По Луци 1

¹ Како су (већ) многи покушали да опишу догађаје који су се збили међу нама,

² као што нам их предаше први самовици и слуге речи,

³ намислих и ја, пошто сам све добро испитао од почетка, да ти то, силни Теофиле, по реду напишем,

⁴ да видиш да су истините речи што си их чуо.

⁵ У време Ирода, цара јудејског, беше неки свештеник по имену Захарија, од чреде Авијине. Жена његова беше од кћери Аронових и звала се Јелисавета.

⁶ Обоје беху праведни пред Богом и живљаху по свима заповестима и наредбама Господњим без мане.

⁷ Деце нису имали, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје беху већ стари.

⁸ А догоди се кад је он служио по реду чреде своје пред Богом,

⁹ да, по обичају свештенства, на њега паде коцка да уђу у храм Господњи и да кади.

¹⁰ А све мноштво народа напољу се Богу молило у време кађења.

¹¹ И јави му се анђео Господњи, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.

¹² И кад (га) Захарија виде, уплаши се и спопаде га страх.

¹³ А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴ И радоваћеш се и веселити, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

¹⁵ Јер ће бити велик пред Господом; вина и сикера неће пити, и Духа светога напуниће се још у утроби матере своје.

¹⁶ И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њихову,

¹⁷ и он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да обрати срца отаца к деци и непокорне к мислима праведних, да спреми Господу народ ваљан.

¹⁸ И Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, и жена је моја у годинама.

¹⁹ И анђео одговори и рече му: Ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰ И, ето, онемећеш и нећеш моћи говорити до онога дана када ће се то збити, зато што ниси веровао мојим речима, које ће се испунити у своје време.

²¹ И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се задржао у храму.

²² А кад изиђе, не могаше им говорити. Тада разумеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знакове, и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе, отиде кући својој.

²⁴ А после ових дана заче Јелисавета, жена његова, и крила се пет месеци, говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане кад науми да уклони срамоту моју међу људима.

²⁶ А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет,

²⁷ и девојци, заручници човека по имену Јосифа, из дома Давидова. А девојци беше име Марија.

²⁸ И уђе к њој и рече: Здраво, ти која си стекла милост Божју, Господ (је) с тобом!

²⁹ А њу ове речи збунише и размишљаше какав би ово поздрав био.

³⁰ А анђео јој рече. Не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога.

³¹ И, ето, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

³² Овај ће бити велики назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова.

³³ И цареваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његову неће бити краја.

³⁴ А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за човека?

³⁵ А анђео одговори и рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те. Зато ће се и свето што ће се родити, назвати Син Божји.

³⁶ И, ето, Јелисавета, рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој коју зову нероткињом.

³⁷ Јер у Бога је све могуће.

³⁸ А Марија рече: Ево слушкиње Господње; Нека ми буде по речи твојој. И отиде од ње анђео.

³⁹ А Марија се тих дана подиже и похита у горски крај, у један град Јудин.

⁴⁰ И уђу у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.

⁴¹ И кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној. И Јелисавета се напуни Духа светога,

⁴² и повика из гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

⁴³ И откуда мени то да дође и мени мати Господа мога?

⁴⁴ Јер, ето, кад дође глас поздрава твога у уши моје, радосно заигра дете у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова да ће се извршити што јој је Господ рекао!

⁴⁶ А Марија рече: Велича душа моја Господа,

⁴⁷ и радује се дух мој Богу, Спаситељу моме,

⁴⁸ што погледа на незнатну слушкињу своју. Јер, ето, одсад ће ме блаженом звати сви нараштаји,

⁴⁹ што ми велико (дело) учини Силни, чије је име свето

⁵⁰ и који је вечно милостив онима који га се боје.

⁵¹ Показа силу мишицом својом, разби поносите у мислима срца њихова,

⁵² збаци силне с престола и подиже мале,

⁵³ гладне напуни блага, а богате отпусти празне.

⁵⁴ Прихвати Израиља, слугу свога, да се сети милости

⁵⁵ - као што говораше оцима нашим - према Авраму и семену његову до века.

⁵⁶ И остаде Марија ко ње око три месеца, па се онда врати кући.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да јој је Господ учинио велику милост, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га, по имену оца његова, Захарија.

⁶⁰ Али мати његова рече: Не, него нека буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никог нема у родбини твојој који би се тако звао.

⁶² И дадоше знак оцу његову, како би он хтео да му буде име.

⁶³ И заиска таблицу и написа ово: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше и слављаше Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све њихове суседе, и у свој планини јудејској говорило се о свему овоме.

⁶⁶ И сви који чуше, метнуше то у срце своје и говораху: Шта ли ће бити од овог детета? Јер рука Господња беше с њим.

⁶⁷ И Захарија, отац његов, напуни се Духа светога и изговори пророчке речи:

⁶⁸ Слава Господу, Богу Израиљеву, што походи и избави народ свој,

⁶⁹ и подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге свога,

⁷⁰ као што је говорио устима својих светих пророка од памтивека,

⁷¹ избављење од наших непријатеља и из руку свих који мре на нас,

⁷² да учини милост оцима нашим и да се сети свога светога савеза,

⁷³ заклетве којом се заклео Авраму, оцу нашем, да ће нам дати

⁷⁴ да му, избављени из руку непријатељских, без страха служимо

⁷⁵ у светлости и праведности правој догод смо живи.

⁷⁶ А ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи пред Господом да му спремиш путеве,

⁷⁷ народ његов да научиш да је спасење у опроштењу греха њихових,

⁷⁸ по милостивом срцу Бога нашега, по коме ће нас посетити светлост с висине,

⁷⁹ да обасја оне који седе у тами и сену смртном, да упути ноге наше на пут мира.

⁸⁰ А дете је расло и јачало је духом. И било је у пустињи док се не показа Израиљу.

По Луци 2

¹ А у то време изиђе заповест од цара Августа, да се попише сав свет.

² Ово је био први попис, кад је Сиријом управљао Квириније.

³ И иђаху сви да се попишу, сваки у свој град.

⁴ Тако отиде и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зове Витлејем, јер је он био из куће и од лозе Давидове,

⁵ да се запише с Маријом, женом својом, која је била тешка.

⁶ И кад беху онде, дође време да она роди.

⁷ И роди сина свога првенца, пови га и метну га у јасле, јер нису имали места у гостионици.

⁸ А у томе крају беху пастири у пољу и чуваху ноћу стражу код свога стада.

⁹ И приступи им анђео Господњи, и слава Господња обасја их, и уплашише се врло.

¹⁰ А анђео им рече: Не бојте се! Јер, гле, јављам вам велику радост која ће снаћи сав народ:

¹¹ Данас вам се у граду Давидову родио Спаситељ, Месија и Господ.

¹² И ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено, где лежи у јаслама.

¹³ И уједанпут се с анђелом створи мноштво небеске војске који слављаху Бога и говораху:

¹⁴ Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по Божјој вољи!

¹⁵ И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Па хајдемо до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам каза Господ.

¹⁶ И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа, и дете где лежи у јаслама.

¹⁷ А кад (га) видеше, казаше што им је речено за то дете.

¹⁸ И сви који чуше, дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹ А Марија чуваше све ово и размишљаше о томе у срцу своме.

²⁰ И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше онако како им је казано.

²¹ И кад се наврши осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, као што је рекао анђео пре него што га је мати зачела.

²² И кад се, по закону Мојсијеву, навршише дани њихова чишћења, донесоше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

²³ као што је написано у закону Господњем: Све мушко што отвори материцу, нека се свето Господу назове,

²⁴ и да принесу жртву, као што је речено у закону Господњем: пар грлица или два голубића.

²⁵ И, гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон. Овај човек беше праведан и побожан; чекаше утеху Израиљеву и Дух свети беше на њему.

²⁶ И беше му прорекао свети Дух, да неће видети смрти док не види Помазаника Господњег.

²⁷ И нагна га Дух те дође у храм. И кад родитељи унеше дете Исуса да учине с њим по законском обичају,

²⁸ узе га на своје руке, хвали Бога и рече:

²⁹ Сад отпушташ, Господе, слугу свога, по речи својој, с миром,

³⁰ јер видеше очи моје спасење твоје,

³¹ што си га спремио пред лицем свих народа;

³² светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља.

³³ И отац његов и мати његова чуђаху се томе што се говорило за њега.

³⁴ И благослови их Симеон и рече Марији, матери његовој: Ево, овај је одређен да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити -

³⁵ а и теби самој ће мач пробости душу -, да се открију мисли многих срца.

³⁶ И беше ту нека пророчица Ана, кћи Фануилова, из племена Асирова. Ова беше врло стара - с мужем је живела седам година од свога девојаштва

³⁷ и (онда) сама, као удовица, до осамдесет и четири године. Није одлазила од храма, где је постом и молитвом Богу служила ноћ и дан.

³⁸ И баш у тај час приступи она и слављаше Бога, и говораше о њему свима који очекиваху избављење Јерусалима.

³⁹ И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.

⁴⁰ А дете је расло и јачало је пунећи се мудрости, и милост Божја беше на њему.

⁴¹ И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

⁴² И кад му је било дванаест година, отидоше они, по обичају празника, горе.

⁴³ Кад проведоше дане, и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму, а родитељи његови не опазише то,

⁴⁴ него, мислећи да је с друштвом, отидоше већ дан хода и тражаху га међу сродницима и познаницима.

⁴⁵ И кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже.

⁴⁶ И после три дана нађоше га где седи у храму, међу учитељима, слушајући их и питајући их.

⁴⁷ А сви који га слушаху, дивљаху се његову разуму и одговорима.

⁴⁸ И кад га видеше, запрепастише се, и рече му мати његова: Дете, што нам учини то? Ето отац твој и ја тражимо те с болом!

⁴⁹ И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени ваља бити у дому Оца мога?

⁵⁰ И они не разумеше речи које им рече.

⁵¹ И сиђе с њима и дође у Назарет и беше им послушан. И мати његова чуваше све ово у срцу своме.

⁵² А Исус напредоваше у мудрости и у расту и умилости код Бога и код људи.

По Луци 3

¹ А у петнаестој години владања цара Тиверија, кад је Понтије Пилат био прокуратор у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, и Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и Трахонитиди, Лисанија тетрарх у Авилини,

² за првосвештеника Ане и Кајафе - рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи.

³ И прође сву околину јорданску и проповедаше крштење покајања за опроштење греха,

⁴ као што је написано у књизи речи Исаије пророка: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!

⁵ Све долине нека се испуне, и сва брда и брежуљци нека се сравне са земљом, и што је криво, нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки -

⁶ и сви ће људи видети спасење Божје".

⁷ Говораше, дакле, народу који је излазио да их он крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који иде?

⁸ Него - родите родове достојне покајања! И не мислите: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму!

⁹ А већ и секира стоји дрвету код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца.

¹⁰ И питаше га народ: Ша, дакле, да чинимо?

¹¹ А он им одговори: Ко има две хаљине, нека да једну ономе који нема; и ко има хране, нека чини исто тако!

¹² А дођоше и цариници да их крсти и рекоше му: Учитељу, шта да чинимо?

¹³ А он им рече: Не узимајте више него што вам је заповеђено!

¹⁴ А питаху га и војници: А ми шта да чинимо? И рече им: Никоме не чините силе, никога не опадајте, и будите задовољни платом својом!

¹⁵ А како народ очекиваше (Месију) и размишљаху сви у срцима својим о Јовану: да није он Месија,

¹⁶ одговори Јован свима: Ја вас кршћавам водом; али иде јачи од мене, коме нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: тај ће вас крстити Духом светим и огњем.

