљаху у себи и говораху: Хлеба нисмо понели!
8 Но Исус је знао то и рече: Маловерни, што размишљате у себи о томе како хлеба немате?
9 Зар још не разумете, и зар не памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
10 И седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11 Како не разуместе да вам не рекох за хлебове: чувајте се квасца фарисејског и садукејског?
12 Тада разумеше да не рече да се чувају квасца хлебнога, него науке фарисејске и садукејске.
13 А кад Исус дође у околину Кесарије Филипове, питаше ученике своје: Шта говоре људи, ко је Син човечји?
14 А они рекоше: Једни: да је Јован Крститељ, други: да је Илија, трећи: да је Јеремија или који од пророка.
15 Рече им: А шта ви велите, ко сам ја?
16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Месија, Син Бога живога!
17 А Исус одговори и рече му: Благо теби, Симоне, сине Јонин! Јер ти то не откри човек, него Отац мој који је на небесима!
18 А и ја теби кажем: Ти си Петар (ђстена), и на тој ћу стени сазидати цркву своју, и врата адска неће је надвладати!
19 И даћу ти кључеве од царства небескога, и што свежеш на земљи, биће свезано (и) на небесима, и што раздрешиш на земљи биће раздрешено (и) на небесима.
20 Тада запрети ученицима да никоме не кажу да је он Месија.
21 Отада поче Исус Христос казивати својим ученицима, да њему ваља ићи у Јеруслаим и много пострадати од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и да ће трећи дан устати.
22 А Петар га узе насамо, поче га корити и рече: Боже сачувај, Господе! Неће то бити од тебе!
23 А он се окрену и рече Петру: Иди од мене, сотоно! Саблазан си ми, јер ти мисли нису божанске, него људске!
24 Тада Исус рече ученицима својим: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном!
25 Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене, наћи ће га.
26 Јер шта вреди човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или чиме ће човек откупити живот свој?
27 Јер ће доћи Син човечји у слави Оца свога, с анђелима својим, и тада ће вратити свакоме по делима његовим.
28 Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде Сина човечјег где иде са царством својим.
1 И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на једну високу гору саме.
2 И преобрази се пред њима, лице се његово засја као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост.
3 И, гле, указаше им се Мојсије и Илија и говораху с њим.
4 А Петар рече Исусу: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш, начинићу овде три сенице, теби једну, Мојсију једну и Илији једну.
5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и, гле, глас из облака говораше: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; слушајте га!
6 И кад ученици чуше, падоше ничице и уплашише се врло.
7 И приступи Исус, дохвати их се и рече: Устаните и небојте се!
8 А кад подигоше очи своје, никога не видеше до Исуса сама.
9 И кад силажаху с горе, заповеди им Исус: Никоме не казујте што сте видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10 И запиташе га ученици: Што, дакле, кажу књижевници да прво треба Илија да дође?
11 А он одговори: Илија ће доћи и све ће уредити.
12 Али вам кажем: Илија је већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што су хтели. Тако ће и Син човечји пострадати од њих.
13 Тада разумеше ученици да им рече за Јована Крститеља.
14 И кад дођоше к народу, приступи му један човек, клече пред њега
15 и рече: Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и мучи се врло. Често пада у ватру и често у воду.
16 И доведох га ученицима твојим, и не могоше га излечити.
17 А Исус одговори и рече: О роде неверни и наопаки! Докле ћу бити с вама! Докле ћу вас трпети! Доведите ми га овамо!
18 И запрети му Исус, и изиђе из њега демон, и оздрави дечко од тога часа.
19 Тада приступише Исусу само ученици и рекоше: Зашто га ми не могосмо истерати?
20 А он им рече: За неверовање ваше. Јер заиста, кажем вам: Кад би имали вере колико зрно горушично, могли би гори овој рећи: Пређи одавде тамо, и прешла би, и ништа вам не би било немогуће.
21 А овај род не излази осим помоћу молитве и поста.
22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Сина човечјег предаће у руке људске,
23 убиће га, и трећи дан ће устати. И сневеселише се врло.
24 А кад дођоше у Кафарнаум, приступише Петру они што купе дидрахме и рекоше: Зар ваш учитељ не даје дидрахме?
25 Рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус и рече: Шта мислиш, Симоне? Земаљски цареви од кога узимају царину или порез? Од својих синова или од туђих?
26 А кад рече: Од туђих, рече му Исус: Синови, дакле, не плаћају.
27 Али да их не саблазнимо - иди на море, баци удицу, и прву рибу коју извучеш, узми, и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир. Узми га па им подај за мене и за себе.
1 Онога часа приступише ученици Исусу и рекоше: Ко је, дакле, највећи у царству небеском?
2 И дозва једно дете, постави га међу њих
3 и рече: Заиста, кажем вам: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
4 Који се, дакле, понизи као дете ово, тај је највећи у царству небеском.
5 И ко прими тако једно дете у име моје, мене прима.
6 А ко саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да потоне на пучини морској.
7 Тешко свету од саблазни! Јер морају доћи саблазни, али тешко човеку кроз кога долази саблазан! -
8 Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је ући у живот кљасту и хрому, него с две руке или с две ноге да те баце у огањ вечни.
