1 Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божјем.
2 Као што стоји у пророка Исаије: "Ето шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој;
3 глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Госпоњи, поравните стазе његове!" -
4 појави се Јован Крститељ у пустињи и проповедаше крштење покајања за опроштење греха.
5 И излажаше к њему сва јудејска земља и сви Јерусалимљани, и он их кршћаваше у реци Јордану и исповедаху грехе своје.
6 А Јован беше обучен у длаку камиљу и (имаше) кожан појас око бедара својих, и јеђаше скакавце и дивљи мед.
7 И проповедаше: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремена на обући његовој.
8 Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом светим.
9 У то време дође Исус из Назарета галилејскога и крсти га Јован у Јордану.
10 И одмах изиђе из воде. И виде небеса отворена и Духа где као голуб силази на њега.
11 И чу се глас с небеса: Ти си Син мој љубазни, ти си мо мојој вољи!
12 И одмах га Дух одведе у пустињу.
13 И био је у пустињи четрдесет дана и кушао га је сотона. Живео је са зверињем, и анђели му служаху.
14 И пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју и проповедаше еванђеље Божје
15 говорећи: Дошло је време и приближило се царство Божје. Покајте се и верујте у еванђеље!
16 И кад је ходио покрај Галилејског мора, виде Симона и Андрију, брата Симонова, где бацају мреже у море. Беху, наиме, рибари.
17 И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.
18 И одмах оставише мреже и пођоше за њим.
19 И кад отиде мало даље, виде Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, такође у чамцу, где крпе мреже.
20 И одмах их позва. И оставише оца свога Зеведеја у чамцу с најамницима и отидоше за њим.
21 И дођоше у Кафарнаум. И одмах у суботу учаше у синагоги.
22 И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који има власт, а не као књижевници.
23 И беше тада у синагоги њиховој човек с нечистим духом, и повика:
24 Махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји!
25 И заповеди му Исус: Умукни и изиђи из њега!
26 И искида га нечисти дух, повика из гласа и изиђе из њега.
27 И задивише се сви, тако да се препираху и говораху: Шта је ово? Нова, силна наука! И нечистим духовима заповеда, и слушају га!
28 И глас о њему рашири се одмах на све стране, по свој околини галилејској.
29 И чим изиђоше из синагоге, дођоше с Јаковом и Јованом у кућу Симонову и Андријину.
30 А Симонова ташта лежаше од грознице, и одмах му казаше за њу.
31 И приђе, ухвати је за руку и подиже је. И пусти је грозница, и служаше им.
32 А кад дође вече, пошто сунце зађе, доношаху му све болеснике и бесне -
33 и сав се град беше скупио око врата.
34 И излечи многе болеснике од различних болести, и истера многе демоне, али не даде демонима да говоре, јер су га они знали.
35 А ујутру, кад је било још сасвим мрачно, устаде, изиђе и отиде на једно пусто место и мољаше се Богу онде.
36 А Симон и његови другови потрчаше за њим,
37 нађоше га и рекоше му: Траже те сви!
38 А он им рече: Хајдемо на другу страну, у оближња места, да и тамо проповедам, јер за то сам дошао.
39 И проповедаше по синагогама њиховим по свој Галилеји и истериваше демоне.
40 И дође к њему један губавац и мољаше га на коленима: Ако хоћеш, можеш ме очистити.
41 И смилова се, пружи руку своју, дохвати га се и рече му: Хоћу, очисти се!
42 И одмах отиде губа с њега, и би чист.
43 И запрети му и одмах га отера,
44 и рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси за своје очишћење што је заповедио Мојсије -за сведочанство њима.
45 А кад овај отиде, поче вредно проповедати и разглашивати догађај, тако да више није могао јавно долазити у градове, него је био напољу, по пустим местима - али му ипак долажаху са свију страна.
1 И кад после неколико дана опет дође у Кафарнаум, чу се да је код куће.
2 И скупише се многи, тако да већ није било места ни пред вратима, и казиваше им реч.
3 И дођоше и донесоше му једног узетог кога ношаху четворица.
4 И како га због народа не могоше донети до њега, открише кров (од куће) где је био, прокопаше га и спустише одар на коме је лежао узети.
5 А кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
6 А сеђаху онде неки од књижевника и мишљаху у срцима својим:
7 Како може овај тако говорити? Он хули! Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
8 А Исус одмах разуме духом својим да они тако мисле у себи и рече им: Што тако мислите у срцима својим?
9 Шта је лакше, рећи узетоме: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани, узми одар свој и ходи?
10 Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме:
11 Теби велим: Устани, узми одар свој и иди кући!
12 И уста, узе одмах одар и изиђе пред свима, тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Тако шта никад нисмо видели!
13 И изиђе опет к мору: и сав народ долажаше к њему, и учаше их.
14 И полазећи, виде Левија Алфејева где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И он устаде и пође за њим.
15 И кад лежаше за столом у кући његовој, и многи цариници и грешници лежаху с Исусом и с ученицима његовим; јер их беше много који иђаху за њим.
16 А кад књижевници који су припадали фарисејима, видеше да једе с грешницима и цариницима, рекоше ученицима његовим: Зашто једе с цариницима и грешницима?
17 Ово чу Исус и рече им: Не требају здрави лекара, него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.
18 А ученици Јованови и фарисеји баш пошћаху. И дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19 А Исус им рече: Зар могу сватови постити док је младожења с њима - Док имају младожењу са собом, не могу постити.
20 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих младожења - и онда, у тај дан, постиће.
21 Нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће закрпа одерати од ње, ново од старог, и гора ће рупа бити.
22 И нико не лива ново вино у мехове старе; иначе ће вино продерати мехове, и вино с меховима пропасти. Него ново вино у нове мехове!
23 А кад једне суботе иђаше кроз усеве, почеше ученици његови правити пута кидајући класје.
24 А фарисеји му рекоше: Гледај, чине што није допуштено у суботу!
25 А он им рече: Зар нисте никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладне са својим пратиоцима?
26 Како за првосвештеника Авиатара уђе у дом Божји и поједе хлебове постављене, које су смели јести само свештеници, и даде и својим пратиоцима?
27 И рече им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
28 Зато је Син човечји господар и од суботе.
1 И дође опет у синагогу, и беше онде човек са сухом руком.
2 И мотраху на њега неће ли га у суботу излечити, да би га могли оптужити.
3 И рече човеку са сухом руком: Устани (и стани) на среду!
4 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху.
5 И погледа их унаоколо с гневом, тужан што су им срца тако одрвенила, и рече човеку: Пружи руку! И пружи је, и поста рука његова опет здрава.
6 А фарисеји изиђоше и одмах одлучише с Иродовцима против њега, да га убију.
7 А Исус се са својим ученицима повуче према мору. Но за њим оде много народа из Галилеје, па и из Јудеје
8 и Јерусалима, из Идумеје и Переје, од Тира и Сидона, дође к њему велико мноштво кад чуше шта он чини.