¹⁷ Он држи лопату у руци својој да очисти гувно своје и скупи пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити.

¹⁸ И још много друго шта напомињући, проповедао је народу еванђеље.

¹⁹ А Ирод четвртовласник, кога је он за Иродиаду, жену брата његова, и за сва зла што их је учинио Ирод, корио,

²⁰ додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу.

²¹ А кад се крстио сав народ, па и Исус то учинио и онда се Богу молио, отвори се небо,

²² Дух свети сиђе на њ у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба. Ти си Син мој љубазни, ти си по мојој вољи!

²³ И он, Исус, имао је, кад је почео, око тридесет година, и био је, као што се мислило, син Јосифов, Илијев,

²⁴ Мататов, Левијев, Мелхијев, Јанејев, Јосифов,

²⁵ Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев,

²⁶ Матов, Мататијин, Семеинов, Јосихов, Јодин,

²⁷ Јоананов, Рисин, Зоровавељов, Салатилов, Ниријев,

²⁸ Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмаданов, Иров,

²⁹ Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев,

³⁰ Симеонов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов,

³¹ Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов,

³² Јесејев, Јовидов, Возов, Салин, Насонов,

³³ Аминадавов, Админов, Арнијев, Есромов, Фаресов, Јудин,

³⁴ Јаковљев, Исааков, Аврамов, Тарин, Нахоров,

³⁵ Серухов, Рагавов, Фалеков, Еверов, Салин,

³⁶ Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов,

³⁷ Матусалин, Енохов, Јаредов, Малелеилов, Каинанов,

³⁸ Еносов, Ситов, Адамов, Божји.

По Луци 4

¹ А Исус се пун Д уха светога врати с Јордана. И водио га је дух по пустињи

² четрдесет дана, а ђаво га је кушао. И не једе ништа тих дана, а кад се они навршише, огладне.

³ Тада му рече ђаво: Ако си Син Божји, кажи овоме камену да постане хлеб.

⁴ А Исус му одговори: Написано је: "Не живи човек само о хлебу".

⁵ И одведе га горе и показа му у тренут ока сва царства овога света.

⁶ И рече му ђаво: Теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и дајем је коме хоћу.

⁷ Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће све твоје.

⁸ А Исус одговори и рече му: Написано је. "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи".

⁹ И одведе га у Јерусалим, постави га на крило од храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

¹⁰ јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе да те сачувају",

¹¹ и: "На рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом".

¹² А Исусу одговори и рече му: Речено је: "Не кушај Господа, Бога свога".

¹³ И кад ђаво сврши сва кушања, отиде од њега за неко време.

¹⁴ И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свему ономе крају.

¹⁵ И учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.

¹⁶ И дође у Назарет, где је одрастао, и отиде, по своме обичају, у суботни дан у синагогу. И устаде да чита.

¹⁷ И дадоше му књигу пророка Исаије; отвори књигу и нађе место где беше написано:

¹⁸ Дух је Господњи на мени, јер ме је помазао да проповедам еванђеље сиромашнима, послао ме је да јавим заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене,

¹⁹ да објавим пријатну годину Господњу.

²⁰ И затвори књигу, даде је слузи и седе, и сви у сингоги гледаху на њ.

²¹ И поче им говорити: Данас се испунило ово писмо што сте га чули.

²² И сви му одобраваху и дивљаху се пријатним речима које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

²³ И рече им: Свакако ћете ми рећи пословицу: Лекару, излечи се сам! Све што смо чули да је било у Кафарнауму, учини и овде, у постојбини својој!

²⁴ И рече: Заиста, кажем вам: Ниједан пророк није мио у постојбини својој.

²⁵ Истину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,

²⁶ и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску, жени удовици.

²⁷ И много је губавих било у Израиљу за пророка Јелисеја, и ниједан се од њих не очисти до Неман Сирац.

²⁸ И сви се у синагоги напунише гнева кад чуше ово.

²⁹ Усташе, истераше га напоље из града и одведоше га до ивице брда на коме беше сазидан њихов град, да га баце доле.

³⁰ Али он прође између њих и оде.

³¹ И сиђе у Кафарнаум, град галилејски, и учаше их у суботу.

³² И дивљаху се науци његовој, јер речи његове беху силне.

³³ И беше у синагоги човек у коме је био дух нечистог демона, и повика из гласа:

³⁴ Ух, махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји!

³⁵ И заповеди му Исус и рече: Умукни и изиђи из њега! И обори га демон на среду и изиђе из њега и ништа му не учини.

³⁶ И сви се чуђаху, и говораху један другоме: Каква је то реч? Влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе!

³⁷ И глас о њему рашири се по свима околним местима.

³⁸ Тада оде из синагоге и дође у кућу Симонову. А ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и замолише га за њу.

³⁹ И стаде више ње, заповеди грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

⁴⁰ А кад је сунце зашло, сви који су имали болесника од различних болести, довођаху их к њему. А он на сваког од њих меташе руке и исцељиваше их.

⁴¹ А и демони излажаху из многих и викаху: Ти си син Божји! А он их укори и не даде им да говоре; јер су знали да је он Месија.

⁴² А кад наста дан, изиђе и отиде на једно пусто место. А народ га је тражио, и дође к њему, и држаху га да не оде од њих.

⁴³ А он им рече: И другим градовима треба да проповедам радосну вест о царству Божјем, јер сам за то послан.

⁴⁴ И проповедао је по синагогама јудејским.

По Луци 5

¹ А кад га је једанпут народ опколио и слушао реч Божју,а он стајао код Генисаретског језера,

² виде два чамца на обали. Рибари беху изишли из њих и испираху мреже.

³ И уђе у један од чамаца, који је био Симонов, и замоли га да мало одмакне од обале. И седе и учаше народ из чамца.

⁴ А кад престаде говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје па ловите!

⁵ А Симон одговори и рече: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо ухватили; али на твоју реч бацићу мреже.

⁶ И кад то учинише, ухватише силну рибу, а мреже им се продераше.

⁷ И дадоше знак другима у другом чамцу да дођу да им помогну. И дођоше и напунише оба чамца, скоро да потону.

⁸ А кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим и рече: Иди од мене, Господе, ја сам човек грешан!

⁹ Јер и он и сви који беху с њим, дивљаху се лову риба што га уловише,

¹⁰ а тако и Јаков и Јован, синови Зеведејеви, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, одсад ћеш људе ловити.

¹¹ И извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.

¹² И кад је био у једном граду, гле, беше онде човек, сав губав. И кад овај виде Исуса, паде ничице и умоли га: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.

¹³ И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах отиде губа с њега.

¹⁴ И он му заповеди да ником не каже. Него иди, покажи се свештенику и принеси дар за своје очишћење, како је то заповедио Мојсије, за сведочанство њима.

¹⁵ Али се глас о њему још већма ширио, и силан се народ скупљао да га чује и да их излечи од њихових болести.

¹⁶ А он је живео повучено, по пустим местима, и молио се Богу.

¹⁷ И једнога дана учаше он, и сеђаху онде фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима - и сила Господња тераше га да лечи.

¹⁸ И, гле, људи ношаху на одру човека који је био узет, и гледаху да га унесу и метну пред њега.

¹⁹ И како од народа не нађоше куда би га унели, попеше се на кров и спустише га кроз цигле с одром на среду, пред Исуса.

²⁰ И кад виде веру њихову, рече: Човече, опраштају ти се греси твоји!

²¹ А књижевници и фарисеји почеше размишљати: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога -

²² А Исус разуме мисли њихове и одговори им: Шта мислите у срцима својим?

²³ Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај?

²⁴ Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме - теби говорим. Устани, узми одар свој и иди кући!

²⁵ И одмах устаде пред њима, узе на чему је лежао и отиде кући својој славећи Бога.

²⁶ И пренеразише се сви, и слављаху Бога, и напунише се страха и говораху: Чуда се нагледасмо данас!

²⁷ И после тога изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном!

²⁸ И остави све, устаде и пође за њим.

²⁹ И спреми му Левије велику част код своје куће, и беше много цариника и других који беху с њима за трпезом.

³⁰ А фарисеји и књижевници њихови замераху ученицима његовим: Зашто једете и пијете с цариницма и грешницима?

³¹ А Исус им одговори: Не требају здрави лекара, него болесни.

³² Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.

³³ А они му рекоше: Ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски, а твоји једу и пију.

³⁴ А Исус им рече: Зар можете сватове натерати да посте док је младожења с њима -

³⁵ Него ће доћи дани, и кад се (тада) отме од њих младожења, онда, у те дане, постиће.

³⁶ А каза им и причу: Нико не дере од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће нову подерати, а старој неће личити закрпа од нове.

³⁷ И нико не лива ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, и оно ће се пролити, и мехови ће пропасти.

³⁸ Него ново вино треба ливати у нове мехове.

³⁹ И нико ко је пио старог, неће новог; јер вели: Старо је боље.

По Луци 6

¹ А догоди се да је у другопрву суботу ишао кроз усеве, и ученици његови кидаху класје, сатираху их рукама и јеђаху.

² А неки од фарисеја рекоше: Што чините што се не сме чинити у суботу?

³ А Исус им одговори: Зар нисте читали ни то што учини Давид кад огладне он и који беху с њим?

⁴ Како уђе у дом Божји, узе постављене хлебове и једе и даде и својој пратњи, а које могу јести само свештеници?

⁵ И рече им: Господар је од суботе Син човечји.

⁶ А једне друге суботе уђе у синагогу и учаше. И беше онде човек коме десна рука беше сува.

⁷ А књижевници и фарисеји мотраху на њега неће ли у суботу лечити, да би га могли оптужити.

⁸ А он је знао мисли њихове, и рече човеку са сувом руком: Устани и стани на среду! А он устаде и стаде.

⁹ И Исус им рече: Питам вас: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити -

¹⁰ И погледа унаоколо на све њих и рече му: Пружи руку! А он учини тако, и рука његова поста опет здрава.

¹¹ А они се напунише беса, и договараху се шта би учинили Исусу.

¹² Тих дана изиђе на гору да се помоли Богу, и проведе сву ноћ у молитви Божјој.

¹³ А кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

¹⁴ Симона, кога назва Петром, и Андрију, брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,

¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот,

¹⁶ Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник.

¹⁷ И сиђе с њима и стаде на једном равном месту. И (око њега беше) велика гомила ученика његових и силан народ из све Јудеје, Јерусалима и приморја тирског и сидонског,

¹⁸ који дођоше да га чују и да се исцељују од својих болести. И које мучаху нечисти духови, исцељиваху се.

¹⁹ И сав је народ тражио да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.

²⁰ И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благо вама сиромашнима, јер је ваше царство Божје!

²¹ Благо вама који сте сад гладни, јер ћете се наситити! Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати!

²² Благо вама кад омрзну на вас људи, и кад вас истерају и стану ружити и разгласе име ваше као зло због Сина човечјег!

²³ Радујте се у тај дан и играјте, јер, гле, велика је плата ваша на небу - јер су тако чинили оцеви њихови пророцима!

²⁴ Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју!

²⁵ Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати!

²⁶ Тешко вама кад вам стану сви људи ласкати - јер су тако чинили оцеви њихови лажним пророцима!

²⁷ Него вама говорим који слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе,

²⁸ благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вам чине зло!

²⁹ Ко те удари по (једном) образу, окрени му и други, и који хоће да ти узме огртач, не крати му ни хаљине.

³⁰ Свакоме који иште у тебе, подај, и од онога који узме твоје, не ишти натраг.

³¹ И како хоћете да чине вама људи, чините тако и ви њима.