9 И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
10 Гледајте да не презрете ниједнога од ових малих. Јер вам кажем: Анђели њихови једнако гледају на небесима лице Оца мога небескога.
11 Јер Син човечји дође да спасе изгубљено.
12 Шта вам се чини? Кад један човек има сто оваца, па зађе једна од њих, - неће ли оставити оних деведесет и девет у планини и поћи да тражи ону што језашла?
13 И ако се деси да је нађе, - заиста, кажем вам, радује се њој више него онима деведесет и девет што нису зашле.
14 Тако није воља Оца вашега небескога да погине један од ових малих!
15 Ако, пак, згреши брат твој, иди и покарај га у четири ока. Ако те послуша, добио си брата свога.
16 А ако те не посуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се устима два или три сведока утврди свака ствар.
17 Ако ли не послуша њих, кажи цркви; а ако не послуша ни цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.
18 Заиста, кажем вам: Што год свежете на земљи, биће свезано (и) на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено (и) на небу.
19 Још вам кажем: Ако се два од вас сложе на земљи било у чему за што се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20 Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима.
21 Тада приступи Петар и рече му: Господе, колико пута ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам пута?
22 Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
23 Зато је царство небеско као цар који намисли да се прорачуна са слугама својим.
24 И кад се поче рачунати, доведоше му једнога његова дужника од десет хиљада таланата.
25 И како није могао да плати, заповеди господар да га продаду, и жену његову, и децу, и све што је имао, и да му се плати.
26 Онда слуга тај паде пред њега и рече: Причекај ме, и све ћу ти платити!
27 А господар се смилова на слугу тога, пусти га и дуг му опрости.
28 А кад слуга тај изиђе, нађе једнога од својих другара који му је дуговао сто динара, и ухвати га и стаде га давити и говорити: Плати што си дужан!
29 Онда другар његов паде пред њега и стаде га молити: Причекај ме, и платићу ти!
30 Но он не хтеде, него отиде и баци га у тамницу док не плати дуг.
31 А кад другари његови видеше тај догађај, жао им би врло, и отидоше и казаше господару своме сав догађај.
32 Тада га господар његов дозва и рече му: Зли слуго, сав овај дуг опростих теби, јер си ме молио.
33 Зар се ниси требао и ти смиловати на свога другара, као што сам се ја на тебе смиловао?
34 И разгневи се господра његов и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
35 Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату своме од срца својих.
1 И кад Исус сврши речи ове, отиде из Галилеје и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2 И иђаше за њим силан народ и излечи их онде.
3 И приступише му фарисеји да га кушају и рекоше: Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу?
4 А он одговори и рече: Зар нисте читали да је Створитељ њих од почетка створио као мужа и жену,
5 и рекао: Зато ће човек оставити оца и матер и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело?
6 Тако нису више два, него једно тело. Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља!
7 Рекоше му они: Што је онда Мојсије заповедио да се да књига распусна и да се отпусти?
8 Рече им он: Мојсије је вама због тврдога срца вашега допустио да отпуштате жене своје; из почетка није било тако.
9 Него вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу.
10 Рекоше му ученици: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.
11 А он им рече: Не примају сви ових речи, него они којима је дано.
12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; и има ушкопљеника које су људи ушкопили; и има ушкопљеника који су сами себе ушкопили ради царства небескога. Ко може да прими, нека прими!
13 Тада му донесоше дечицу да метне руке на њих и да се помоли Богу; а ученици их укорише.
14 А Исус рече: Пустите дечицу и не забрањујте им да долазе к мени, јер такових је царство небеско.
15 И метну на њих руке и отиде оданде.
16 И, гле, неко му приступи и рече. Учитељу, какво добро да учиним да имам живот вечни?
17 А он му рече: Што ме питаш за добро? Један је добар! А ако желиш да уђеш у живот, држи заповести.
18 Које? - рече он. А Исус рече: Да не убијеш, не чиниш прељубе, не украдеш, не сведочиш лажно,
19 поштуј оца и матер, и љуби ближњега свога као самог себе.
20 Рече му младић: Свега сам се овога држао; шта ми још треба?
21 Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај што имаш и подај сиротињи, и имаћеш благо на небу, и хајде за мном!
22 А кад младић чу ове речи, отиде жалостан, јер је био врло богат.
23 А Исус рече ученицима својим: Заиста, кажем вам: Богаташ ће тешко ући у царство небеско.
24 И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство небеско.
25 А кад чуше ученици, уплашише се врло и рекоше: Ко се, дакле, може спасти?
26 А Исус их погледа и рече им: Људима је ово немогуће, али Богу је све могуће.
27 Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?
28 А Исус им рече: Заиста, кажем вам, да ћете ви који сте пошли за мном, у новоме свету, кад Син човечји уседи на престолу славе своје, и сами седети на дванаест престола и владати над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који остави куће, браћу, сестре, оца, матер, жену, децу или њиве ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни.
30 Али ће многи први бити последњи и последњи први.