9 И рече ученицима својим да му спреме чамац због народа, да га не гурају.
10 Јер многе излечи, тако да сви који су патили од нечега, наваљиваху на њега да га се дотакну.
11 Па и дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји!
12 И много им прећаше да га не разгласе.
13 И попе се на гору и дозва које хтеде, и дођоше му.
14 И постави дванаесторицу да буду с њим, да их пошље да проповедају
15 и да имају власт да терају напоље демоне.
16 И постави дванаесторицу: и Симону надену име Петар;
17 па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им име Воаниргес т.ј. синови громови;
18 па Андрију, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Тадеја, Симона Кананеја
19 и Јуду Искариотског, који га и издаде.
20 И дође кући; и опет се сабра народ, тако да ни јести нису могли.
21 И кад чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи.
22 А књижевници који су сишли били из Јерусалима, гвораху: У њему је Веелзевул, и: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне.
23 И дозва их и говораше им у причама: Како може сотона сотону терати напоље?
24 Ако се царство неко против самог себе разделило, царство то не може остати;
25 и ако се дом неки против самога себе разделио, дом тај не може остати.
26 Ако се, дакле, сотона на самога себе дигао и разделио, не може остати, него ће пропасти.
27 Али нико не може ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.
28 Заиста, кажем вам: Све ће се опростити синовима човечјим - греси и хуљења, ма колико да усхуле;
29 али који похули на Духа светога, томе се неће опростити никад, него ће га теретити вечан грех -
30 што говораху: У њему је нечисти дух.
31 И дође мати његова и браћа његова, и, стојећи напољу, послаше к њему да га зову.
32 Око њега сеђаше народ, и рекоше му: Ето ти матере и браће напољу, траже те.
33 И одговори им: Ко је мати моја и браћа моја?
34 И погледа око себе на оне који сеђаху око њега и рече: Ево мати моја и браћа моја!
35 Ко врши вољу Божју, тај је мени брат и сестра и мати.
1 И опет поче учити крај мора. И скупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи крај мора.
2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3 Чујте! Ето, изиђе сејач да сеје.
4 И кад сејаше, једно паде крај пута, и дођоше птице и позобаше га.
5 Друго паде на каменито место, где немаше много земље; и одмах изниче, јер немаше у дубину земље.
6 Али кад сину сунце, увену, и како немаше корена, осуши се.
7 Треће паде у трње, и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.
8 Четврто паде на добру земљу, ниче, нарасте и даваше рода, и доношаше по тридесет, по шесет и по сто.
9 И рече: Ко има уши да чује, нека чује!
10 И кад беше сам, запиташе га они који беху око њега, са дванаесторицом, за приче.
11 И рече им: Вама је дана тајна царства Божјег, а онима напољу све бива у причама,
12 да гледају, и не виде, чују, и не разумеју, да се како не обрате, и опрости им се.
13 И рече им: Не разумете ову причу - а како ћете разумети све приче?
14 Сејач сеје реч.
15 А ово су крај пута (посејани): где се сеје реч, и кад је чују, одмах дође сотона и узме у њих посејану реч.
16 А ово су, слично, посејани на каменитим местима. Кад чују реч, одмах је с радошћу приме,
17 али немају корена у себи, него су непостојани; па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне.
18 А други су посејана у трњу: то су они који су чули реч,
19 али бриге овога света, превара богатства и остале жеље уђу и угуше реч, и остане без рода.
20 А посејани на доброј земљи, то су они који чују реч и примају је, и доносе рода, по тридесет, по шесет и по сто.
21 И рече им: Долази ли светлост за то, да се метне под мерицу или под кревет? а не, да се метне на светњак?
22 Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, нити има што сакривено, што неће изићи на видело.
23 Ко има уши да чује, нека чује!
24 И рече им: Памтите што чујете! Каквом мером мерите, мериће вам се, и додаће вам се.
25 Јер ко има, даће му се; а ко нема, узеће му се и оно што има.
26 И рече: Тако је царство Божје као кад човек баци семе у земљу,
27 и (онда) спава и устаје, ноћ и дан, а семе ниче и расте - ни сам не зна како.
28 Земља сама од себе доноси род: прво траву, потом клас, па онда потпуно зрно у класу.
29 А кад допусти род, одмах шаље срп, јер дође жетва.
30 И рече: Какво ћемо казати да је царство Божје, или у каквој ћемо га причи исказати?
31 Оно је као зрно горушично, које је, кад се посеје у земљу, мање од свих семена на земљи;
32 а кад се посеје, нарасте и буде веће од свега поврћа и пушта велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његову хладу.
33 И многим таким причама казиваше им реч, колико су могли да слушају.
34 А без приче им не говораше; но насамо је својим ученицима све протумачио.
35 И рече им онога дана увече: Хајдемо на ону страну.
36 И отпустише народ и узеше га са собом тако како је био у чамцу. А и други чамци иђаху с њим.
37 И подиже се велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ почео пунити.
38 А он спаваше остраг у чамцу, на узглављу. И пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?
39 И уста, заповеди ветру и рече мору: Ћути, умукни! И ветар стаде, и наста тишина велика.
40 И рече им: Што сте тако страшљиви? Зар још немате вере?
41 И уплашише се врло, и говораху један другоме: Па ко је овај, да га слушају и ветар и море?
1 И дођоше на другу страну мора, у земљу герасинску.
2 И кад изиђе из чамца, одмах га срете човек с нечистим духом.
3 Овај је живео у гробовима, и више га нико ни ланцем није могао свезати;
4 јер су му много пута свезали били ноге и руке, па је ланце на рукама искидао и пута сатро, и нико га није могао укротити.
5 И једнако, ноћ и дан, био је у гробовима и у горама, и викао је и ударао је себе камењем.
6 А кад спази Исуса издалека, потрча, паде пред њега
7 и повика из гласа: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Заклињем те Богом, не мучи ме!
8 Беше му, наиме, рекао: Изиђи, душе нечисти, из човека!
9 И запита га: Како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много.
10 И много га мољаше да их не истера из оне земље.
11 А пасао је онде, на брегу, велик чопор свиња.
12 И замолише га: Пусти нас у свиње, да у њих уђемо.
13 И допусти им. И нечисти духови изиђоше и уђоше у свиње. И навали чопор са стрмени у море, око две хиљаде комада, и потопише се у мору.
14 А свињари побегоше и јавише у граду и по мајурима; и људи дођоше да виде шта је било.
15 И кад дођоше к Исусу, видеше беснога у коме је био легион, где седи обучен и паметан, и уплашише се.
16 А они који су видели, испричаше им шта би са бесним и догађај са свињама.
17 И стадоше га молити да оде из њихова краја.
18 И кад хтеде да уђе у чамац, замоли га онај што је био бесан, да га може пратити.