³² И ако љубите само оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

³³ И ако чините добро (само) онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Исто тако чине и грешници.

³⁴ И ако дајете у зајам (само) онима од којих се надате да ћете натраг добити, каква вам је хвала? И грешници дају у зајам грешницима, да им се исто толико врати.

³⁵ Не - него љубите непријатеље своје, чините добро и дајите у зајам ничему се не надајући, и биће плата ваша велика, и бићете синови Највишњега, јер је он добар (и) неблагодарнима и злима.

³⁶ Будите милостиви као што је милостив Отац ваш.

³⁷ И не судите, па вам неће судити. И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и опростиће вам се.

³⁸ Дајите, и даће вам се. Меру добру, набијену, стресену, препуну даће вам у наручје ваше; јер каквом мером мерите, онаком ће вам се вратити.

³⁹ А каза им и причу: Зар може слепац слепца водити? Неће ли обојица пасти у јаму?

⁴⁰ Нема ученика над учитеља, него и кад се сасвим изучи, биће као учитељ његов.

⁴¹ А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш?

⁴² Како можеш рећи брату своме: Брате, дај да извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у своме оку? Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун који је у оку брата твога.

⁴³ Јер нема добра дрвета да рађа зао род, а ни зла дрвета да рађа добар род.

⁴⁴ Јер се свако дрво по своме роду познаје. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине.

⁴⁵ Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао из зле износи зло. Јер уста његова говоре оно чега је срце његово пуно.

⁴⁶ А што ме зовете: Господе, Господе!, а не чините што ја говорим?

⁴⁷ Сваки који долази к мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

⁴⁸ Он је као човек који гради кућу, па ископа дубоко и удари темељ на камену. А кад дођоше воде, навали река на ту кућу, и не може је покренути, јер беше добро саграђена.

⁴⁹ А који је чуо и није извршио, тај је као човек који је начинио кућу на земљи, без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши, и страшан беше пад те куће.

По Луци 7

¹ Пошто је свршио све своје речи пред народом, дође у Кафарнаум.

² А слуга једнога капетана, кога је овај веома ценио, беше болестан, на умору.

³ И кад чу за Исуса, посла к њему старешине јудејске, молећи га да дође и да излечи слугу његова.

⁴ А кад ови дођоше к Исусу, мољаху га врло и рекоше: Заслужио је да му то учиниш;

⁵ јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.

⁶ И Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље и рече му: Господе, не труди се! Јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

⁷ Зато ни себе не држах за достојна да ти дођем, него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој.

⁸ Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди!, и иде; и другоме: Дођи!, и дође; и слузи своме: Учини то!, и учини.

⁹ А кад Исус чу то, зачуди му се, окрену се народу који је ишао за њим и рече: Кажем вам: Ни у Израиљу толике вере не нађох!

¹⁰ И кад се послани вратише у кућу, нађоше слугу здрава.

¹¹ Потом иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и много народа.

¹² А кад се приближи вратима градским, гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, која је била удовица. И с њом беше много народа из града.

¹³ И кад је Господ виде, сажали му се за њом и рече јој: Не плачи!

¹⁴ И приступи, прихвати за сандук - а носиоци стадоше - и рече: Младићу, теби говорим, устани!

¹⁵ И мртвац седе и стаде говорити, и даде га матери његовој.

¹⁶ И страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велик се пророк појави међу нама, и: Бог је походио народ свој.

¹⁷ И рашири се глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.

¹⁸ И јавише Јовану ученици његови за све ово. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика,

¹⁹ посла их Господу и рече: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другога да чекамо?

²⁰ А људи дођоше к њему и рекоше: Јован Крститељ посла нас к теби и вели: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другог да чекамо?

²¹ У тај час излечи многе од болести, мука и злих духова, и многим слепима поклони вид.

²² И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље.

²³ И благо ономе који се не саблазни о мене!

²⁴ А кад Јованови посланици отидоше, поче народу говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар?

²⁵ Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царским су дворовима.

²⁶ Него шт сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка!

²⁷ Ово је онај за кога је написано: "Ето шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом".

²⁸ Кажем вам: Међу рођенима од жена нема већега од Јована, а најмањи у царству Божјем већи је од њега.

²⁹ И сав народ који га је чуо и цариници оправдаше Бога и крстише се крштењем Јовановим.

³⁰ А фарисеји и законици одбацише што јеБог хтео с њима, и не хтеше да их он крсти.

³¹ Какви ћу, дакле, казати да су људи овога рода, и коме су слични?

³² Они су као деца која седе на тргу и једно другом довикују: Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не плакасте.

³³ Јер дође Јован Крститељ, нити је јео хлеба нити је пио вина - и кажете: Демон је у њему.

³⁴ Дође Син човечји, и једе и пије - и кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницма!

³⁵ Али оправдаше мудрост сва њезина деца.

³⁶ А један га фарисеј мољаше да би ручао у њега. И уђе у кућу фарисејеву и леже за трпезу.

³⁷ И, гле, једна грешница у граду дозна да је он за трпезом у кући фарисејевој, и донесе у суду од алавастра мира

³⁸ и стаде састраг, код ногу његових, и плакаше, и поче сузама квасити ноге његове и косом од главе своје отираше их, и љубљаше ноге његове и мазаше их миром.

³⁹ А кад то виде фарисеј који га је позвао, рече у себи. Да је он пророк, знао би ко је и каква је то жена што га се дотиче: да је грешница.

⁴⁰ А Исус му рече: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он: Учитељу, кажи! Рече:

⁴¹ Двојица беху дужни једноме зајмодавцу; један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

⁴² Како нису имали да врате, поклони он обојици. Који ће га, дакле, од њих већма љубити?

⁴³ А Симон одговори: Мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: Право си судио.

⁴⁴ И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу; ниси ми дао воде за ноге - а она сузама обли ноге моје и косом својом убриса их.

⁴⁵ Ниси ме пољубио - а она, откако уђох, не преста љубити ми ногу.

⁴⁶ Ниси помазао уљем главу моју - а она миром помаза ноге моје.

⁴⁷ Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, малу љубав има.

⁴⁸ А њој рече: опраштају ти се греси твоји!

⁴⁹ И који с њим беху за трпезом, стадоше у себи говорити: Ко је овај што и грехе опрашта -

⁵⁰ А жени рече: Вера твоја поможе ти, иди с миром!

По Луци 8

¹ После тога иђаше он по градовима и селима и проповедаше еванђеље о царству Божјем. А с њим иђаху и дванаесторица,

² и још неке жене које беху излечене од злих духова и болести, Марија која се звала Магдалина, из које седам демона изиђе,

³ и Јована, жена Хузе, управитеља Иродова, и Сусана, и многе друге, које су им служиле својим имањем.

⁴ А кад се сабра много народа и долажаху к њему из свију градова, каза у причи:

⁵ Изиђе сејач да сеје семе своје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

⁶ Друго паде на камен, и кад изниче, осуши се, јер није имало влаге.

⁷ Треће паде у трње, и узрасте с њиме и трње и удави га.

⁸ Четврто паде на добру земљу, и изниче и донесе рода сто пута више. Кад је ово рекао, повика: Ко има уши да чује, нека чује!

⁹ А ученици његови питаху га шта значи ова прича.

¹⁰ А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а осталима (се оне казују) само у причама, да гледају, па ипак не виде, чују, и не разумеју.

¹¹ А прича ово значи: Семе је реч Божја.

¹² Они крај пута, то су они који су чули; (али) онда долази ђаво и узима реч из срца њихова, да не би веровали и спасли се.

¹³ Они на камену, (то су они) који реч, кад је чују, с радошћу примају; али немају корена, за неко време верују и, кад дође време кушања, отпадну.

¹⁴ Које у трње паде, то су они који су чули, али их у животу угуше бриге, богатство и сласти живота и не доносе зрела рода.

¹⁵ А оно на доброј земљи, то су они који су чули реч и држе је у племениту и добру срцу и доносе род са стрпљивошћу.

¹⁶ А нико не пали жишка да га поклопи судом или да га метне под одар, него га меће на светњак, да они који улазе, виде светлост.

¹⁷ Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, ни сакривено, што се неће дознати и на видело изићи.

¹⁸ Пазите, дакле, како чујете! Јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

¹⁹ А дођоше к њему мати и браћа његова, и од народа нису могли да дођу до њега.

²⁰ И јавише му: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу и хоће да те виде.

²¹ А он им одговори: Мати моја и браћа моја су они који слушају и извршују реч Божју.

²² А једнога дана уђе он с ученицима својим у чамац, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И пођоше.

²³ А кад иђаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и чамац се њихов поче пунити воде и беху у опасности.

²⁴ И приступише и пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, пропадосмо! А он устаде, заповеди ветру и валовима, и престадоше, и наста тишина.

²⁵ И рече им: Где је вера ваша? А они се поплашише и чуђаху се говорећи један другоме: Па ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га?

²⁶ И дођоше у земљу герасинску, која је према Галилеји.

²⁷ И кад изиђе на суво, срете га један човек из града, у коме беху демони. Дуго се времена није облачио у хаљине и није живео у кући, него у гробовима.

²⁸ А кад виде Исуса, повика, паде пред њега и викну: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Молим те, не мучи ме!

²⁹ Беше, наиме, заповедио нечистоме духу да изиђе из човека. Јер га је одавно ухватио, и кад би му свезали руке и ноге и чували га, раскинуо би свезе и демон би га гонио у пустињу.

³⁰ И Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легион - јер многи демони беху ушли у њега.

³¹ И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.

³² А пасао је онде, по гори, велик чопор свиња. И мољаху га да им допусти да уђу у њих. И допусти им.

³³ Тада демони изиђоше из човека и уђоше у свиње, и навали чопор са стрмени у језеро и утопи се.

³⁴ А кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише у граду и по мајурима.

³⁵ И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога беху изишли демони, где седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

³⁶ А они који су видели, казаше им како се излечи бесни.

³⁷ И замоли га сав народ из околине герасинске, да оде од њих, јер се беху јако уплашили. А он уђе у чамац и отиде натраг.

³⁸ А човек из кога изиђоше демони, мољаше га да би био с њим. Али он га отпусти и рече:

³⁹ Врати се кући, и казуј шта ти учини Бог. И отиде и причаше по свему граду шта му учини Исус.

⁴⁰ А кад се Исус врати, срете га народ, јер га сви очекиваху.

⁴¹ И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина у синагоги. Паде пред ноге Исусове и мољаше га да дође у кућу његову,

⁴² јер у њега беше јединица кћи од неких дванаест година, и била је на умору. А кад је он ишао намо, тискао се народ око њега.

⁴³ И жена нека која је дванаест година патила од течења крви и коју нико није могао излечити,

⁴⁴ приступи састраг и дотаче се скута од хаљине његове, и одмах јој преста тећи крв.

⁴⁵ И рече Исус: Ко ме се дотаче? А кад сви одрицаху, рече Петар: Учитељу, народ је око тебе и гура те.

⁴⁶ А Исус рече: Неко ме се дотаче; јер ја осетих силу где изиђе из мене.

⁴⁷ А кад жена виде да не оста неопажена, приступи дркћући, паде пред њега и каза пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

⁴⁸ А он јој рече: Кћери моја, вера твоја поможе ти; иди с миром!

⁴⁹ Док он још говораше, дође неко из куће архисинагогове и рече: Твоја је кћи умрла, не труди више учитеља.

⁵⁰ А кад Исус чу, рече му: Не бој се! Само веруј, и спашће се.

⁵¹ И кад дође у кућу, не даде никоме да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчину оцу и матери.

⁵² А сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите; није умрла, него спава.