1 Јер је царство небеско као човек домаћин који рано ујутру изиђе да најми раднике у виноград свој.
2 И кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3 И изиђе око трећега часа и виде друге где стоје на тргу беспослени,
4 па и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.
5 И они отидоше. И опет изиђе око шестог и деветог часа и учини тако.
6 А кад изиђе око једанаестога часа, нађе друге где стоје, и рече им: Што стојите овде вас дан беспослени?
7 Рекоше му они: Нико нас не најми. Рече им он: Идите и ви у виноград.
8 А увече рече господар од винограда управитељу своме: Дозови раднике и подај им надницу, почевши од последњих до првих.
9 И дођоше они који су око једанаестог часа (најмљени), и примише по динар.
10 И кад дођоше први, мишљаху да ће више примити; и примше и они по динар.
11 А кад примише, викаху на господара
12 и рекоше: Ови последњи радили су само један сат, и изједначио си их с нама који смо се читав дан мучили и пекли!
13 А он одговори једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти криво. зар се ниси погодио са мном по динар?
14 Узми своје па иди! А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15 Или зар нисам властан да са својим чиним што хоћу? Или је зар око твоје зло што сам ја добар? -
16 Тако ће последњи бити први и први последњи.
17 А кад Исус пође горе у Јерусалим, узе дванаесторицу насамо, и на путу им рече.
18 Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницма, и осудиће га на смрт,
19 и предаће га незнабошцима, да му се ругају, да га шибају и разапну, и трећи дан ће устати.
20 Тада му приступи мати синова Зеведејевих са својим синовима, паде пред њега и мољаше га за нешто.
21 А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му она: Реци да ова моја два сина седну један с десне а други с леве стране теби у царству твоме.
22 А Исус одговори и рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити? Рекоше му они: Можемо.
23 Рече им он: Чашу моју испићете, али седети с десне стране мени и с леве то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремио Отац мој.
24 А кад чуше десеторица, расрдише се на два брата.
25 А Исус их дозва и рече: Знате да владари народни господаре над њима и великаши чине им насиље.
26 Међу вама да не буде тако! Него, који хоће да буде међу вама највећи, нека вам служи,
27 и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга -
28 као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе.
29 И кад су излазили из Јерихона, пође за њим народ многи.
30 И, гле, два слепца сеђаху крај пута, и кад чуше да Исус пролази, повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов!
31 А народ их укори да ућуте. А они још већма повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов!
32 И Исус стаде, дозва их и рече. Шта хоћете да вам учиним?
33 Рекоше му они: Господе, да се отворе очи наше!
34 И смилова се Исус и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше и пођоше за њим.
1 И кад се приближише Јерусалиму и дођоше до Витфаге, до Маслинске горе, онда Исус посла два ученика
2 и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одрешите их и доведите ми.
3 И ако вам ко каже што, реците: Требају Господу. И одмах ће их пустити.
4 А то је било, да се испуни што је рекао пророк:
5 "Кажите кћери Сионовој: Ево, цар твој иде теби кротак и јаше на магарцу, на магарету, младету теретне животиње".
6 А ученици отидоше и учинише како им је заповедио Исус.
7 Доведоше магарицу и магаре, метнуше на њих хаљине своје, и седе на њих.
8 А већина народа простираше хаљине своје по путу; други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.
9 А народ који је ишао пред њим и за њим, викаше: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10 И кад уђе у Јеруслим, узбуни се сав град и говораху: Ко је то?
11 А народ говораше: То је пророк Исус из Назарета галилејског.
12 И уђе Исус у храм Божји и изгна све који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе оних што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
13 и рече им: Написано је: "Дом мој дом молитве нека се зове", а ви чините од њега пећину разбојничку!
14 И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.
15 А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса што их учини и децу где вичу у храму: Осна сину Давидову! - расрдише се
16 и рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никад читали: "Из уста деце и одојчади спремио си хвалу"?
17 И остави их и изиђе напоље из града, у Витанију, и преноћи онде.
18 А кад се рано ујутру враћао у град, огладне.
19 И угледа смокву једну крај пута и приђе јој, али не нађе ништа на њој до само лишћа - и рече јој: Не родила никад више до века! И одмах се осуши смоква.
20 А кад то видеше ученици, задивише се и рекоше: Како се одмах осуши смоква!
21 А Исус одговори и рече им: Заиста, кажем вам: Ако имате вере и не сумњате, не само што са смоквом би, учинићете, него и гори овој ако речете: Дигни се и баци се у море!, биће.
22 И све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете.
23 И кад дође у храм, приступише му, кад је учио, првосвештеници и старешине народне и рекоше: Каквом влашћу чиниш то? И ко ти даде ту власт?
24 А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.
25 Крштење Јованово откуда беше? С неба или од људи? А они размишљаху у себи.
26 Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не веровасте? А ако кажемо: од људи, бојимо се народа, јер сви држе Јована за пророка.
27 И одговорише Исусу и рекоше: Не знамо. Рече и он њима. Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.
28 А шта вам се чини? Човек неки имао је два сина. Дође к првоме и рече: Сине, иди данас и ради у винограду.