19 И не даде му, него му рече: Иди кући, к својима, и кажи им шта ти Господ учини и како се смилова на тебе.
20 И оде и поче проповедати у Декапољу што му учини Исус, и сви се дивљаху.
21 И кад Исус опет пређе чамцем на другу страну, скупи се око њега много народа. А он беше крај мора.
22 И дође један од архисинагога, по имену Јаир. Кад га виде, паде пред ноге његове
23 и мољаше га врло: )ерка је моја на самрти, ходи, метни на њу руке, да оздрави и остане у животу.
24 И оде с њим. А за њим иђаше много народа, и гураху га.
25 Беше ту и жена нека, која је дванаест година боловала од течења крви.
26 Много је пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала, али се ништа није помогла, него јој је још горе било.
27 Чула је за Исуса, па дође с народом и дотаче се састраг хаљине његове.
28 Јер говораше: Дотскнем ли се само хаљина његових, оздравићу.
29 И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да се излечи од болести.
30 А Исус одмах осети да сила изиђе из њега, окрену се у гомили и рече: Ко се то дотаче мојих хаљина -
31 А ученици његови рекоше му: Видиш како те народ тиска, и питаш: Ко ме се дотаче?
32 И обзираше се да види ону која то учини.
33 А жена, знајући што јој се догодило, дође са страхом и трепетом, паде пред њега и каза му сву истину.
34 А он јој рече: Кћери, вера твоја помогла ти је. Иди с миром, и буди здрава од своје болести!
35 Још он говораше, а дођоше од архисинагога и рекоше: Твоја је кћи умрла; шта већ трудиш учитеља?
36 А Исус чу што рекоше и рече архисинагогу: Не бој се, само веруј!
37 И не даде за собом ићи никоме осим Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву.
38 И дођоше у кућу архисинагогову, и виде вреву, плач и јаук велик.
39 И уђе и рече им: Шта сте узаврели и плачете? Дете није умрло, него спава.
40 И подсмеваху му се. А он истера све, узе оца детињег и матер и своје пратиоце и уђе где беше дете.
41 И узе дете за руку и рече јој: Талита куми - т.ј. преведено: Девојко, теби говорим, устани!
42 И одмах уста девојка и хођаше - била је, наиме, од дванаест година. И запрепастише се.
43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече да јој се да да једе.
1 И отиде оданде и дође, у пратњи својих ученика, у своју постојбину.
2 И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се и говораху: Откуда овоме то и каква је то мудрост што је овоме дана? И така чудеса чини!
3 Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов - И нису ли сестре његове ту, код нас? И саблажњаваху се о њега.
4 А Исус им рече: Нигде није пророк без части до у постојбини својој, у роду своме и у дому своме.
5 И не могаше онде ниједнога чуда учинити, осим што мало болесника излечи метнувши на њих руке.
6 И чуђаше се њихову неверовању. И иђаше по околним селима и учаше.
7 И дозва дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даде им власт над нечистим духовима.
8 И заповеди им да ништа не узму на пут осим једнога штапа; ни хлеба, ни торбе, ни новаца у појасу,
9 него са сандалама на ногама, и не облачити две хаљине.
10 И рече им: Где уђете у дом, онде останите док не одете оданде.
11 И које вас место не прими и неће да вас чују, отидите оданде и отресите прах са ногу својих, за сведочанство њима.
12 И отидоше и приповедаху да се треба кајати.
13 И тераху напоље многе демоне, мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
14 И чу цар Ирод за њега - јер се беше разгласило име његово - и рече. Јован Крститељ је устао из мртвих, и зато раде силе у њему.
15 Други говораху: То је Илија. Трећи говораху: То је пророк као један од пророка.
16 А кад чу Ирод, рече: Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17 Ирод, наиме, посла те ухватише Јована, и свеза га у тамници, због Иродијаде, жене Филипа, брата свога, што се ожени њоме.
18 Јован, наиме, говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свога.
19 А Иродијада беше кивна на њега и хтела га је убити, али није могла.
20 Јер се Ирод бојао Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чувао га је. Кад га је слушао, био је великој неприлици, али га је ипак слушао.
21 И дође згодан дан, кад је Ирод на дан свога рођења приредио част својим великанима, војводама и првацима галилејским.
22 Тада уђе кћи Иродијадина и игра, и угоди Ироду и његовим гостима. И рече цар девојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти!
23 И закле јој се: Што год заиштет од мене, даћу ти, па и половину царства свога!
24 А она изиђе и рече матери својој: Шта да иштем? А она рече: Главу Јована Крститеља.
25 И одмах брзо уђе к цару и заиска: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26 И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде је одбити.
27 И одмах посла цар џелата и заповеди му да донесе главу његову. Овај отиде, посече га у тамници
28 и донесе главу његову на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.
29 Кад то чуше ученици његови, дођоше, узеше тело његово и метнуше га у гроб.
30 А апостоли се скупише око Исуса и јавише му шта су све учинили и шта су све људе научили.
31 И рече им: Ходите ви сами у пуст крај и одморите се мало. Јер су многи долазили и одлазили, и нису имали кад ни јести.
32 И отидоше чамцем у пуст крај сами.
33 Али их људи видеше кад иђаху, многи дознаше, стекоше се онде пешке из свију градова и стигоше пре њих онамо.
34 И кад изиђе виде много народа, и сажали му се, јер беху као овце без пастира. И поче их учити много.
35 А пред вече приступише му ученици његови и рекоше: Крај је пуст, а већ је касно.
36 Отпусти их нека оду до околних мајура и села и купе себи шта ће јести.
37 А он одговори и рече им: Подајте им ви да једу! И рекоше му: Да одемо да купимо за две стотине динара хлеба и да им дамо да једу?
38 А он им рече: Колико хлебова имате? Идите, видите! И кад видеше, рекоше: Пет, и две рибе.
39 Тада им заповеди да се сви у гомилама пруже по зеленој трави.
40 И пружише се у гомилама по сто и по педесет.
41 И узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и наломи хлебове и даде их ученицима да их метну пред њих. И оне две рибе раздели свима.
42 И сви једоше и наситише се.
43 И накупише комада, дванаест пуних котарица, и од риба.
44 А јело је од тих хлебова пет хиљада људи.
45 И одмах натера ученике своје да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, према Витсаиди, док он не отпусти народ.
46 И кад их отпусти, отиде на гору да се помоли Богу.
47 А увече беше чамац насред мора, а он сам на земљи.
48 И виде их где се муче веслајући, јер су имали противан ветар - и око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору. И хтеде их мимоићи.
49 А кад га видеше где иде по мору, мишљаху да је утвара, и повикаше.
50 Јер су га сви видели и поплашили се. А он одмах проговори с њима и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51 И уђе к њима у чамац, и стаде ветар. И запрепастише се врло.
52 Јер нису разумели чудо с хлебовима, него им срце беше отврдло.
53 И пређоше на другу страну и дођоше у Гинесарет, и присташе ту.