⁵³ И подсмеваху му се, знајући да је умрла.

⁵⁴ А он је узе за руку и повика: Девојко, устани!

⁵⁵ И поврати се дух њен, и одмах уста; и заповеди да јој даду да једе.

⁵⁶ И запрепастише се њени родитељи. А он им заповеди да никоме не казују што се догодило.

По Луци 9

¹ И сазва дванаесторицу и даде им силу и власт над свим демонима и да исцељују од болести.

² И посла их да проповедају царство Божје и да лече.

³ И рече им: Ништа не узмите на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.

⁴ И у коју кућу уђете, онде останите и оданде идите даље.

⁵ И који год вас не приме, изиђите из града онога и отресите прах с ногу својих за сведочанство против њих.

⁶ Тада изиђоше и иђаху по селима и проповедаху еванђеље и исцељиваху свагда.

⁷ А тетрарх Ирод чу све што се догађало и био је у великој забуни, јер су неки говорили: Јован је устао из мртвих,

⁸ други: Илија се јавио, а трећи: Устао је један од старих пророка.

⁹ А Ирод рече: Јована сам посекао; али ко је овај о коме ја тако шта слушам? И желео је да га види.

¹⁰ А апостоли се вратише и казаше му шта су све починили. И узе их и повуче се у самоћу, према граду који се звао Витсаида.

¹¹ А народ дозна и пође за њим. А он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељиваше оне који требаху исцељивања.

¹² А дан поче нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иде у околна села и мајуре да нађу крова и хране, јер смо овде у пустом крају.

¹³ А он им рече: Подајте им ви да једу! А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; морали би ићи да купимо за сав овај народ јела.

¹⁴ А беше око пет хиљада људи. И рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

¹⁵ И учинише тако и посадише све.

¹⁶ А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше ученицима да раздају народу.

¹⁷ И једоше и наситише се сви; и накупише комада што им претече, дванаест котарица.

¹⁸ И кад се једанпут мољаше Богу сам, беху с њим ученици, и упита их: Шта говори народ, ко сам ја?

¹⁹ А они одговорише: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи веле да је устао који од старих пророка.

²⁰ И рече им: А шта ви велите, ко сам ја - А Петар одговори: Месија Божји.

²¹ А он им запрети и заповеди да никоме не казују тога.

²² И рече: Сину човечјем ваља много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и трећи дан ће устати.

²³ А свима говораше: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој сваки дан и иде за мном.

²⁴ Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој за мене, тај ће га спасти.

²⁵ Јер шта вреди човеку да придобије сав свет, а себе изгуби или себи науди?

²⁶ Јер ко се постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у слави својој, Очиној и светих анђела.

²⁷ А истину вам кажем: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царства Божјег!

²⁸ А кад прође око осам дана после ових речи, узе Петра, Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.

²⁹ И кад се молио, постаде лице његово друкчије, а одело његово бело и сјајно.

³⁰ И, гле, два човека говораху с њим: Мојсије и Илија.

³¹ Ови се показаше у слави и говораху о његовој смрти која га је чекала у Јерусалиму.

³² А Петар и његови другови спаваху дубоким сном. А кад се пробудише, видеше славу његову и два човека који с њим стајаху.

³³ И кад се они одвајаху од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију, и једну Илији - али није знао шта говори.

³⁴ А док он то говораше, дође облак и заклони их. И уплашише се кад уђоше у облак.

³⁵ И чуше глас из облака: Ово је Син мој избрани, њега слушајте!

³⁶ И кад се глас чу, нађе се Исус сам. А они ћутаху и у оне дане не казаше никоме ништа од онога што су видели.

³⁷ А кад другога дана сиђоше с горе, срете га многи народ.

³⁸ И, гле, један човек из народа повика: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац!

³⁹ И, ето, хвата га дух, и уједанпут виче; и ломи га с пеном, и једва одлази од њега и сатире га.

⁴⁰ И молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.

⁴¹ А Исус одговори: О роде неверни и наопаки, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи сина свога овамо!

⁴² И док је још ишао к њему, обори га демон и изломи. А Исус запрети нечистоме духу, излечи дечка и даде га оцу његову.

⁴³ И сви се дивљаху величини Божјој. А кад се сви чуђаху свему што је он чинио, рече ученицима својим:

⁴⁴ Ви метните у уши своје ове речи. Син човечји предаће се у руке човечје.

⁴⁵ Али они не разумеше ове речи; беше сакривена од њих, па је нису разумели, а бојаху се да га запитају за ову реч.

⁴⁶ И почеше размишљати ко би био највећи међу њима.

⁴⁷ А Исус, знајући мисли срца њихових, узе једно дете за руку, метну га поред себе

⁴⁸ и рече им: Ко прими ово дете у име моје, мене прима; а ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер који је међу свима вама најмањи, тај је највећи.

⁴⁹ А Јован одговори: Учитељу, видесмо једнога где твојим именом тера напоље демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

⁵⁰ А Исус му рече: Не браните (му)! Јер ко није против вас, за вас је.

⁵¹ А кад се навршише дани његова узимања на небо, намери он чврсто да иде у Јерусалим.

⁵² И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно самарјанско село да му спреме где ће ноћити.

⁵³ И не примише га, јер је ишао у Јерусалим.

⁵⁴ А кад то видеше ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их уништи као и Илија што учини?

⁵⁵ А он се окрену и укори их и рече: Зар не знате каквога сте духа? Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе.

⁵⁶ И отидоше у друго село.

⁵⁷ И кад иђаху путем, рече му неко: Ја ћу за тобом куд год ти идеш.

⁵⁸ А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.

⁵⁹ А једноме другом рече: Хајде за мном! А овај рече: Допусти ми да најпре одем и укопам оца свога.

⁶⁰ А он му рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти иди и јављај царство Божје!

⁶¹ А рече и трећи: Ја ћу за тобом, Господе; али ми најпре допусти да се опростим са својим домаћима.

⁶² А Исус му рече: Ниједан није за царство Божје који метне руку на плуг па се осврће натраг.

По Луци 10

¹ Потом изабра Господ друге, седамдесеторицу, и посла их по двојицу пред собом у сваки град и место куда је сам мислио доћи.

² И рече им: Жетве је много, а радника мало. Молите се, дакле, господару од жетве да пошаље радника на жетву своју.

³ Идите! Ето, ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

⁴ Не носите кесе, ни торбе, ни обуће; и никога не поздрављајте на путу.

⁵ У коју кућу уђете - прво реците: Мир кући овој!

⁶ И ако тамо буде син мира, остаће на њему мир ваш; а ако не, вратиће се к вама.

⁷ У тој кући останите и једите и пијте што имају; јер је радник достојан своје плате. Не прелазите из куће у кућу.

⁸ И у који град дођете, и приме вас, једите што се донесе пред вас.

⁹ Исцељујте болеснике у њему и говорите им: Приближило вам се царство Божје!

¹⁰ А који град уђете и не приме вас, изиђете на путеве његове и реците:

¹¹ И прах који је од града вашег прионуо за ноге наше, отресамо вам. Али то знајте, да се прибижило царство Божје!

¹² Кажем вам, да ће Содому лакше бити у онај дан него ли граду томе.

¹³ Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се, у врећи и пепелу седећи, покајали!

¹⁴ Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

¹⁵ И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити!

¹⁶ Ко вас слуша, мене слуша, и ко вас одбацује, мене одбацује, а ко одбацује мене, одбацује онога који је мене послао.

¹⁷ А седамдесеторица се вратише с радошћу и говораху: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.

¹⁸ А он им рече: Видех сотону где спаде с неба као муња.

¹⁹ Ето дадох вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

²⁰ Али се не радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујете што су ваша имена написана на небесима!

²¹ У тај час обрадова се у Духу светоме и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

²² Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је Син, само Отац, ни ко је Отац, само Син, и коме Син хоће да покаже.

²³ И окрену се само ученицима и рече: Благо очима које виде што ви видите!

²⁴ Јер вам кажем: Многи пророци и цареви желели су да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.

²⁵ И, гле, устаде један законик да га куша и рече: Учитељу, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни?

²⁶ А он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

²⁷ А он одговори: "Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим" и "ближњега свога као самога себе".

²⁸ Рече му: Право си одговорио; то чини и бићеш жив!

²⁹ А овај се хтеде оправдати и рече Исусу. А ко је мој ближњи?

³⁰ А Исус одговори и рече: један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници. Ови га сукобише, избише, оставише пола мртва и отидоше.

³¹ А случајно силажаше тим путем један свештеник, виде га и прође.

³² Исто тако дође до тога места и један левит, виде га и прође.

³³ А Самарјанин неки, путујући, дође до њега, и кад га виде, сажали му се.

³⁴ И приступи, зали му ране уљем и вином и зави их, па га посади на своје живинче, доведе га у гостионицу и постара се за њега.

³⁵ Сутрадан извади два динара, даде их крчмару и рече: Гледај га, и што више потрошиш, ја ћу ти, кад се вратим, платити.

³⁶ Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што су га ухватили разбојници?

³⁷ А он рече: Онај који се смиловао на њега. Тада му рече Исус: Иди и ти и чини тако.

³⁸ А кад путоваху, дође он у једно село. И жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

³⁹ У ње беше сестра, по имену Марија, која седе код ногу Господњих и слушаше речи његове.

⁴⁰ А Марта се трудила да га што боље угости. И приступи и рече: Господе, зар не мариш што ме моја сестра саму остави да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹ А Господ јој одговори: Марта, Марта, бринеш се и трудиш се много,

⁴² а једно је потребно. Марија је изабрала добри део, који се неће узети од ње.

По Луци 11

¹ И кад се мољаше Богу на једном месту, па преста, рече му један од његових ученика: Господе, научи нас молити се Богу, као што је и Јован научио своје ученике.

² А он им рече: Кад се молите Богу, говорите: Оче, да се свети име твоје! Да дође царство твоје!

³ Хлеб наш потребни даји нам сваки дан!

⁴ И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо свакоме своме дужнику! И не наведи нас у искушење!

⁵ И рече им: Који од вас има пријатеља, и оде му у поноћи и каже му: Пријатељу, узајми ми три хлеба,

⁶ јер ми дође пријатељ с пута, и немам шта да му изнесем -

⁷ а он изнутра да одговори: Не узнемируј ме, врата су већ затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам?

⁸ Кажем вам: Ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, за његов безобразлук устаће и даће му што му треба.

⁹ Па и ја вама кажем: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

¹⁰ Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и који куца, отвара му се.

¹¹ Који је међу вама отац, у кога ако син заиште рибе, да му да место рибе змију?

¹² Или ако заиште јаје, да му да скорпију?

¹³ Кад, дакле, ви, зли будући, умете да дајете добре даре деци својој, колико ће пре Отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега!

¹⁴ И изгна демона који је био нем. А кад демон изиђе, проговори неми. И дивио се народ.

¹⁵ А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, старешине демонскога, гони напоље демоне.

¹⁶ А други, кушајући га, искаху од њега знак с неба.

¹⁷ А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и срушиће се кућа на кућу.

¹⁸ А ако се и сотона против самога себе разделио, како ће остати царство његово? - јер ви кажете да ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне.

¹⁹ А ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, ваши синови чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.

²⁰ А ако ја прстом Божјим гоним напоље демоне, онда је дошло до вас царство Божје.

²¹ Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

²² али ако навали на њега јачи од њега и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је отео од њега.

²³ Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

²⁴ Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места и тражи покоја. И кад не нађе, каже: Да се вратим у свој дом откуда сам изишао.

²⁵ И кад дође, нађе га почишћена и украшена.