29 А овај одговори: Нећу. После се покаја и отиде.
30 И приступи другоме и рече исто тако. А овај одговори: Хоћу, господару! - али не отиде.
31 Који је од двојице испунио вољу очину? Рекоше: Први. Рече им Исусу: Заиста, кажем вам: Цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.
32 Јер дође к вама Јован и учаше вас праведности, и не веровасте му; а цариници и блуднице вероваше му: Ви, пак, иако сте видели то, нисте се ни после покајали да му верујте.
33 Другу причу чујте: Беше неки домаћин који посади виноград. Огради га плотом, ископа у њему тесак, начини кулу, даде га виноградарима и отиде.
34 А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35 А виноградари похваташе слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећег засуше камењем.
36 Опет после друге слуге, више него првипут, и учинише им исто тако.
37 Најпосле посла к њима сина свога, мислећи: Постидеће се сина мога.
38 А кад виноградари видеше сина, рекоше међу собом: Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да наше буде наследство његово.
39 И ухватише га, избацише напоље из винограда и убише.
40 Кад, дакле, дође господар од винограда, шта ће учинити оним виноградарима?
41 Рекоше му: Злочинце ће зло поморити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42 Рече им Исус: Зар нисте никада читали у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то и дивно је у очима нашим"?
43 Зато вам кажем: Царство Божје одузеће се од вас и даће се народу који доноси родове његове.
44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога падне, сатрће га.
45 И кад првосвештеници и фарисеји чуше приче његове, разумеше да за њих говори.
46 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.
1 И поче Исус опет да им говори у причама и рече:
2 Царство је небеско као цар који начини свадбу сину своме.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу, и не хтеше доћи.
4 Опет посла друге слуге и рече: Кажите званицама: Ево сам спремио ручак свој, бикови моји и угојена марва поклана је, и све је готово, хајдете на свадбу!
5 А они не марише и отидоше, један на њиву своју, други трговини својој,
6 а остали ухватише слуге његове, злоставише их и побише.
7 А цар се разгневи, посла војску своју и погуби убице оне и град њихов спали.
8 Онда рече слугама својим: Свадба је готова, но званице не беху достојне.
9 Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.
10 И слуге оне изиђоше на путеве и сабраше све које нађоше, зле и добре, и напуни се свадбена дворница гостију.
11 А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није имао свадбено рухо,
12 и рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбенога руха? А он занеме.
13 Тада цар рече слугама: Узмите га за ноге и руке, па га баците у таму напољу! Онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.
15 Тада фарисеји отидоше и договорише се да га ухвате у речи.
16 И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који рекоше: Учитељу, знамо да си истинит и заиста учиш путу Божјем и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Кажи нам, дакле, шта мислиш ти: је ли допуштено плаћати порез цару или није?
18 Но Исус виде лукавство њихово и рече: Што ме кушате, претворице?
19 Покажите ми порезни новац! А они му пружише динар.
20 И рече им: Чији је ово лик и натпис -
21 Рекоше му: Царев. Тада им рече: Подајте, дакле, царево цару и Божје Богу!
22 И кад чуше, задивише се, и оставише га и отидоше.
23 Тога дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га:
24 Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне пород брату своме.
25 А у нас беше седморо браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме.
26 Тако и други, и трећи, све до седмога.
27 А после свију умре и жена.
28 О ускрсу, дакле, кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 А Исус одговори и рече им: Варате се, јер не знате писма, ни силе Божје.
30 Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу.
31 А за ускрс мртвих зар нисте читали што вам је рекао Бог:
32 Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није он Бог мртвих, него живих!
33 И кад чу народ, дивљаше се науци његовој.
34 А кад фарисеји чуше да је ућуткао садукеје, сабраше се заједно,
35 и упита један од њих, законик, кушајући га:
36 Учитељу, која је заповест највећа у закону?
37 А он му рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим.
38 Ово је највећа и прва заповест.
39 Друга, равна овој, јесте: Љуби ближњега свога као самога себе.
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 А кад се фарисеји сабраше, упита их Исус:
42 Шта мислите за Месију? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43 Рече им он: Како га онда Давид духом назива Господом кад каже:
44 "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје"?
45 Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је онда син?
46 И нико му није могао одговорити речи, нити је смео ко од тога дана да га пита више.
1 Тада рече Исус народу и ученицима својим:
2 На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
3 Све, дакле, што вам кажу, творите и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине.
4 Него везују бремена тешка и мећу их на плећа људска, а сами прстом својим неће да их помакну.
5 Сва дела своје чине да их виде људи: носе широке амајлије и велике ките на хаљинама својим.
6 Воле прочеље на гозбама и прва места по синагогама,
7 поздраве по трговима и да их људи зову рави.
8 А ви се не зовите рави; јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа.
9 И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је један отац ваш, небески.
10 Нити се зовите вођи, јер је вођ ваш један: Месија.
11 А највећи између вас да вам буде слуга.
12 Који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се.
13 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што затварате царство небеско од људи. Сами не улазите, али не дате унутра ни онима који би хтели да уђу.