54 И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше људи,
55 оптрчаше сав онај крај и почеше на одрима носити болеснике свуда где су чули да је он.
56 И где је улазио у села, градове или мајуре, по трговима метаху болеснике и мољаху га да се дотакну бар скута од хаљине његове - и оздрављаху сви који га се дотицаху.
1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
2 И видеше неке од ученика његових да нечистим т.ј. неопраним рукама једу.
3 Фарисеји, наиме, и сви Јудеји, држећи се онога што им је остало од старих, не једу док добро не оперу руке.
4 И кад дођу с трга, не једу док се не оперу. И има још много чега што су примили да држе: перу чаше, крчаге и посуђе од меди.
5 И запиташе га фарисеји и књижевници: Зашто твоји ученици не живе као што нам је остало од старих, него једу нечистим рукама?
6 А он им рече. Добро је пророковао Исаија за вас претворице, као што је написано: "Овај ме народ поштује уснама, али срце њихово је далеко од мене;
7 но залуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
8 Остависте заповест Божју и држите се предања људског.
9 И рече им: Добро знате да укидате заповест Божју, да би сачували своје предање.
10 Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и матер своју" и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре".
11 А ви кажете: Ако човек каже оцу или матери: Корван т.ј. дар је чиме бих ти ја могао помоћи -
12 и не дате му ништа више учинити оцу или матери.
13 Тако укидате реч Божју својим предањем што сте га предали. И тако шта много чините.
14 И дозва опет народ и рече им: Чујте ме сви и разумејте!
15 Ништа не улази споља у човека што би га могло опоганити, него што излази из човека, то је оно што погани човека.
16 Ко има уши да чује, нека чује!
17 И кад од народа дође кући, питаху га ученици његови за причу.
18 И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар вам није јасно да што год споља улази у човека, не може га опоганити?
19 Јер не улази у срце његово, него у трбух, и одлази у заход. Тако је сва јела прогласио за чиста.
20 И рече: Што излази из човека, то погани човека.
21 Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: блуд, крађе, убиства,
22 прељубе, лакомства, злоће, лукавства, раскошан живот, завист, хуљење, охолост, безумље.
23 Сва ова зла изнутра долазе и погане човека.
24 И подиже се оданде и отиде у крајеве тирске. И уђе у кућу једну и хтео је да нико не дозна, али се није могао сакрити.
25 Одмах чу за њега жена нека у чијој је ћерчици био нечист дух, па дође и паде к ногама његовим.
26 А жена та беше незнабошкиња, родом Сирофиничанка. И мољаше га да истера демона из кћери њезине.
27 И рече јој: Чекај да се прво деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
28 А она одговори и рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дечјих!
29 И рече јој: За ту реч иди, изишао је демон из кћери твоје.
30 И отиде кући својој и нађе дете где лежи на постељи, а демона више није било у њему.
31 И опет отиде из крајева тирских и преко Сидона дође на море галилејско, усред Декапоља.
32 И доведоше му глува и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.
33 И узе га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове и пљувачком овлажи језик његов.
34 Па погледа на небо, уздахну и рече му: Ефата т.ј. отвори се!
35 И отворише му се уши, и одмах се раздреши свеза језика његова, и говораше лепо.
36 И запрети им да никоме не казују; али колико им он забрањиваше, они још већма разглашиваху.
37 И дивљаху се врло и говораху: Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.
1 У то време беше опет много народа на окупу, и како нису имали шта јести, дозва ученике и рече им:
2 Жао ми је народа што већ три дана стоје код мене и немају шта да једу.
3 Ако их гладне отпустим кућама њиховим, сустаће на путу. Неки од њих дошли су из далека.
4 И одговорише му ученици његови: Како се могу ови овде у пустињи нахранити хлебом?
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они рекоше: Седам.
6 Тада заповеди народу да се пруже по земљи. И узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их и даде их ученицима својим да их раздаду. И раздадоше их народу.
7 А имаху и мало рибица. И благослови их и рече да и њих раздаду.
8 И једоше и наситише се, и накупише комада што претече, седам котарица.
9 А беше их око четири хиљаде. И отпусти их.
10 И одмах уђе у чамац с ученицима својим и дође у околину далманутску.
11 И изиђоше фарисеји и почеше се препирати с њим. Кушајући га. искаху од њега знак с неба.
12 И уздахну духом својим и рече: Зашто овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати роду овоме знак!
13 И остави их, уђе опет у чамац и отиде на другу страну.
14 И заборавише понети хлеба, и немаху са собом у чамцу до један хлеб.
15 И заповеди им: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!
16 И говораху један другоме. Хлеба немамо!
17 Он је знао то и рече им: Што говорите да немате хлеба - Зар још не схваћате, нити разумете? Је ли одрвенило срце ваше?
18 Очи имате и не видите, уши имате и не чујете? И не памтите ли:
19 Кад изломих оних пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.
20 И кад оних седам на четири хиљаде, колико котарица пуних комада накупите? И рекоше: Седам.
21 И рече им: Још не верујете?
22 И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, и мољаху га да га се дотакне.
23 И узе слепога за руку и изведе га напоље из села. И пљуну му у очи, метну руке на њега и запита га: Видиш ли што?
24 И погледа и рече: Видим људе где иду, чине ми се као дрва.
25 Онда му опет метну руке на очи; и погледа јако и исцели се, и виде све лепо.
26 И посла га кући његовој и рече: Не иди у село!
27 И отиде Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове. И путем питаше ученике своје и рече им: Шта говоре људи, ко сам ја?
28 А они му рекоше: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи да си који од пророка.
29 А он их питаше: А шта ви велите, ко сам ја? А Петар одговори и рече му: Ти си Месија.
30 И запрети им да ником не казују за њега.
31 И поче их учити: Син човечји мора много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и после три дана устаће.
32 И то је рекао сасвим отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.
33 А он се окрену, и кад виде ученике своје, укори Петар и рече: Иди од мене, сотоно, јер ти мисли нису божанске, него људске!
34 И дозва народ с ученицима својима и рече им: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном!
35 Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене и еванђеља, сачуваће га.
36 Јер шта вреди човеку да задобије сав свет, а животу своме науди?
37 Јер чиме ће човек откупити живот свој?
38 Јер ко се мене и мојих речи стиди у роду овом прељуботворном и грешном, тога ће се и Син човечји стидети кад дође у слави Оца свога са светим анђелима.
1 И рече им: Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.
2 После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована и изведе их на једну високу гору саме. И преобрази се пред њима.
3 Хаљине његове постадоше сјајне, врло беле, како их бељар не земљи не може убелити.
4 И указа им се Илија с Мојсијем, и разговараху с Исусом.
5 А Петар рече Исусу: Рави! добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну -
6 није, наиме, знао шта говори, јер беху врло уплашени.
7 И дође облак и заклони их, и чу се глас из облака. Ово је Син мој љубазни, слушајте га!