²⁶ Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, и уђу и живе онде, и бива последње стање тога човека горе од првога.

²⁷ А кад он то каза, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које си сисао!

²⁸ А он рече: Благо онима који слушају реч Божју и држе је!

²⁹ А кад се народ стаде скупљати, поче говорити: Род је овај зао род. Тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јонина.

³⁰ Јер као што је Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити овоме роду.

³¹ Царица јужна устаће о суду с људима рода овога и осудиће их; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона!

³² Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне!

³³ Нико не меће запаљена жишка на сакривено место, нити под мерицу, него на светњак, да виде светлост они који улазе.

³⁴ Светило телу је око твоје. Ако је око твоје здраво, онда је и све тело твоје светло; а ако не ваља, онда је и тело твоје тамно.

³⁵ Гледај, дакле, да светлост која је у теби, не буде тама!

³⁶ Ако је, дакле, све твоје тело светло, да нема ниједног дела тамна, биће све (тако) светло као кад те светило обасјава светлошћу.

³⁷ А кад говораше, умоли га један фарисеј да обедује у њега. И уђе у кућу и леже за трпезу.

³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда.

³⁹ А Господ му рече: Да, ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злоће.

⁴⁰ Будале, зар није онај који је начинио споља, и изнутра начинио?

⁴¹ Али дајите милостињу од онога што је унутра, и, гле, све вам је чисто.

⁴² Но тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице, руте и сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божју! Ово је требало чинити, а оно не остављати.

⁴³ Тешко вама фарисејима, што волите прва места по синагогама и поздраве на трговима!

⁴⁴ Тешко вама што сте као сакривени гробови, и људи који иду по њима, не знају то!

⁴⁵ А један од законика одговори му: Учитељу, овим речима вређаш и нас.

⁴⁶ А он рече: Тешко и вама законицима, што товарите на људе бремена тешка за ношење, а сами једним прстом својим нећете да их се дотакнете!

⁴⁷ Тешко вама што зидате споменике пророцима, а ваши су их оцеви побили.

⁴⁸ Тако сведочите и одобравате дела својих отаца: они су их побили, а ви зидате.

⁴⁹ Зато мудрост Божја и рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, друге протерати.

⁵⁰ Да се иште од рода овога крв свих пророка која је проливена од постања света:

⁵¹ од крви Авељеве до крви Захаријине, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога!

⁵² Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, али не дадосте ни онима који хтедоше да уђу.

⁵³ И кад отиде оданде, почеше књижевници и фарисеји јако мрзити на њега и питаху га много шта,

⁵⁴ вребајући и пазећи на њега, не би ли што уловили из уста његових.

По Луци 12

¹ Па кад се скупише хиљаде народа, да стадоше газити један другога, поче прво говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је претварање.

² Али ништа није сакривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати.

³ Зато, што рекосте у мраку, чуће се на светлости, и што казасте на ухо у субама, проповедаће се с кровова.

⁴ Али вама, пријатељима својим, кажем: Не бојте се од оних који убијају тело и после тога не могу више ништа да учине.

⁵ Него ћу вам казати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте!

⁶ Зар се не продаје пет врабаца за два аса? И ниједан од њих није заборављен пред Богом!

⁷ А вама је и свака длака на глави избројена. Не бојте се: више вредите него многи врапци.

⁸ Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечји признати пред анђелима Божјим;

⁹ а који се одрече мене пред људима, тога ће се одрећи пред анђелима Божјим.

¹⁰ И сваки који каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који хули на светога Духа, неће му се опростити.

¹¹ А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете се бранити или шта ћете казати;

¹² јер ће вас свети Дух научити у тај час шта треба рећи.

¹³ Тада му рече неки из народа: Учитељу, кажи моме брату да подели са мном наследство.

¹⁴ А он му рече: Човече, ко ме постави за судију или делитеља вашег?

¹⁵ И рече им: Пазите и чувајте се од сваког лакомства, јер ако је неко богат, живот његов није осигуран његовим имањем.

¹⁶ Па им каза причу: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷ И размишљаше у себи: Шта да чиним, јер немам где сабрати своје летине?

¹⁸ Тада рече: Ово ћу учинити: срушићу своје житнице и начинићу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје.

¹⁹ И рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година; почивај, једи, пиј, уживај!

²⁰ Али Бог му рече: Безумниче, ову ноћ тражиће живот твој од тебе - и што си приправио, чије ће бити?

²¹ Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²² А ученицима својим рече: Зато вам кажем: Не брините се за живот, шта ћете јести, ни за тело, у што ћете се обући.

²³ Живот је претежнији од јела и тела од одела.

²⁴ Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају вајата ни житнице, па ипак их храни Бог. А колико ви више вредите од птица!

²⁵ А који од вас, бринући се, може животу своме додати лакат један?

²⁶ Кад, дакле, ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?

²⁷ Погледајте љиљане како не преду и не ткају. Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових.

²⁸ А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, колико ће пре вас, маловерни!

²⁹ И ви, не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не брините се.

³⁰ Јер све ово ишту незнабошци овога света. А Отац ваш зна да вам треба ово.

³¹ Него иштите царства његова, и оно ће вам се додати.

³² Не бој се, мало стадо; јер је воља Оца вашега да вам да царство.

³³ Продајите што имате и дајите милостињу. Начините себи кесе које неће овештати, благо вечно, на небу, где се лупеж не приближује и мољац не једе.

³⁴ Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

³⁵ Нека буду бедра ваша запрегнута и жишци запаљени;

³⁶ а ви као људи који чекају господара свога кад ће се вратити са свадбе, да му, кад дође и куцне, одмах отворе.

³⁷ Благо оним слугама које господар, кад дође, нађе будне. Заиста, кажем вам, запрегнуће се и посадиће их за сто и приступиће и служиће им.

³⁸ Па и ако дође у другу или у трећу стражу, и нађе их тако, благо њима!

³⁹ Али ово знајте: Кад би домаћин знао у који ће час лупеж доћи, не би дао поткопати куће своје.

⁴⁰ Па и ви будите готови, јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји.

⁴¹ Тада рече Петар: Господе, говориш ли нама ову причу или свима?

⁴² А Господ рече: Ко је, дакле, тај верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје на време оброк?

⁴³ Благо томе слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини!

⁴⁴ Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем.

⁴⁵ Ако, пак, слуга тај каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи, и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити и опијати се,

⁴⁶ доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна, и расећи ће га, и метнуће га међу неверне.

⁴⁷ А онај слуга који зна вољу господара свога, али није спремио или учинио по вољи његовој, биће много бијен.

⁴⁸ А који не зна, али је учинио што заслужује боја, биће мало бијен. Коме је год много дано, од тога ће се много и тражити, и коме је много поверено, од тога ће се још више искати.

⁴⁹ Дошао сам да бацим огањ на земљу - и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁵⁰ Али се мени ваља крстити крштењем - и како ми је тешко док се оно не сврши!

⁵¹ Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵² Јер ће одсад петоро у једној кући бити раздељени: троје против двоје и двоје против троје,

⁵³ отац против сина и син против оца, мати против кћери и кћи против матере, свекрва против снахе своје и снаха против свекрве.

⁵⁴ А говораше и народу: Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: Биће кише; и бива тако.

⁵⁵ И кад видите југ где дува, кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁶ Претворице, лице земље и неба умете да познате, а времена овога како не познајете?

⁵⁷ Зашто, пак, и сами од себе не судите праведно?

⁵⁸ Кад, наиме, идеш са својим супарником судији, још на путу се потруди да га се опростиш, да те не одвуче пред судију, и судија те преда пандуру, и пандур те баци у тамницу.

⁵⁹ Кажем ти, нећеш изићи оданде док не платиш и последњу пару.

По Луци 13

¹ Баш у то време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију је крв Пилат помешао с њиховим жртвама.

² И одговори им: Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, зато што тако пострадаше?

³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴ Или оних осамнаест на које паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих Јерусалимљана?

⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ А каза ову причу: Један човек имађаше смокву усађену у своме винограду. И дође да тражи рода на њој, али не нађе.

⁷ Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, али не налазим. Посеци је! Зашто да још слаби и земљу?

⁸ А он му одговори: Господару, остави је још за ову годину; окопаћу око ње и нађубрићу,

⁹ па ће, може бити, родити. А ако не, посећи ћеш је.

¹⁰ Једном учаше у једној синагоги у суботу.

¹¹ И, гле, беше онде жена коју је (зли) дух мучио болешћу већ осамнаест година; беше згрчена и не могаше се никако исправити.

¹² Кад је Исус виде, дозва је и рече јој: Жено, опроштена си од своје болести.

¹³ И метну на њу руке, и одмах се исправи и слављаше Бога.

¹⁴ А старешина од синагоге срђаше се што Исус излечи у суботу, и рече народу: Шест је дана у које треба радити; у те, дакле, долазите и лечите се, а не у суботни дан.

¹⁵ А Господ му одговори и рече: Претворице, зар не дреши сваки од вас у суботу свога вола или магарца од јасала и води га да га напоји?

¹⁶ А ову кћер Аврамову, коју сотона свеза ево већ осамнеста година, не требаше ли одрешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁷ И кад то рече, стиђаху се сви његови противници, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела.

¹⁸ Тада рече: Какво је царство Божје и какво ћу казати да је?

¹⁹ Оно као зрно горушично које човек узе и баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице се небеске настанише на гранама његовим.

²⁰ И опет рече: Какво ћу казати да је царство Божје?

²¹ Оно је као квасац који жена узе и метну у три сата брашна, док све не ускисну.

²² И пролажаше кроз градове и села, учећи и путујући у Јерусалим.

²³ А неко му рече: Господе, је ли мало оних који ће се спасти? А он им рече:

²⁴ Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи.

²⁵ Кад домаћин устане и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: Не знам вас откуда сте!

²⁶ Тда ћете стати говорити: Та јели смо и пили пред тобом, и по нашим си улицама учио!

²⁷ А он ће рећи: Кажем вам, да не знам откуда сте. Одступите од мене сви злочинци!

²⁸ Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама, Исака и Јакова и све пророке у царству Божјем, а себе напоље истеране.

²⁹ И доћи ће од истока и запада, севера и југа, и лежаће за трпезом у царству Божјем.

³⁰ И, гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи!

³¹ Баш у тај час приступише неки фарисеји и рекоше му: Иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³² И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ето, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити.

³³ Али данас, сутра и прекосутра морам путовати, јер не може пророк погинути изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем, послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју као квочка пилиће своје под крила, и не хтедосте!

³⁵ Ето, оставља вам се дом ваш. Кажем вам. Нећете ме видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње!

По Луци 14

¹ И кад једне суботе дође у кућу једног старешине фарисејског да једе, они мотраху на њега.

² И, гле, беше пред њим некакав човек који је патио од водене болести.

³ И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: Је ли слободно у суботу лечити или није?

⁴ А они ћутаху. И дохвати га се, излечи га и отпусти.

⁵ А њима рече: Који од вас не би свога сина или вола, да му падне у бунар, одмах извадио и у дан суботни?

⁶ И не могоше му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, јер опази како избираху прочеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, немој се наместити у прочеље, да не буде међу гостима ко угледнији од тебе,

⁹ и дође онај који је позвао тебе и њега и каже ти: Подај овоме место! И онда ћеш са стидом заузети последње место.

¹⁰ Него, кад те ко позове, иди и заузми последње место, да ти, кад дође онај који те је позвао, каже: Пријатељу, помакни се више! Тада ће ти бити част пред свима онима који су с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се.

¹² А рече и ономе што га је позвао: Кад дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни богатих суседа, да не би и они тебе позвали и врати ти се.