14 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што једете куће удовичке и лажно се молите Богу дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што преходите море и суво, да створите једног проселита; и кад га створите, чините га сином пакленим, двоструко већим од себе.
16 Тешко вама, вођи слепи који говорите: Ко се куне храмом, ништа је; а ко се куне златом храмовним, дужан је.
17 Будале слепе, шта је веће, злато или храм који освети злато?
18 И: Ко се куне жртвеником, ништа је; а ко се куне даром који је на њему, дужан је.
19 Слепи, та шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар?
20 Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.
21 И који се куне храмом, куне се њиме и оним који живи у њему.
22 И који се куне небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему.
23 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што дајете десетак од метвице, копра и кима, а остависте што је претежније у закону: правду, милост и веру. Ово је требало чинити, а оно не остављати.
24 Вођи слепи који оцеђујете комарца, а камилу прождирете!
25 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неситости.
26 Фарисеју слепи, очисти прво изнутра чашу, да буде чиста и споља.
27 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоте.
28 Тако и ви споља изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни претварања и безакоња.
29 Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника
30 и говорите: Да смо били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31 Тако сами сведочите за себе, да сте синови оних који су побили пророке.
32 Па ви допуните меру својих отаца!
33 Змије, породи гујини, како ћете побећи од осуде на пакао?
34 Зато, ево, ја вам шаљем пророке, мудре и књижевенике. Од њих ћете једне побити и разапети, а друге ћете шибати по синагогама својим и гонити од града до града,
35 да дође на вас сва крв праведна, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије, сина Варахијина, кога сте убили међу храмом и жртвеником.
36 Заиста, кажем вам, доћи ће све ово на род овај!
37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју, као што квочка скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте!
38 Ето, оставља вам се дом ваш.
39 Јер вам кажем: Нећете ме видети одсад, док не речете: Благословен који иде у име Господње!
1 Иизиђе Исус из храма и иђаше даље. И приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма.
2 А он им одговори: Не видите ли све ово? Заиста, кажем вам: Неће остати овде ни камен на камену који се неће порушити!
3 А кад је седео на Маслинској гори, приступише му ученици насамо и рекоше: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и краја света?
4 А Исус одговори и рече им: Пазите да вас ко не превари!
5 Јер ће многи доћи на име моје и говориће: Ја сам Месија, и многе ће преварити.
6 А чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите! Јер мора то да буде, али још није крај.
7 Јер ће устати народ на народ и царство на царство, и биће глади и земља ће се трести по свету:
8 али је све ово (само) почетак страдања.
9 Тада ће вас предати на муке и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога.
10 Тада ће се многи саблазнити издаће један другога и омрзнуће један на другог.
11 Јавиће се многи лажни пророци и превариће многе.
12 И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав код већине.
13 Али који издржи до краја, тај ће се спасти.
14 Ово еванђеље о царству проповедиће се по свему свету, за сведочанство свима народима - и онда ће доћи крај.
15 Кад, дакле, видите, да гнусоба опушћења, о којој говори пророк Данило, стоји на месту светом - који чита, нека разуме! -,
16 тада нека становници Јудеје беже у горе.
17 Који буде на крову, да не силази да узме што му је у кући;
18 и који буде у пољу, да се не враћа натраг по свој огртач.
19 Тешко трудним женама и дојилицама у те дане!
20 Молите се Богу да бежање ваше не буде у зиму или у суботу!
21 јер ће тада бити невоља велика, какве није било од постања света до сад, нити ће бити.
22 И да се они дани не скрате, нико се не би спасао. Али због избраних скратиће се дани они.
23 Ако вам тада ко каже: Ево, овде је Месија, или: Овде!, не верујте.
24 Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци и чиниће знаке велике и чудеса, да би, ако је могуће, преварили и избране.
25 Ето, напред вам казах.
26 Ако вам, дакле, кажу: Ено га у пустињи - не излазите! Ено га у собама - не верујте!
27 Јер као што муња сева од истока до запада, таки ће бити долазак Сина човечјег.
28 Где је лешина, онамо ће се скупити лешинари.
29 А одмах после невоље тих дана сунце ће помрчати, месец неће давати светлости своје, звезде ће спасти с неба и силе небеске уздрмаће се.
30 И тада ће се показати знак Сина човечјега на небу, и закукаће сви народи на земљи, и угледаће Сина човечјег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.
31 И послаће анђеле своје с трубом гласовитом и сабраће избране његове од четири ветра, од једнога краја небеског до другог.
32 А од смокве се научите причи: Кад су њене гране већ меке и листају, знате да је близу лето.
33 Тако и ви: Кад видите све ово, знајте да је пред вратима.
34 Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
35 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
36 Али тај дан и час нико не зна, ни анђели небески, до само Отац.
37 Јер као у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина човечјег.
38 Као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху, до дана кад Ноје уђе у ковчег,
39 и не осетише док не дође потоп и однесе све, тако ће бити и долазак Сина човечјег.
40 Тада ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити.
41 Две ће млети на жрвњу; једна ће се узети, а друга оставити.
42 Бдите, дакле, јер не знате у који ће дан доћи Господ ваш.