8 И кад се обазреше, уједанпут не видеше више никога са собом до само Исуса.
9 И кад силажаху с горе, заповеди им да ником не казују што су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10 И прихватише реч и питаху један другога: Шта то значи: устати из мртивх?
11 И питаху га: Како књижевници говоре да прво треба Илија да дође?
12 А он им рече: Илија ће доћи прво и све ће уредити. Али како је написано за Сина човечјег? Да мора много пострадати и презрен бити!
13 Али вам кажем: Илија је заиста и дошао, и учинили су с њим што су хтели - као што је написано за њега.
14 И кад дођоше к ученицима, видеше много народа око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15 И кад га видеше, одмах се сав народ зачуди и притрчаше му и поздрављаху га.
16 И запита их: Што се препирете с њима -
17 И одговори му један од народа: Учитељу, доведох ти сина свога у коме је неми дух.
18 Кад га ухвати, обара га на земљу, и баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше.
19 А он им одговори и рече: О роде неверни, докле ћу код вас бити! Докле ћу вас трпети! Доведите га к мени!
20 И доведоше га к њему. А кад га дух виде, одмах стаде ломити дечка, и паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.
21 И запита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А овај рече: Од детињства.
22 Често га баца у ватру и у воду, да га погуби. Него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас!
23 А Исус му рече: Ако можеш? Све може онај који верује!
24 И одмах повика отац детињи: Верујем, помози моме неверју!
25 А кад Исус виде да се стече народ, заповеди нечистоме духу и рече му: Неми и глуви душе, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26 И повика, изломи га добро и изиђе. А он се учини као мртав, тако да су многи говорили: Умро је.
27 А Исус га узе за руку, подиже га, и уста.
28 И кад дође кући, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29 И рече им: Овај се род може истерати само молитвом.
30 И отидоше оданде и иђаху кроз Галилеју. Али није хтео да ко дозна.
31 Јер је учио ученике своје и говорио им је: Сина човечјег предаће у руке људске. Убиће га, али пошто га убију, после три дана устаће.
32 А они не разумеваху оних речи, али нису смели да га питају.
33 И дођоше у Кафарнаум. И кад дође кући, запита их. О чему сте то говорили путем?
34 А они ћутаху; јер су путем говорили о томе ко је највећи.
35 И седе, дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први, мора бити последњи од свију и свима слуга.
36 И узе једно дете, метну га међу њих, загрли га и рече им:
37 Ко једно овако дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао...
38 Рече му Јован. Учитељу, видесмо једног где твојим именом тера напоље демоне, а не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама.
39 А Исус рече: Не браните му; јер нема тога који би мојим именом чинио чудеса и одмах ме могао ружити.
40 Ко није против нас, за нас је...
41 Ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам: Неће му плата пропасти.
42 А који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да га баце у море.
43 Ако те рука твоја саблажава, одсеци је, боље ти је без руке ући уживот, него ли с обе руке отићи у пакао, у огањ који се не може угасити,
44 ...
45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је ући у живот хрому, него ли с две ноге да те баце у пакао.
46 ...
47 И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је с једним оком ући у царство Божје, него ли с два ока да те баце у пакао,
48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
49 Јер ће се сваки огњем посолити.
50 Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом!
1 И подиже с оданде и дође у крајеве јудејске и перејске. И опет се стече народ к њему, и, по своме обичају, опет их је учио.
2 И приступише фарисеји и, кушајући га, упиташе га, да ли човек може отпустити жену.
3 А он одговори и рече им: Шта вам је заповедио Мојсије?
4 А они рекоше: Мојсије је допустио да јој се напише распусна књига и да се отпусти.
5 А Исус им рече. Због тврдога срца вашега написа вам он ову заповест.
6 Али од почетка света створио их је као мужа и жену.
7 Зато ће човек оставити оца свога и матер,
8 и биће двоје једно тело. Тако нису више два, него једно тело,
9 Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља!
10 И код куће га ученици опет запиташе за ово.
11 И рече им: Ко отпусти жену своју и узме другу, чини прељубу.
12 И ако она отпусти мужа свога и пође за другога, чини прељубу.
13 И донесоше му дечицу да их се дотакне; а ученици их укорише.
14 А кад то виде Исус, расрди се и рече им: Пустите дечицу нека долазе к мени и не браните им, јер је такових царство Божје.
15 Заиста, кажем вам: Ко не прими царства Божјега као дете, неће ући у њега.
16 И загрли их, метну на њих руке и благослови их.
17 И кад изиђе на пут, притрча му неко, клекну пред њега и упита га: Учитељу добри, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни?
18 А Исус му рече. Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
19 Заповести знаш: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и матер своју.
20 А он му рече. Учитељу, свега сам се овога држао од младости своје.
21 А Исус погледа на њега, заволе га и рече му: Још ти једно недостаје. иди, продај све што имаш и подај сиротињи, и имаћеш блага на небу, и хајде за мном!
22 А он поста жалостан од ове речи и отиде тужан, јер је био врло богат.
23 И погледа Исус око себе и рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство Божје!
24 А ученици се зачудише речима његовим. А Исус им опет рече: Децо, како је тешко ући у царство Божје!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје!
26 А они се још више уплашише и рекоше један другоме: Па ко се онда може спасти?
27 А Исус погледа на њих и рече: Људима је немогуће, али није Богу; јер Богу је све могуће.
28 А Петар му поче говорити: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом.
29 А Исус рече: Заиста, кажем вам: Нема никога који је оставио кућу, браћу, сестре, матер, оца, децу или земљу мене ради и еванђеља ради,
30 а да неће примити стоструко, сад, у ово време: кућа, браће, сестара, матера, деце и земље, с гоњењима, а на свету који ће доћи, живот вечни.
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32 И путоваху горе у Јерусалим. Исус иђаше пред њима, и чуђаху се. А који иђаху за њим, бојаху се. И опет узе дванаесторицу и поче им казивати шта ће бити с њим.
33 Ево, идемо горе у Јерусалим. Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима. Ови ће га осудити на смрт и предаће га незнабошцима.
34 Ругаће му се и пљуваће га, шибаће га и убиће га, али после три дана устаће.
35 И приступише му Јаков и Јован, синови Зеведејеви, и рекоше му: Учитељу, хтели би да нам учиниш за што ћемо те умолити.
36 А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 А они му рекоше: Дај нам да седимо један с десне стране теби, а други с леве, у слави твојој.
38 А Исус им рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крстим?
39 А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече. Чашу коју ја пијем, испићете, и крштењем којим се ја крстим, крстићете се,
40 али седети с десне стране мени или с леве, то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремљено.
41 И кад то чуше десеторица, почеше се срдити на Јакова и Јована.
42 А Исус их дозва и рече им: Знате да они који важе као народни владари, господаре над њима, и великаши њихови чине им насиље.