¹³ Него, кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе -

¹⁴ па ће ти благо бити, јер ти они не могу вратити. Али ће ти се вратити о ускрсу праведних.

¹⁵ А кад то чу један од гостију, рече му: Благо ономе који једе у царству Божјем!

¹⁶ А он му рече: Један човек зготови велику вечеру и позва многе.

¹⁷ А кад би време вечери, посла слугу свога да каже позванима: Хајдете, све је већ готово!

¹⁸ И почеше се сви сложно изговарати. Први му рече: Купио сам њиву, и морам изићи да је видим. Молим те, изговори ме!

¹⁹ Други рече: Купио сам пет јармова волова, и идем да их огледам. Молим те, изговори ме!

²⁰ Трећи рече: Оженио сам се, и зато не могу доћи.

²¹ И слуга дође и каза ово господару своме. Тада се домаћин расрди и рече слузи своме: Изиђи брзо на путеве и улице градске, и доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме!

²² А слуга рече: Господару, учинио сам како си заповедио, и још има места.

²³ И рече господар слузи: Изиђи на друмове и до плотова, па их натерај да дођу, да ми се напуни кућа.

²⁴ Кажем вам: Ниједан од оних позваних људи неће окусити моје вечере!

²⁵ А иђаше с њиме много народа, и обазре се и рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени, а не мрзи на оца свога, на матер, на жену, на децу, на браћу, на сестре, па и на живот свој, не може бити мој ученик.

²⁷ Ко не носи крста свога и не иде за мном, не може бити мој ученик.

²⁸ Јер који од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво да сести и прорачунати шта ће га стати, (да види) има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узмогне довршити, сви који би то видели, стали му се ругати

³⁰ и говорити. Овај човек поче зидати, и не може да доврши!

³¹ Или који цар, кад иде с војском да се побије с другим царем, неће прво сести и посаветовати се може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће да се помире.

³³ Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.

³⁴ Добра је со; али ако и со обљутави, чим ће се поправити?

³⁵ Нити је за земљу нити за ђубре: бацају је напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

По Луци 15

¹ И приближаваху се к њему сви цариници и грешници да га чују.

² А фарисеји и књижевници гунђаху: Овај прима грешнике и једе с њима.

³ Тада им каза ову причу:

⁴ Који од вас, кад има сто оваца, па изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи и ићи за изгубљеном док је не нађе?

⁵ И кад је нађе, узеће је на раме своје радујући се,

⁶ и кад дође кући, сазваће приајтеље и суседе и казаће им: Радујте се са мном, јер нађох своју изгубљену овцу.

⁷ Кажем вам: Тако ће на небу бити већа радост за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

⁸ Или која жена, кад има десет драхми, па изгуби једну драхму, неће запалити жишка, почистити куће и тражити добро док је не нађе?

⁹ И кад је нађе, сазваће пријатељице и суседе и рећи ће: Радујте се са мном, јер нађох драхму што сам је изгубила.

¹⁰ Тако се, кажем вам, радују анђели Божји кад се један грешик покаје.

¹¹ И рече: Један човек имао је два сина.

¹² И млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми мој део од имања. И он им подели имање.

¹³ И после неколико дана покупи млађи син све, отиде у далеку земљу и профућка онде своје имање живећи беспутно.

¹⁴ А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

¹⁵ И отиде и приби се код једног грађанина оне земље; и овај га посла у поље своје да чува свиње.

¹⁶ И желео је да напуни свој трбух рошчићима што их јеђаху свиње, и нико му их не даваше.

¹⁷ Тада дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја овде умирем од глади!

¹⁸ Устаћу и идем оцу своме, па ћу му рећи: Оче, згрешио сам небу и теби;

¹⁹ више нисам достојан да се назовем син твој, прими ме као једнога од својих најамника.

²⁰ И устаде и врати се оцу своме. Кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се; па потрча, загрли га и пољуби га.

²¹ А син му рече. Оче, згрешио сам небу и теби; више нисам достојан да се назовем син твој.

²² А отац рече слугама својим: Донесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, подајте му прстен на руку и обућу на ноге,

²³ и доведите угојено теле, закољите га - па да једемо и да се веселимо,

²⁴ јер овај мој син беше мртав, и оживе, беше изгубљен, и нађе се. И стадоше се веселити.

²⁵ А његов старији син беше у пољу.. И кад се, долазећи, приближи кући, чу свирку и играње.

²⁶ И дозва једнога од слугу и запита шта је то.

²⁷ А овај му рече: твој брат дође, и отац твој закла угојено теле, што му се здрав вратио.

²⁸ А он се расрди и не хтеде унутра. А отац његов изиђе и мољаше га.

²⁹ А он одговори оцу: Ето те служим толико година и никад не преступих твоје заповести; али мени никад ниси дао јарета да бих се провеселио са својим пријатељима.

³⁰ А кад дође овај твој син који ти је имање расуо с блудницама, заклао си му угојено теле.

³¹ А он му рече: Дете, ти си свагда са мном, и све моје твоје је.

³² Али се требало веселити и радовати, јер овај твој брат мртав беше, и оживе, и изгубљен беше, и нађе се.

По Луци 16

¹ А говораше и ученицима: Беше један богат човек који је имао управитеља. Овога окривише код њега да расипа његово имање.

² Тада га дозва и рече му: Шта то чујем за тебе? Дај рачуна о своме управљању, јер не можеш више бити управитељ.

³ А управитељ рече у себи: Шта да чиним, јер господар мој узима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се.

⁴ Знам шта ћу чинити, да би ме, кад будем уклоњен с управе, примили у куће своје.

⁵ И дозва редом дужнике свога господара и рече првоме. Колико си дужан моме господару?

⁶ А овај рече. Сто вати уља. И рече му: узми своју обвезницу, па седи и напиши брзо педесет.

⁷ Потом рече другоме: А ти колико си дужан? А овај рече: Сто корова пшенице. Рече му: Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.

⁸ И похвали господар неправеднога управитеља што мудро учини: јер су деца овога света мудрија према своме роду него ли деца светлости.

⁹ Па и ја вам кажем: Начините себи пријатеља неправедним богатством, да би вас, кад га нестане, примили у вечне колибе.

¹⁰ Ко је веран у најмањем, веран је и у многом, а ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у многм.

¹¹ Ако, дакле, у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам поверити право (богатство)?

¹² И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше?

¹³ Ниједан слуга не може служити два господара; јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони.

¹⁴ А све ово слушаху и фарисеји, који су били среброљупци, и ругаху му се.

¹⁵ А он им рече: Ви сте они који се градите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша. Јер што је људима високо, то је Богу мрско.

¹⁶ Закон и пороци су до Јована; отада се царство Божје проповеда и сваки наваљује да уђе у њега.

¹⁷ Али је лакше небу и земљи проћи него ли једној цртици из закона пропасти.

¹⁸ Сваки који отпуша своју жену и узима другу, чини прељубу; и који се жени отпуштеницом, чини прељубу.

¹⁹ А беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у скупоцено платно и сјајно се веселио сваки дан.

²⁰ А сиромашак неки, по имену Лазар, лежао је пред вратима његовим гнојав

²¹ и желео је да се насити само оним што је падало с трпезе богатога. А још и пси долажаху и лизаху гној његов.

²² И умре сиромашак, и анђели га однесоше у наручје Аврамово. А умре и богати, и сахранише га.

²³ И у аду, кад је био у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у његову наручју.

²⁴ И повика: Оче Авраме, смилуј се на мене и пошљи Лазара да умочи у воду врх од прста свога и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.

²⁵ А Аврам рече: Синко, сети се да си примио своја добра у своме животу, а Лазар опет зла, сад се он овде теши, а ти се мучиш.

²⁶ А преко свега тога постављена је између нас и вас велика провалија, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, а ни они отуда к нама да прелазе.

²⁷ Тада рече: Молим те, дакле, оче, да га пошљеш у кућу оца мога,

²⁸ јер имам петоро браће, да их добро посаветује, да не би и они дошли на ово место мучења.

²⁹ А Аврам рече: Имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

³⁰ А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих, покајаће се.

³¹ А он му рече: Ако не слушају Мојсија и пророка, неће послушати да ко и из мртвих устане.

По Луци 17

¹ И рече ученицима својим: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе с кога долазе!

² Боље би му било да се жрвањ обеси о врат његов и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих!

³ Чувајте се! Ако згреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.

⁴ И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута дође к теби и каже: Кајем се, опрости му.

⁵ И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере!

⁶ А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

⁷ Који ће од вас, кад има слугу који оре или чува стадо, овоме, кад дође из поља, рећи: Ходи брзо, лези за трпезу?

⁸ Неће ли му зар рећи: Спреми ми да вечерам, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па онда ти једи и пиј?

⁹ Хоће ли захвалити слузи што је учинио што му је заповеђено?

¹⁰ Тако и ви: Кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге; учинили смо што смо дужни били учинити.

¹¹ И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје.

¹² И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који сташе издалека,

¹³ подигоше глас и викнуше: Исусе, учитељу, смилуј се на нас!

¹⁴ И кад их виде, рече им: Идите и покажите се свештеницима! И кад иђаху, очистише се.

¹⁵ А један од њих, кад виде да се излечи, поврати се хвалећи Бога из гласа,

¹⁶ паде ничице пред ноге његове и захвали му - и то беше Самарјанин!

¹⁷ А Исус одговори: Зар се не очистише десеторица - Па где су деветорица -

¹⁸ Зар се не нађе међу њима ниједан да се врати да захвали Богу, него само овај туђин?

¹⁹ И рече му: Устани и иди; вера твоја ти је помогла.

²⁰ А кад га фарисеји упиташе кад ће доћи царство Божје, одговори им и рече: Царство Божје неће доћи тако да ће се то видети;

²¹ нити ће се казати: Ево га овде! или: Онде је! Јер, гле, царство је Божје међу вама!

²² А ученицима рече: Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечјега, и нећете га видети.

²³ И рећи ће вам: Ено га онде, ево га овде! Не идите онамо и не трчите за њима!

²⁴ Јер као што муња, кад севне, светли од једнога краја под небом до другога, тако ће бити Син човечји у свој дан.

²⁵ Али му прво ваља много пострадати и одбачену бити од рода овога.

²⁶ И како је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина човечјег:

²⁷ јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

²⁸ Тако (ће бити) као што је било у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

²⁹ а у дан кад Лот изиђе из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

³⁰ Исто тако ће бити у онај дан кад се јави Син човечји.

³¹ У тај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај који се деси у пољу, нека се не враћа натраг.

³² Сетите се жене Лотове!

³³ Који пође да сачува живот свој, изгубиће га, а који га изгуби, сачуваће га.

³⁴ Кажем вам: Те ноћи биће два на једном одру, један ће се узети, а други оставити.

³⁵ Две ће млети заједно, једна ће се узети, а друга оставити.

³⁶ ...

³⁷ И одговорише му: Где, Господе? А он им рече: Где је лешина, онамо ће се скупити и лешинари.

По Луци 18

¹ А каза им причу како треба свагда да се моле Богу, без умора.

² И рече: У једном граду беше један судија који се Бога није бојао и за људе није марио.

³ А беше у томе граду (и) једна удовица, која је долазила к њему и говорила: Одбрани ме од мога супарника!

⁴ И неко време није хтео. А после рече у себи: Ако се и не бојим Бога и не марим за људе,

⁵ но будући да ми ова удовица досађује, одбранићу је, да не би најпосле дошла и избила ме.

⁶ И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!

⁷ А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ, и зар да оклева с њима?

⁸ Кажем вам: Одбраниће их брзо! Али хоће ли Син човечји, кад дође, наћи веру на земљи?