43 Али ово знајте. Кад би домаћин знао које ће ноћне страже лупеж доћи, не би спавао и не би дао поткопати куће своје.
44 Зато будите готови и ви; јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји.
45 Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга, кога је господар поставио над својим домаћинима да им даје храну на време?
46 Благо слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини!
47 Заиста, кажем вам, поставиће га над свим имањем својим.
48 Ако, пак, рђави слуга каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи,
49 и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама,
50 доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна,
51 и расећи ће га напола, и метну ће га међу претворице. Онда ће бити плач и шкргут зуба.
1 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жижке своје и изиђоше у сусрет младожењи.
2 Пет од њих беху луде, а пет мудре.
3 Луде, наиме, узеше жишке, али не узеше и уља са собом,
4 а мудре узеше са жишцима својим и уља у судовима.
5 Како је младожења одоцнио, задремаше све и заспаше.
6 А у поноћи стаде вика: Ево младожење, изиђите му у сусрет!
7 Тада усташе све оне девојке и удесише жишке своје.
8 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свога, јер се наши жишци гасе.
9 А мудре одговорише: Да не би недостало и нама и вама, идите боље к трговцима и купите себи.
10 А кад оне отидоше да купе, дође младожења, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11 А после дођоше и остале девојке и рекоше: Господару, господару, отвори нам!
12 А он одговори и рече: Заиста, кажем вам, не знам вас.
13 Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа.
14 Јер (то је) као кад човек, полазећи на пут, дозва слуге своје и предаде им благо своје.
15 Једноме даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме по његовој моћи, и отиде.
16 Одмах оде онај што је примио пет таланата, и ради с њима и стече других пет.
17 Исто тако и онај са два стече друга два.
18 А који прими један, отиде, ископа рупу у земљи и сакри новац господара свога.
19 А после дугог времена дође господар тих слугу и стаде се рачунати с њима.
20 И приступи онај што је примио пет таланата и донесе других пет таланата и рече: Господару, пет таланата си ми предао. Ево, стекао сам других пет таланата.
21 Рече му господар његов: Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога!
22 Приступи и онај са два таланта и рече: Господару, два си ми таланта предао. Ево, стекао сам друга два таланта.
23 Рече му господар његов. Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога!
24 А приступи и онај што је примио један талант и рече: Господару, знао сам да си тврд човек, жњеш где ниси сејао и купиш где ниси расуо,
25 па се побојах и отидох и сакрих твој талант у земљу - ево ти твоје.
26 А господар његов одговори и рече му: Зли и лени слуго! Знао си да жњем где нисам сејао, и купим где нисам расуо?
27 Требао си, дакле, мој новац дати мењачима, и кад бих дошао, ја бих своје натраг добио с каматом.
28 Узмите, дакле, од њега талант и подајте ономе што има десет таланата.
29 Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, узеће се и оно што има.
30 А неваљалога слугу избаците у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба.
31 А кад Син човечји дође у слави својој, и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје.
32 И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других, као што пастир разлучује овце од јараца.
33 Овце ће поставити с десне стране себи, а јарце с леве.
34 Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: Ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је приправљено од постања света!
35 Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; стран бејах, и примисте ме;
36 го, и оденусте ме; боловах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37 Тада ће му праведници одговорити: Господе, кад те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38 Кад ли те видесмо страна, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39 И кад те видесмо болна или у тамници, и дођосмо к теби?
40 И цар ће одговорити и рећи им: Заиста, кажем вам: Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте!
41 Тада ће рећи и онима с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим!
42 Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43 стран бејах, и е примисте ме; го, и не оденусте ме; болан и у тамници, и е обиђосте ме.
44 Тада ће и они одговорити: Господе, кад те видесмо гладна или жедна или страна или гола или болна или у тамници, и не послужисмо те?
45 И он ће им одговорити: Заиста, кажем вам: Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте!
46 И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни.
1 И кад Исус сврши све говоре ове, рече ученицима својим:
2 Знате да ће за два дана бити пасха, и Сина човечјег предаће да се разапне.
3 Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника, по имену Кајафе,
4 и договорише се да Исуса из преваре ухвате и убију.
5 Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!
6 А кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога,
7 приступи му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли на главу његову кад је био за трпезом.
8 А кад то видеше ученици, расрдише се и рекоше: Чему ова штета?
9 Могло се ово скупо продати и (новац) дати сиротињи.
10 А Исус разуме и рече им: Што досађујете жени? Добро дело учини она на мени!
11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12 Јер кад она изли миро ово на тело моје, за мој укоп учини то.
13 Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда ово еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.
14 Тада отиде један од дванаесторице по имену Јуда Искариотски, првосвештеницима
15 и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника.
16 И отада је тражио згоду да га изда.
17 А у први дан бесквасних хлебова приступише ученици Исусу и рекоше: Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?
18 А он рече: Идите у град до тога и тога и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19 И ученици учинише како им је заповедио Исус, и спремише пасху.
20 А кад дође вече, леже за трпезу са дванаесторицом.
21 И кад јеђаху, рече: Заиста, кажем вам, један од вас издаће ме.