43 Али међу вама да не буде тако! Него, ко хоће да буде највећи међу вама, нека вам служи,
44 и ко хоће први да буде међу вама, нека буде свима слуга.
45 Јер ни Син човечји не дође да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона с ученицима својим и с доста народа, син Тимејев, Вартимеј, слеп просјак, сеђаше крај пута.
47 И кад чу да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене!
48 И многи га караху да ућути, али он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!
49 И Исус стаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца и рекоше му: Не бој се, устани, зове те.
50 А он збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу.
51 И Исус му рече: Шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече. Равуни, да прогледам!
52 А Исус му рече: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и иђаше путем за њим.
1 И кад се приближише Јерусалиму, Витфази и Витанији код Маслинске горе, посла двојицу од својих ученика
2 и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах, како уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме још нико од људи није седео. Одрешите га и доведите!
3 И ако вам ко каже: Зашто чините то?, реците: Треба Господу, и одмах ће га опет послати овамо.
4 И отидоше и нађоше магаре привезано за врата, напољу, на улици, и одрешише га.
5 И неки од оних што тамо стајаху, рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6 А они им рекоше као што каза Исус. И пустише их.
7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њега хаљине своје, и уседе на њега.
8 И многи простреше хаљине своје по путу, а други зеленило што га насекоше у пољу.
9 А који иђаху пред њим и за њим, викаху. Осана! Благословен који иде у име Господње!
10 Благословено царство оца нашега Давида, које иде! Осана на висини!
11 И уђе у Јерусалим, у храм. И кад све размотри, како је већ било касно, изиђе у Витанију са дванаесторицом.
12 И сутрадан, кад изиђоше из Витаније, огладне.
13 И виде издалека смокву с лишћем и оде до ње не били што нашао на њој. И кад дође к њој, не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 И рече јој: Не јео нико више рода од тебе до века! И чуше то ученици његови.
15 И дођоше у Јерусалим. И уђе у храм и стаде напоље гонити оне који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе они што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
16 и не даде да ко пронесе какав суд кроз храм.
17 И учаше их и говораше им: Није ли наисано: "Дом мој нека се зове дом молитве за све народе"? А ви сте начинили од њега пећину разбојничку!
18 И чуше то првосвештеници и књижевници, и тражаху како би га погубили; јер су га се бојали, јер се сав народ дивио његовој науци.
19 А увече су излазили напоље из града.
20 А кад ујутру пролажаху, видеше смокву где се осушила из корена.
21 И Петар се сети па му рече: Рави, гле, смоква што си је проклео, осушила се.
22 А Исус одговори и рече им: Верујте у Бога!
23 Заиста, кажем вам, ко овој гори каже: Дигни се и баци се у море - и не сумња у срцу своме, него верује да ће бити то што каже, биће му.
24 Зато вам кажем: Све што у молитви својој иштете, варујте да сте примили и биће вам.
25 И кад стојите и молите се Богу, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима, опрости вама погрешке ваше.
26 А ако ви не опраштете, ни Отац ваш који је на небесима, неће опростити вама погрешака ваших.
27 И дођоше опет у Јерусалим. И кад хођаше по храму, приступише му првосвештеници, књижевници и старешине,
28 и рекоше му: Каквом влашћу чиниш то? Или ко ти даде власт ту да то чиниш?
29 А Исус им рече: Ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам рећи каквом влашћу чиним ово.
30 Крштење Јованово беше ли с неба или од људи? Одговорите ми!
31 И размишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му, дакле, не веровасте?
32 Или да кажемо: Од људи?... Бојали су се народа; јер су сви Јована држали за правог пророка.
33 И одговорише Исусу: Не знамо. А Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, огради га плотом, ископа тесак, начини кулу, па га даде виноградарима и отиде.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара свој део од рода виноградског.
3 Али ови га ухватише, избише и послаше празних руку.
4 И опет посла к њима другога слугу; и овога злоставише и наружише.
5 И посла трећега; и овога убише. И још многе друге, једне избише, а друге побише.
6 Имао је још једнога, свога милог сина. Овога посла најпосле к њима, мислећи: Побојаће се сина мог.
7 А они виноградари рекоше између себе: Ово је наслединик; ходите да га убијемо и биће наше наследство!
8 И ухватише га, убише и избацише напоље из винограда.
9 Шта ће, дакле, учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре и даће виноград другима.
10 И - зар нисте читали у писму ово: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони;
11 од Господа би то, и дивно је у очима нашим"?
12 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се прича њих тицала. И оставише га и отидоше.
13 И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца, да би га ухватили у речи.
14 Ови дођоше и рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божјем: Је ли допуштено плаћати царевину цару или није? Да је плаћамо или да не плаћамо?
15 А он виде њихово претварање и рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.
16 А они га доносоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Царев.
17 А Исус им рече: Што је царево, подајте цару, и што је Божје, Богу! И дивљаху му се.
18 И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и запиташе га:
19 Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме.
20 Беше седморо браће. Први се ожени, и умре без порода.
21 И узе је други, и умре и он без порода. Исто тако и трећи.
22 И ниједан од седморице не остави порода. Најпосле умре и жена.
23 О ускрсу, дакле, кад устану, кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24 Рече им Исус: Не варате ли се ви зато што не знате писма ни силе Божје -
25 Јер кад устану из мртвих, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26 А за мртве, да устају, нисте ли читали у књизи Мојсијевој, тамо где је реч о купини, како му рече Бог: Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев?
27 Није он Бог мртвих, него живих! - Варате се врло.
28 И приступи један од књижевника, који је чуо њихову препирку и видео да им је добро одговорио, и запита га: Која је заповест прва од свих?
29 А Исус одговори: Прва је: Чуј, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је Господ.
30 Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.
31 Друга је ово: Љуби ближњега свога као самога себе. Друге заповести, веће од ових, нема.
32 И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си рекао да је он један и да нема другога осим њега.
33 И њега љубити свим срцем, свим разумом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свих жртава спаљеница и других жртава.
34 А кад Исус виде како паметно одговори, рече му: Ниси далеко до царства Божјега. И нико више није смео да га пита.
35 И Исус учаше у храму и рече: Како говоре књижевници да је Месија син Давидов?
36 Јер сам Давид рече Духом светим: "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје".
37 Сам га Давид назива Господом, и откуда му је онда син? - И многи га народ служаше радо.
38 И у науци својој говораше: Чувајте се од књижевника, који воле да иду у таларима, и поздраве по трговима,
39 и прва места по синагогама, и прочеља на гозбама;
40 који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!
41 И седе према ковчегу за прилоге и гледаше како народ меће новац у ковчег. И многи богати метаху много.
42 И дође једна сиромашна удовица и метну две лепте т.ј. један кодрант.
43 И дозва ученике своје и рече им: Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица метну више од свих који метнуше у ковчег.
44 Јер сви метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сав свој ужитак.
1 И кад остави храм, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле, какво камење и какве грађевине!