22 И ожалошћени врло, почеше му редом говорити: Тек нисам ја, Господе?
23 А он одговори и рече: Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.
24 Син човечји, истина, иде као што је написано за њега; но тешко човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!
25 А Јуда, издајник његов, одговори и рече: Тек нисам ја, рави? Рече му: Ти каза!
26 А кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, изломи и даде ученицима и рече: Узмите, једите - ово је тело моје.
27 И узе чашу, захвали Богу и даде је њима и рече: Пијте из ње сви -
28 јер је ово крв моја, крв савеза, која се пролива за многе, ради опроштења греха.
29 Али вам кажем: Нећу одсад пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца свога.
30 И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
31 Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи. Јер је написано: "Ударићу пастира, и овце од стада разбећи ће се".
32 А после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.
33 А Петар одговори и рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити!
34 Рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи.
35 Рече му Петар: Да бих знао и умрети с тобом, нећу те се одрећи! Тако и сви остали ученици рекоше.
36 Тада дође Исус с њима на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима: Седите ту док ја не одем тамо и не помолим се Богу.
37 И узе Петра и два сина Зеведејева и поче тужити и бојати се.
38 Тада им рече: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите са мном!
39 И отиде мало даље, паде на лице своје и мољаше се Богу: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али не како ја хоћу, него како ти!
40 И дође к ученицима и нађе их где спавају, и рече Петру: Зар тако не могосте један час пробдети са мном?
41 Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.
42 Опет, подругипут отиде и помоли се: Оче мој, ако ме не може мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја!
43 И дође и нађе их опет где спавају, јер им беху очи отежале.
44 И остави их, и отиде опет, помоли се потрећипут и изговори опет исте речи.
45 Тада дође к ученицима и рече им: Једнако спавате и почивате? Ево се приближи час, и Сина човечјег предају у руке грешника.
46 Устаните, пођимо! Ево издајника мога!
47 И док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника и старешина народних.
48 А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; држите га.
49 И одмах приступи Исусу и рече: Здраво, рави! - и пољуби га.
50 А Исус му рече: Пријатељу, за што си дошао? Тада приступише и метнуше руке на Исуса и ухватише га.
51 И, гле, један од оних што беху с Исусом, пружи руку, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
52 Тада му рече Исус: Врати мач свој на место његово; Јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути.
53 Или мислиш да не бих могао умолити Оца свога, и послао би ми одмах више од дванаест легиона анђела?
54 (Али) како би се онда испунила писма (која кажу) да тако треба да буде?
55 У тај час рече Исус светини: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите. (А) сваки дан сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили.
56 А све ово било је, да се испуне писма пророчка. Тада га оставише сви ученици и побегоше.
57 А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине.
58 А Петар иђаше за њим издалека до двора првосвештеникова и уђе унутра и седе са слугама да види крај.
59 А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса, да би га убили,
60 и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Но, најпосле, дођоше двојица
61 и рекоше: Овај је рекао: Могу развалити храм Божји и за три дана начинити га.
62 И устаде првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш (на то) што ови на тебе сведоче? А Исус ћуташе.
63 И првосвештеник му рече: Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Месија, Син Божји!
64 Рече му Исус: Ти каза. Али вам кажем: Одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65 Тада првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Хули на Бога. Шта нам више требају сведоци? Ето, сад чусте хулу.
66 Шта мислите? А они одговорише: Заслужио је смрт.
67 Тад му пљунуше у лице и бијаху га песницама, а други палицама,
68 и говораху: Прореци нам, Месијо, ко те удари!
69 А Петар сеђаше напољу, у дворишту. И приступи му једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем.
70 А он се одрече пред свима и рече: Не знам шта говориш.
71 А кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што беху онде: Овај је био с Исусом Назарећенином.
72 И опет се одрече са заклетвом. Не знам тога човека.
73 А мало после приступише они што стајаху онде и рекоше Петру: Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој издаје.
74 Тада поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека. И одмах запева петао.
75 И сети се Петар речи Исусове, како је рекао: Пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе напоље и плака горко.
1 А ујутру одлучише сви првосвештеници и стрешине народне против Исуса, да га погубе.
2 И свезаше га и одведоше и предаше Пилату прокуратору.
3 Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
4 и рече: Згреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта се то нас тиче? То је твоја ствар!
5 И баци сребрнике у храм и уклони се и отиде и обеси се.
6 А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Не ваља их метнути међу храмовни новац, јер су плата за крв.
7 Него се договорише и купише за њих њиву лончареву за гробље странима.
8 Зато се она њива зове крвна њива до данас.
9 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "И узех тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви,
10 и дадох их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ".
11 А Исуса изведоше пред прокуратора, и запита га прокуратор: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус рече: Ти кажеш.
12 И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13 Тада му рече Пилат: Зар не чујеш шта све сведоче на тебе?
14 И не одговори му ни на једну реч, тако да се прокуратор дивио врло.
15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у прокуратора да пусти народу по једног сужња кога су они хтели.
16 А имаху тада чувеног сужња, по имену Вараву.
17 Па кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса који се зове Месија?
18 Јер је знао да су га из зависти предали.
19 А кад сеђаше на судијској столици, поручи му жена његова: Немој се ти ништа мешати у ствар тога праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.
20 А првосвештеници и старешине неговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21 А прокуратор настави и рече им: Кога од ове двојице хоћете да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22 Рече им Пилат: А шта да радим с Исусом који се зове Месија? Рекоше сви: Да се разапне!
23 А он рече: А какво је зло учинио? А они из свег гласа викаху: Да се разапне!
24 А кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воде и опра руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овој; ви ћете одговарати!
25 И одговори сав народ и рече: Крв његова на нас и на децу нашу!
26 Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
27 Тада војници прокураторови узеше Исуса у преториум и скупише око њега сву чету војника.
28 Свукоше га и обукоше му црвену кабаницу,
29 оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, а у десницу (дадоше) му трску, па клекнуше пред њим и ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30 И пљунуше на њ и узеше трску и удараху га по глави.
31 И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, и одведоше га да га разапну.
32 А излазећи, нађоше човека из Кирине, по имену Симона. Овога натераше да му понесе крст.
33 И кад дођоше на место које се зове Голгота т.ј. Лубања,
34 дадоше му да пије вино помешано са жучи. И кад окуси, не хтеде пити.
35 А кад га разапеше, разделише хаљине његове коцком,
36 и сеђаху и чуваху га онде.
37 И метнуше му више главе кривицу његову, написану: Ово је Исус, цар јудејски.
38 Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране.
39 А који пролажаху, хуљаху на њ, махаху главама својим
40 и говораху: Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш - помози сам себи, ако си Син Божји и сиђи с крста!
41 Тако се подсмеваху и првосвештеници с књижевницима и старешинама и говораху:
42 Другима поможе, а себи не може да помогне. Цар Израиљев је, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега!
43 Уздао се у Бога; нека му помогне сад, ако хоће; јер рече: Ја сам Божји Син!
44 А исто тако ругаху му се и разбојници, разапети с њим.
45 А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
46 А око деветога часа повика Исус из гласа: Ели, Ели, лама савахтани? т.ј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
47 А неки од оних што стајаху онде, кад чуше, рекоше: Овај зове Илију.
48 И одмах отрча један од њих, узе сунђер, напуни га оцта, натаче га на трску и појаше га.
49 А остали говораху: Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50 А Исус опет повика из гласа и испусти душу.
51 И, гле, завеса у храму раздера се на двоје, од горњега краја до доњега, земља се потресе, камење се распаде,
52 гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли.
53 После његова ускрса изиђоше из гробова, дођоше у свети град и показаше се многима.
54 А кад капетан и који с њим чуваху Исуса, видеше да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Овај је заиста био син Божји!
55 А гледаху онде издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му:
56 Међу овима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.
57 А увече дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58 Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му се да.
59 И узе Јосиф тело, зави га у чисто платно
60 и матну га у свој нови гроб што га је исекао у камену, навали велик камен на врата од гроба и отиде.
61 А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.
62 А сутрадан, по петку, сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63 и рекоше: Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: После три дана устаћу.
64 Заповеди, дакле, да се гроб до трећега дана осигура, да не дођу ученици и украду га и кажу народу: Устао је из мртвих - и била би последња превара гора од прве.
65 Рече им Пилат: Ево вам страже, идите и осигурајте како знате.
66 А они одоше и осигураше гроб запечативши камен са стражом.
1 А по суботи, на освитак првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да виде гроб.
2 И, гле, земља се затресе јако; јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи и одвали камен и седе на њега.
3 А изгледао је као муња, и одело његово беше бело као снег.
4 И уплашише се од њега, уздрхташе се стражари и постадоше као мртви.
5 А анђео проговори и рече женама: Не бојте се! Знам да Исуса распетога тражите.
6 Није овде; устао је, као што је рекао: Ходите и видите место где је лежао.
7 И сад идите брзо и кажите ученицима његовим да је устао из мртвих. И, гле, пред вама ће отићи у Галилеју, тамо ћете га видети. Ето, казах вам.
8 И отидоше брзо од гроба, са страхом и радошћу великом, и потекоше да јаве ученицима његовим.
9 И, гле, срете их Исус и рече. Здраво! А оне приступише, ухватише се за ноге његове и падоше пред њега.
10 Тада им рече Исус: Не бојте се! Идите и јавите браћи мојој да иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.
11 А кад оне иђаху, гле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило.
12 Ови се састаше са старешинама, договорише се и дадоше војницима доста новаца
13 и рекоше: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.
14 И ако ово чује прокуратор, ми ћемо га умирити и вас опростити бриге
15 А они узеше новац и учинише као што су били научени. И разгласи се ова реч међу Јудејима до данас.
16 А једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је казао Исус,
17 и кад га видеше, падоше пред њега, а неки посумњаше.
18 И приступи Исус и рече им: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19 Идите, дакле, и начините ученицима све народе, крстећи их у име Оца и Сина и светога Духа,
20 учећи их да држе све што сам вам заповедио. И, ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.