2 А Исус му рече: Видиш ли ове велике грађевине? Неће остати ни камен на камену који се неће порушити!
3 И кад сеђаше на Маслинској гори, према храму, упиташе га, кад су били сами, Петар, Јаков, Јован и Андрија.
4 Кажи нам кад ће то бити, и какав је знак кад ће се све то збити?
5 А Исус им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари!
6 Многи ће доћи на моје име и говориће: Ја сам, и многе ће преварити.
7 А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се! То мора да буде, али још није крај.
8 Јер ће устати народ на народ и царство на царство. Земља ће се трести по свету, и биће глади. То је почетак страдања.
9 А ви се чувајте: предаваће вас судовима, по синагогама биће вас и пред намеснике и цареве изводиће вас због мене - за сведочанство њима.
10 И најпре се свима народима мора проповедати еванђеље.
11 А кад вас поведу да вас предаду, не брините се напред шта ћете говорити, него што вам се да у онај час, то говорите. Јер нећете ви говорити, него Дух свети.
12 Предаће брат брата на смрт и отац дете своје, деца ће устати на родитеље и побиће их.
13 Сви ће мрзити на вас због мога имена. Али који издржи до краја, тај ће се спасти.
14 А кад видите да гнусоба опушћења стоји где не треба - који чита, нека разуме! -, тада нека становници Јудеје беже у горе;
15 који буде на крову, да не силази и не улази да узме што из куће своје;
16 и који буде у пољу, да се не враћа натраг по свој огртач.
17 Тешко трудним женама и дојилицама у те дане!
18 Молите се Богу да то не буде у зиму!
19 Јер ће ти дани бити невоља какве није било од почетка Богом створеног света до сад, нити ће бити.
20 И да Господ није скратио дане, нико се не би спасао; али због избраних, које је изабрао, скратио је дане.
21 И ако вам тада ко каже: Ево, овде је Месија, ено, онде је, не верујте!
22 Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци и чиниће знаке и чудеса, да би, ако је могуће, преварили избране.
23 Али ви се чувајте; све вам напред казах.
24 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, месец неће давати светлости своје,
25 звезде ће спасти с неба и силе небеске уздрмаће се.
26 И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима с великом силом и славом.
27 Тада ће послати анђеле и сабраће избране од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28 А од смокве се научите причи: Кад је њена грана већ мека и листа, знате да је близу лето.
29 Тако и ви: кад видите да се ово збива, знајте да је пред вратима.
30 Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
32 Али тај дан или час нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до само Отац.
33 Пазите, бдите! Јер не знате кад је време.
34 (То је) као кад човек који иде на пут, остави кућу своју и да слугама својим власт, свакоме свој посао, и вратару заповеди да бди.
35 Бдиjте, дакле! - јер не знате кад ће доћи господар од куће, да ли увече, или у поноћи или кад петли поју, или ујутру -
36 да не дође изненада и нађе вас где спавате.
37 А што вам кажем, свима кажем: Бдиjте!
1 А беху још два дана до пасхе и до бесквасних хлебова. И првосвештеници и књижевници тражаху како би га из преваре ухватили и убили.
2 Јер говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!
3 И кад он беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и лежаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог, скупоценог нардова мира, и разби суд и изли на његову главу.
4 А неки се срђаху и говораху један другоме: Зашто се миро просу тако?
5 Могло се то миро продати за више од триста динара и (новац) дати сиротињи! И прекорише је.
6 А Исус рече: Оставите је; што јој досађујете! Добро дело учини она на мени.
7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и можете им добро чинити кад год хоћете, а мене немате свагда.
8 Што је могла, учинила је; унапред је помазала тело моје за укоп.
9 Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.
10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде ка првосвештеницима да им га изда.
11 А кад ови то чуше, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражио је како би га згодно издао.
12 А у први дан бесквасних хлебова, кад су клали пасху, рекоше му ученици његови: Куда хоћеш да идемо и да ти спремимо пасху да једеш?
13 И посла двојицу од својих ученика и рече им: Идите у град и срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим,
14 и где уђе, кажите господару од те куће: Учитељ пита: Где је дворница моја у којој ћу јести пасху с ученицима својим?
15 И он ће вам показати велику, патосану, готову собу; и онде нам спремите.
16 И ученици отидоше и дођоше у град и нађоше као што им је казао, и спремише пасху.
17 А увече дође с дванаесторицом.
18 И кад лежаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста, кажем вам, један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19 А они се ожалостише и стадоше му редом говорити: Тек не ја?
20 А он им рече: Један од дванаесторице, који умочи са мном у зделу.
21 Син човечји, истина, иде као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!
22 И кад јеђаху, узе хлеб, благослови га, и изломи и даде им и рече: Узмите; ово је тело моје.
23 И узе чашу, захвали Богу и даде је њима, и пише сви из ње.
24 И рече им: Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе.
25 Заиста, кажем вам: Нећу више пити од рода чокота до онога дана када ћу га пити новог у царству Божјем.
26 И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
27 И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити, јер је написано: "Ударићу пастира, и овце ће се разбећи".
28 Али после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.
29 А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу!
30 И рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.
31 А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи! А тако говораху и сви (остали).
32 И дођоше на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима својим: Седите овде док се ја не помолим Богу.
33 И узе са собом Петра, Јакова и Јована и поче стрепити и бојати се.
34 И рече им: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите!
35 И отиде мало даље, паде на земљу и мољаше се Богу да га, ако је могуће, мимоиђе час.
36 И рече: Ава, Оче, све је могуће теби. Уклони ову чашу од мене! Али - не што ја хоћу, него што ти хоћеш!
37 И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне, ти спаваш? Зар не може један час будан бити?
38 Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.
39 И опет отиде и помоли се Богу истим речима.
40 И кад се врати, нађе их опет где спавају, јер им беху отежале очи, и нису знали шта би му одговорили.
41 И дође по трећипут и рече им: Једнако спавате и почивате? Доста је. Дође час, ево, Сина човечјег предају у руке грешника.
42 Устаните, пођимо! Ево издајника мога!
43 И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њиме људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника, књижевника и старешина.
44 А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; ухватите га и одведите опрезно.
45 И чим дође, приступи му и рече: Рави! - и пољуби га.
46 А они метнуше руке на њега и ухватише га.
47 А један од оних што стајаху онде, извади мач, удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
48 А Исус одговори и рече им: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите.
49 (А) сваки дан сам био код вас у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али (тако би,) да се испуне писма!
50 И сви га оставише и побегоше.
51 И иђаше за њим некакав младић који је имао само кошуљу на себи; и ухватише га.
52 А он остави кошуљу и побеже го.
53 И одведоше Исуса к првосвештенику, и стекоше се сви првосвештеници, старешине и књижевници.
54 А Петар иде за њим издалека до у двориште првосвештениково, и сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.
55 А првосвештеници и цео синедрион тражаху сведочанства на Исуса, да га убију, и не нађоше.
56 Јер многи сведочаху лажно на њега и сведочанства не беху једнака.
57 Тада усташе неки и сведочаху на њега лажно, говорећи:
58 Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити овај, рукама начињени храм и за три дана сазидаћу други, који неће бити рукама начињен.
59 И ни ово њихово сведочанство не беше једнако.
60 Тада устаде првосвештеник, стаде на среду и упита Исуса: Зар ништа не одговараш (на то) што ови сведоче на тебе?
61 А он ћуташе и не одговори ништа. А првосвештеник га опет упита и рече му: Јеси ли ти Месија, Син онога који се слави и хвали?
62 А Исус рече: Јесам, и видећете Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
63 А првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Шта нам више требају сведоци?
64 Чули сте хулу. Шта мислите? А они сви рекоше да је заслужио смрт.
65 И почеше неки пљувати на њега, покрише му лице и бијаху га песницама и говораху му: Прореци! А слуге га бијаху по образима.
66 И кад Петар беше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових.
67 И кад виде Петра где се греје, погледа на њега и рече: И ти си био с Исусом Назарећенином.
68 А он се одрече и рече: Нити знам нити разумем шта ти говориш. И изиђе напоље, пред двориште; и запева петао.
69 И слушкиња га виде и поче опет говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
70 А он се опет одрече. И мало затим опет они што стајаху онде, рекоше Петру: Заиста си од њих, јер си и Галилејац.
71 А он поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека за кога ви говорите.
72 И одмах по другипут запева петао. И сети се Петар речи, како му рече Исус: Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.
1 И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав синедрион, те Исуса свезаше и одведоше га и предадоше Пилату.
2 И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш!
3 И оптуживаху га првосвештеници јако.
4 А Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Гледај како те оптужују!
5 Али Исус не одговори више ништа, тако да се Пилат чудио.
6 А о сваком празнику пасхе пуштао им је по једног сужња кога су искали.
7 А беше неки Варава у оковима с (другим) бунтовницима, који су у буни учинили крв.
8 И народ се попе горе и стаде искати (да им учини) као што им је свагда чинио.
9 А Пилат им одговори: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
10 Јер је видео да су га првосвештеници (само) из зависти предали.
11 Али првосвештеници подговорише народ да им боље пусти Вараву.
12 А Пилат опет одговори и рече им: А шта да чиним с оним што га зовете царем јудејским?
13 А они повикаше: Распни га!
14 А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још већма повикаше: Распни га!
15 А Пилат, желећи да угоди народу, пусти им Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну.
16 А војници га одведоше унутра у двор, у преториум, и сазваше сву чету војника.
17 И обукоше му скерлетну кабаницу и метнуше на њега венац од трња, што су га оплели,
18 и стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!
19 И бејаху га трском по глави и пљуваху на њега, и, падајући на колена, клањаху му се.
20 И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу и обукоше га у његове хаљине па га изведоше да га разапну.
21 И натераше једног пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који је ишао из поља, да му понесе крст.
22 И доведоше га на место Голгота, т.ј. преведено: Лубања.
23 И даваху му да пије вино са смирном, али он не узе.
24 Тада га разапеше и разделише хаљине његове бацајући коцку за њих, ко ће шта узети.
25 А беше трећи час кад га разапеше.
26 И беше натписан натпис кривице његове: Цар јудејски.
27 И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а другог с леве стране његове.
28 И испуни се писмо које каже: И метнуше га међу злочинце.
29 И који пролажаху, хуљаху на њега, махаху главама својим и говораху: Уа! Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш,
30 помози сам себи и сиђи с крста!
31 Тако се и првосвештеници с књижевницима ругаху, говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може да помогне -
32 Месија, цар Израиљев! Нека сиђе сад с крста, да видимо и верујемо! Па и с њим разапети ругаху му се.
33 А кад дође шести час, тама би по свој земљи до часа деветога.
34 А деветог часа повика Исус из гласа: Елои, Елои, лама савахтани?, т.ј. преведено: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
35 И кад то чуше неки од оних што стајаху онде, рекоше: Ето зове Илију!
36 А један отрча и напуни сунђер оцта, натаче га на трску и појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37 А Исус повика из гласа и издахну.
38 И завеса у храму раздера се на двоје, од горе до доле.
39 А кад капетан који је тамо стајао пре њему, виде да тако издахну, рече: Овај је човек заиста био син Божји.
40 А гледаху и жене издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија, мати Јакова малог и Јосије, и Саломија,
41 које су га још у Галилеји пратиле и служиле му, - и многе друге које су с њим дошле биле у Јерусалим.
42 И кад се већ смркло - зато што је био дан спремања, т.ј. дан уочи суботе -
43 дође Јосиф из Ариматеје, угледан саветник, који је и сам чекао царства Божјег, усуди се и уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
44 А Пилат се зачуди да је већ умро, па дозва капетана и запита га да ли је већ умро.
45 И кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.
46 Овај купи платна, скину га, обави платном и метну га у гроб који беше исечен у камену и навали камен на врата од гроба.
47 А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га метнуше.
1 И кад прође субота, Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да оду и да га помажу.
2 И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, кад се сунце родило.
3 И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од гробних врата?
4 И кад погледаше, видеше да је камен одваљен - био је, наиме, врло велик.
5 И уђоше у гроб и видеше младића где седи с десне стране, у белој хаљини, и уплашише се.
6 А он им рече: Не бојте се! ви тражите распетога Исуса Назарећанина: он је устао, није овде! Ево место где су га метнули!
7 Него идите, кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју. Тамо ћете га видети, као што вам је рекао.
8 Тада изиђоше напоље и побегоше од гроба, јер их спопаде дрхтање и страх. И никоме ништа не казаше, јер се бојаху.
9 А пошто је рано у први дан недеље ускрсао, јави се прво Марији Магдалини, из које је истерао седам демона.
10 Ова отиде и јави онима што су били с њим, који (сад) туговаху и плакаху.
11 И кад ови чуше да је жив и да га је она видела, не вероваше.
12 А потом се у другом облику јави двојици од њих на путу, кад су ишли у село.
13 И ови одоше и јавише осталима; али ни њима не вероваше.
14 Најпосле се јави самој једанаесторици кад су били за трпезом, и прекори их за њихово неворовање и тврдо срце, што не вероваше онима који су га видели да је устао.
15 И рече им: Идите по свему свету и проповедајте еванђеље свакоме створењу.
16 Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен.
17 А оне који узверују, пратиће ови знаци: мојим именом тераће напоље демоне, говориће новим језицима,
18 узимаће змије у руке, и ако попију што отровно, неће им шкодити, метаће руке на болеснике, и осећаће се добро.
19 А Господ Исус, пошто им ово изговори, узе се на небо и седе Богу с десне стране.
20 А они изиђоше и проповедаху свагде, а Господ их потпомага и реч потврђива знацима који су се потом показивали.