⁹ А и некима који мишљаху за себе да су праведни и друге презираху, каза ову причу:

¹⁰ Два човека отидоше горе у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник.

¹¹ Фарисеј стаде и овако се мољаше у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочиници, или и као овај цариник.

¹² Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем.

¹³ А цариник стајаше издалека и не хтеде ни очију подићи на небо, него бијаше прса своја и говораше: Боже, милостив буди мени грешноме!

¹⁴ Кажем вам, овај отиде оправдан својој кући, онај не. Јер сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се сам понижује, подигнуће се.

¹⁵ А доношаху му и малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, укорише их.

¹⁶ А Исус их дозва к себи и рече: Пустите децу нека долазе к мени и не браните им; јер је такових царство Божје.

¹⁷ Заиста, кажем вам: Који не прими царства Божјег као дете, неће ући у њега.

¹⁸ И запита га један старешина. Учитељу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁹ А Исус му рече: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.

²⁰ Заповести знаш: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју.

²¹ А он рече: Свега сам се овога држао од младости.

²² А кад Исус чу то, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и ираздај сиромасима, и имаћеш блага на небу; па хајде за мном!

²³ А кад он чу то, постаде врло жалостан, јер је био врло богат.

²⁴ А кад га Исус виде (жалосна), рече: Како је тешко богатима ући у царство Божје!

²⁵ Лакше је камили проћи кроз изглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје!

²⁶ А они који чуше, рекоше: Па ко се може спасти?

²⁷ А он рече: Што је у људи немогуће, могуће је у Бога.

²⁸ А Петар рече: Ето ми смо оставили своје имање и идемо за тобом.

²⁹ А он им рече: Заиста, кажем вам: Нема ниједнога који би ради царства Божјег оставио кућу, жену, браћу, родитеље или децу,

³⁰ а да неће примити много више у ово време, и на свету који ће доћи, живот вечни.

³¹ И узе дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци написали за Сина човечјег.

³² Предаће га незнабошцима, ругаће му се, мучиће га и попљуваће га.

³³ Пошто га ишибају, убиће га, и трећи дан ће устати.

³⁴ Но они не разумеше ништа од овога; ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше што им се каза.

³⁵ А кад се приближи Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута и прошаше.

³⁶ И кад чу народ где пролази, запита шта је то.

³⁷ И казаше му: Исус Назарећанин пролази.

³⁸ Тада повика: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене!

³⁹ А они што иђаху напред, кораху га да ућути. А он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!

⁴⁰ И Исус стаде и заповеди да му га доведу. Кад му се приближи, запита га:

⁴¹ Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.

⁴² Тада му Исус рече: Прогледај! Вера ти је твоја помогла.

⁴³ И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде, хваљаше Бога.

По Луци 19

¹ И уђе у Јерихон и пролажаше кроз њега.

² И, гле, беше ту човек по имену Закхеј, који је био старешина царинички, и био је богат.

³ Хтео је да види Исуса ко је, али није могао од народа, јер је био малога раста.

⁴ И потрча напред и попе се на једну дивљу смокву да га види, јер му је онуда ваљало проћи.

⁵ Кад Исус дође на то место, погледа горе и рече му: Закхеју, сиђи брзо доле, јер ми данас ваља бити у твојој кући!

⁶ И сиђе брзо и прими га радујући се.

⁷ И сви који видеше, гунђаху: Грешноме човеку дође у кућу.

⁸ А Закхеј приступи и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, а ако сам од кога што неправедно узео, вратићу му четвороструко!

⁹ А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој, јер је и он син Аврамов.

¹⁰ Јер Син човечји дође да тражи и спасе што је изгубљено.

¹¹ А кад они чуше то, каза још једну причу, јер је био близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божје.

¹² Рече, дакле: Један племић отиде у далеку земљу да прими царско достојанство и да се (онда) врати.

¹³ И дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим.

¹⁴ А суграђани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике да кажу: Нећемо да овај царује над нама.

¹⁵ А кад се он врати са царским достојанством, рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.

¹⁶ И дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.

¹⁷ И рече му: Добро, добри слуго; кад си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова.

¹⁸ И дође други и рече. Твоја мина, господару, донесе пет мина.

¹⁹ А он и овоме рече. И ти буди над пет градова.

²⁰ И трећи дође и рече: Господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу.

²¹ Бојао сам те се, јер си човек жесток: узимаш што ниси оставио и жњеш што ниси сејао.

²² Рече му: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жњем што нисам сејао?

²³ Па зашто ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га, по своме доласку с каматом примио.

²⁴ И рече онима што стајаху онде: Узмите од њега мину и подајте је ономе што има десет мина!

²⁵ И рекоше му: Господару, он има десет мина!

²⁶ Кажем вам: Свакоме који има, даће се, а од онога који нема, узеће се и оно што има.

²⁷ А те моје непријатеље, кој нису хтели да ја будем цар над њима, доведите овамо и посеците их преда мном!

²⁸ И кад ово каза, пође напред и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹ И кад се прибижи Витфази и Витанији, ка гори која се звала Маслинска, посла двојицу од ученика

³⁰ и рече: Идите у село према вама, и кад уђете у њега, наћи ћете у њему магаре привезано, на коме човек још није седео. Одрешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: зашто га дрешите? овако му кажите: Треба Господу.

³² И послани отидоше и нађоше као што им је рекао.

³³ А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?

³⁴ А они рекоше: Треба Господу,

³⁵ И доведоше га к Исусу, бацише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.

³⁶ И кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се већ приближио да сиђе с Маслинске горе, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су их видели,

³⁸ и рекоше: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹ А неки фарисеји из гомиле рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим!

⁴⁰ И одговори им: Кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати!

⁴¹ И кад се прибижи и угледа град, заплака за њим

⁴² и рече: О кад би и ти данас знао што је за твој мир! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³ Доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, опколиће те и наваљиваће на тебе са свих страна.

⁴⁴ Разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао времена када си похођен.

⁴⁵ И уђе у храм и стаде напоље гонити оне што продаваху у њему

⁴⁶ и рече им: У писму стоји: "И дом мој нека је дом молитве", а ви начинисте од њега разбојничку пећину!

⁴⁷ И учио је сваки дан у храму. А првосвештеници, књижевници и старешине народне гледаху да га погубе.

⁴⁸ Али не нађоше шта би учинили, јер је сав народ ишао за њим и слушао га је.

По Луци 20

¹ И кад је једнога дана учио народ у храму и проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама

² и рекоше му: Кажи нам: Каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти даде ту власт?

³ А он им одговори: И ја ћу вас питати једну реч, па ми кажите:

⁴ Крштење Јованово - беше ли с неба или од људи?

⁵ А они помишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му не веровасте?

⁶ А ако кажемо: Од људи, сав ће нас народ побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк.

⁷ И одговорише да не знају откуда је.

⁸ И Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.

⁹ А народу поче казивати ову причу: Један човек посади виноград, даде га виноградарима и отиде на подуго времена.

¹⁰ А кад дође време, посла к виноградарима слугу да му даду од виноградскога рода. Али виноградари га избише и послаше празна.

¹¹ И посла опет, другога слугу: А они и тога избише и осрамотише и послаше празна.

¹² И посла и трећега. А они и овога ранише и избацише напоље.

¹³ Онда рече господар од винограда: Шта да чиним? Послаћу сина свога милога; можда ће се од њега стидети.

¹⁴ А кад га виноградари видеше, рекоше један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо, да наше буде наследство.

¹⁵ И избацише га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар од винограда?

¹⁶ Доћи ће и погубиће те виноградаре, и даће виноград другима. А кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог!

¹⁷ А он погледа на њих и рече: Шта значи, дакле, ово у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"?

¹⁸ Сваки који падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.

¹⁹ И гледаху књижевници и првосвештеници да (још) онога часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се ова прича њих тицала.

²⁰ И пазили су на њега, па послаше вребаче, који су се градили као да су праведни, да би га ухватили у речи, па да га предаду власти и сили прокураторовој.

²¹ И упиташе га: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко него заиста учиш путу Божјем -

²² можемо ли ми плаћати цару царевину или не?

²³ А он разуме њихово лукавство и рече им:

²⁴ Покажите ми динар! Чији је лик и натпис на њему? А они рекоше: Царев.

²⁵ А он им рече: Подајте, дакле, што је царево, цару, и што је Божје, Богу!

²⁶ И не могоше га ухватити у речи пред народом, и, дивећи се његову одговору, умукоше.

²⁷ И приступише неки садукеји - који кажу да нема ускрса - и запиташе га:

²⁸ Учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат који има жену, а деце нема, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме".

²⁹ Беше, дакле, седморо браће. Први узе жену и умре без деце.

³⁰ И узе је други,

³¹ па и трећи, а тако и сва седморица не оставише деце и помреше.

³² Најпосле умре и жена.

³³ О ускрсу, дакле, кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

³⁴ И рече им Исус: Деца овога света жене се и удају,

³⁵ а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих, нити ће се женити нити удавати.

³⁶ Јер не могу више ни умрети; јер су као анђели, и синови су Божји, кад су синови ускрса.

³⁷ А да мртви устају, то и Мојсије показа на месту о купини, где Господа назива Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.

³⁸ А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи.

³⁹ А неки од књижевника одговорише: Учитељу, добро си казао!

⁴⁰ И више ништа нису смели да га питају.

⁴¹ А он им рече: Како говоре да је Месија син Давидов?

⁴² Јер сам Давид каже у псалтиру: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране

⁴³ док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим".

⁴⁴ Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је онда син?

⁴⁵ А кад је сав народ слушао, рече ученицима:

⁴⁶ Чувајте се од књижевника, који радо иду у таларима, воле поздраве по трговима, прва места по синагогама и прочеља на гозбама,

⁴⁷ који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени!

По Луци 21

¹ И погледа горе и виде богате где мећу прилоге своје у ковчег.

² А виде и једну сиромашну удовицу где онде меће две лепте,

³ и рече: Заиста, кажем вам: Ова сиромашна удовица метну више од свих.

⁴ Јер сви ови приложише од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сав ужитак што га је имала.

⁵ И кад неки рекоше за храм да је украшен лепим камењем и светим даровима, рече:

⁶ То што видите - доћи ће дани кад неће остати ни камен на камену који се неће порушити.

⁷ И запиташе га: Учитељу, а кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

⁸ А он рече: Пазите да вас не преваре! Јер ће многи доћи на име моје и говориће: Ја сам, и: Време се приближило. Не идите за њима!

⁹ А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то мора бити прво, али нијеодмах крај.

¹⁰ Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство.

¹¹ Земља ће се трести јако, биће глади и помора по свету, страхота и великих знакова на небу.

¹² А пре свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас, предаваће вас у синагоге и у тамнице, водиће вас пред цареве и намеснике због имена мога:

¹³ биће вам то за сведочанство.

¹⁴ Метните, дакле, у срца своја: Да се не приправљате како ћете се бранити,

¹⁵ јер ћу вам ја дати уста и мудрост којој се неће моћи противити или одговорити сви ваши противници.

¹⁶ А предаваће вас и родитељи, браћа, рођаци, непријатељи, и неке од вас побиће.

¹⁷ Сви ће омрзнути на вас због имена мога.

¹⁸ Али ни длака с главе ваше неће пропасти:

¹⁹ трпљењем својим доћи ћете до живота.

²⁰ А кад видите да је Јерусалим опколила војска, онда знајте да је близу његово разорење.

²¹ Тада нека становници Јудеје беше у горе; који буду у граду, нека изиђу напоље, а који су у пољу, нека не улазе у њега.

²² Јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано.

²³ Тешко трудним женама и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи и гнев на овоме народу.

²⁴ Пашће од оштрице мача и одвешће их у ропство по свима народима. Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

²⁵ И биће знакова на сунцу, месецу и звездама, а на земљи обузеће народе страх од хуке и валова морских.

²⁶ Људи ће умирати од страха и чекања онога што иде на земљу; јер ће се силе небеске покренути.

²⁷ И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облаку с великом силом и славом.

²⁸ А кад се почне ово збивати, исправите се и подигните главе своје, јер се приближује избављење ваше!

²⁹ И каза им причу: Погледајте на смокву и на сва дрвета!

³⁰ Кад видите да већ терају, сами знате да је већ близу лето.

³¹ Тако и ви, кад видите да се ово збива, знајте да је близу царство Божје.

³² Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све (ово) не збуде.

³³ Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи.

³⁴ Али се чувајте да вам како срца не отежају мамурлуком, пијанством и бригама овога света, и да вам тај дан не дође изненада

³⁵ као замка. Јер ће доћи на све који живе по свој земљи.

³⁶ Али бдиjте једнако и молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјег.

³⁷ Дању је учио у храму, а ноћу је излазио и ноћивао на гори која се зове Маслинска.

³⁸ И сав је народ већ рано ујутру долазио к њему у храм да га чује.

По Луци 22

¹ А приближавао се празник бесквасних хлебова, који се зове пасха.

² И првосвештеници и књижевници гледаху како би га убили; јер су се бојали народа.

³ Тада уђе сотона у Јуду који се звао Искариотски и био један од дванаесторице.

⁴ И отиде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће им га издати.

⁵ И обрадоваше се, и уговорише да му даду новаца.

⁶ И он обећа, и тражио је згоду да им га преда кад не буде народа око њега.

⁷ И дође дан бесквасних хлебова, у који је требало клати пасху.

⁸ И посла Петра и Јована и рече: Идите, спремите нам пасху да једемо.

⁹ А они му рекоше: Где хоћеш да спремимо?

¹⁰ А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе.

¹¹ И домаћину кажите: Учитељ те пита: Где је дворница где ћу јести пасху с ученицима својим?

¹² И он ће вам показати велику, патосану собу; онде спремите.

¹³ А они отидоше и нађоше као што им је рекао, и спремише пасху.

¹⁴ И кад дође час, леже за трпезу, и апостоли с њиме.

¹⁵ И рече им: Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре него што страдам.

¹⁶ Јер вам кажем: Нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.

¹⁷ И узе чашу, захвали Богу и рече. Узмите је и разделите међу собом.

¹⁸ Јер вам кажем: Нећу више пити од рода виноградскога док не дође царство Божје.

¹⁹ И узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима и рече: Ово је тело моје, које се за вас даје. Ово чините за мој спомен!

²⁰ Тако и чашу по вечери, и рече: Ова је чаша нови савез мојом крвљу, која сеза вас пролива.

²¹ Али, гле, рука мога издајника са мном је на трпези!

²² Син човечји, истина, иде као што је одређено, али тешко ономе човеку који га издаје!

²³ И они почеше питати један другога, који би од њих био тај који ће то учинити.

²⁴ А дође и до препирања међу њима, који се од њих чини да је највећи.

²⁵ А он им рече: Цареви народни господаре њима, и који имају власт над њима, зову се добротвори.

²⁶ Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као слуга.

²⁷ Јер који је већи, који је за трпезом или који служи? Није ли онај за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

²⁸ А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

²⁹ И ја остављам вама царство, као што је Отац мој оставио мени;

³⁰ да једете и пијете за мојом трпезом у царству моме, и да седите на престолима и владате над дванаест племена Израиљевих.

³¹ Симоне, Симоне, ето вас је искао сотона да би вас чинио као пшеницу.

³² Али ја се молих за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди браћу своју.

³³ А он му рече: Господе, с тобом сам готов и у тамницу и у смрт ићи!

³⁴ А он рече: кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

³⁵ И рече им: Кад вас посла без кесе, торбе и обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.

³⁶ А он им рече: Али сад - који има кесу, нека је узме, тако и торбу, а који нема, нека прода хаљину своју и купи мач.

³⁷ Јер вам кажем: Мора се на мени извршити ово што стоји у писму: "И метнуше га међу злочинце" - јер ја сам своје свршио.

³⁸ А они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.

³⁹ Тада изиђе и отиде, по обичају, на Маслинску гору. А с њим отидоше и ученици.

⁴⁰ И кад дође на место, рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст!

⁴¹ И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена и мољаше се Богу:

⁴² Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене! Али не моја воља, него твоја да буде!

⁴³ И јави му се анђео с неба и крепио га је.

⁴⁴ И будући у страху, још се боље молио. Зној његов беше као капље крви које капљу на земљу.

⁴⁵ И уста од молитве, дође к ученицима и нађе их где спавају од жалости.

⁴⁶ И рече им: Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у напаст!

⁴⁷ Док је он још говорио, гле, дође велика гомила људи; један од дванаесторице, по имену Јуда, ишао је пред њима, и приступи Исусу да га пољуби.

⁴⁸ А Исус му рече: Јуда, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?

⁴⁹ А кад његови пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, да бијемо мачем?

⁵⁰ И удари један од њих првосвештеникова слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус одговори и рече: Оставите то! И дохвати се уха и излечи слугу.

⁵² А првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега, рече Исус: као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама.

⁵³ Кад сам сваки дан био с вама у храму, нисте дигли руку на мене. Али ово је ваш час и област таме.

⁵⁴ А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у кућу првосвештеникову. А Петар иђаше за њим издалека.

⁵⁵ И кад наложише ватру насред дворишта и сеђаху заједно, сеђаше и Петар међу њима.

⁵⁶ И спази га једна слушкиња где седи код ватре, погледа на њега и рече: И овај је био с њим.

⁵⁷ А он га се одрече: Не знам га, жено!

⁵⁸ И мало затим виде га други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Нисам, човече!

⁵⁹ И после тако једнога часа потврђивао је други један: Заиста је и овај био с њим, јер је и Галилејац.

⁶⁰ А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док је он још говорио, запева петао.

⁶¹ И Господ се обазре и погледа на Петра, и Петар се сети речи Господње, како му рече: Пре него што петао данас запева, трипут ћеш ме се одрећи.

⁶² И изиђе напоље и плака горко.

⁶³ А људи који га држаху, ругаху му се и бијаху га;

⁶⁴ покрише га, па га питаху: прореци, ко те је ударио?

⁶⁵ И многе друге хуле говораху на њега.

⁶⁶ А кад свану, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој суд

⁶⁷ и рекоше: Ако си ти Месија, кажи нам! А он им рече: Ако вам кажем, нећете веровати;

⁶⁸ а ако вас запитам, нећете ми одговорити.

⁶⁹ Одсад ће Син човечји седети с десне стране силе Божје.

⁷⁰ Тада рекоше сви: Ти си, дакле, Син Божји? А он им рече: Ви кажете да сам.

⁷¹ А они рекоше: Шта нам још треба сведочанство? Сами смо чули из његових уста.

По Луци 23

¹ И усташе сви и одведоше га Пилату.

² И почеше га оптуживати: Овога нађосмо да отпађује наш народ и забрањује давати цару царевину, и говори да је он Месија, цар.

³ А Пилат га упита: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш.

⁴ А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁵ А они наваљиваху и говораху: Он буни народ, учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па довде.

⁶ А кад Пилат чу то, упита је ли он Галилејац.

⁷ И кад дозна да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.

⁸ А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; одавно је већ желео да га види, јер је чуо за њега, и надао се да ће видети какво чудо од њега.

⁹ И пита га много, али му он не одговори ништа.

¹⁰ А првосвештеници и књижевници стајаху и оптуживаху га јако.

¹¹ Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му сјајну хаљину и посла га натраг Пилату.

¹² Тога дана се помирише Ирод и Пилат; јер су пре били у завади.

¹³ А Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ

¹⁴ и рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпађује народ, и, ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице што ви на њега говорите.

¹⁵ А ни Ирод; јер га нам је натраг послао. И, ето, није учинио ништа што би заслужило смрт.

¹⁶ Да га, дакле, ишибам и пустим.

¹⁷ ...

¹⁸ А они сви повикаше: Узми овога, а пусти нам Вараву!

¹⁹ За некакву буну у граду и за убиство беше овај бачен у тамницу.

²⁰ А Пилат им опет поче говорити, јер је хтео да пусти Исуса.

²¹ А они викаху: Распни га, распни!

²² А он им по трећипут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим.

²³ А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада.

²⁴ Тада Пилат пресуди да буде као што они траже.

²⁵ И пусти онога што га искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, а Исуса остави на њихову вољу.

²⁶ И кад га поведоше, ухватише некога Симона из Кирине, који је ишао из поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом.

²⁷ А за њим иђаше много народа и жена, који нарицаху и плакаху за њим.

²⁸ А Исус се осврну на њих и рече: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом!

²⁹ Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише!

³⁰ Тада ће почети говорити горама: Падните на нас!, и бреговима: Покрите нас!

³¹ Јер кад се овако ради са зеленим дрветом, шта ће бити од сухог?

³² А вођаху с њим још и два злочинца да их погубе.

³³ И кад дођоше на место које се зове "Лубања", онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другог с леве стране.

³⁴ А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Тада разделише хаљине његове коцком.

³⁵ И стајао је народ и гледао. А старешине се ругаху и говораху: Другима је помогао, нека помогне себи, ако је он избрани Месија Божји!

³⁶ А ругаху му се и војници; приступаху му и даваху му оцат

³⁷ и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи!

³⁸ А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски.

³⁹ А један од обешених злочинаца хуљаше на њега: Зар ниси ти Месија? Помози себи и нама!

⁴⁰ А други му одговори и караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен?

⁴¹ И то, ми праведно, јер примамо што наша дела заслужују; али он никаква зла није учинио.

⁴² И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш у царство своје!

⁴³ И рече му: Заиста, кажем ти. Данас ћеш са мном бити у рају.

⁴⁴ А беше већ око шестога часа; и тама би по свој земљи до часа деветога.

⁴⁵ Сунце помрча, а завеса у храму раздера се на пола.

⁴⁶ И повика Исус из гласа: Оче, у твоје руке предајем дух свој! И кад ово рече, издахну.

⁴⁷ А кад капетан виде шта би, стаде хвалити Бога и рече: Заиста је овај човек био праведник!

⁴⁸ И сав народ који се био скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса.

⁴⁹ А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које су с њиме дошле из Галилеје, и гледаху ово.

⁵⁰ И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, добар и праведан човек

⁵¹ - он не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело -, из Ариматеје, града јудејског, који је чекао царства Божјег,

⁵² приступи Пилату и заиска тело Исусово.

⁵³ И скиде га, обави платном и метну га у гроб, исечен у камену, у коме још нико никада није лежао.

⁵⁴ А беше петак, и субота освиташе.

⁵⁵ А ишле су за њим жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како се метну тело његово.

⁵⁶ Па се вратише кући и спремише мирисе и миро. У суботу осташе на миру, по закону.

По Луци 24

¹ А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб и донесоше мирисе што их спремише.

² Али нађоше камен одваљен од гроба,

³ И кад уђоше, не нађоше тела Господа Исуса.

⁴ Кад се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у сјајним хаљинама.

⁵ Оне се уплашише и оборише лица к земљи, а ови им рекоше: Што тражите живога међу мртвима?

⁶ Није овде, него устаде. Сетите се како вам је говорио још кад је био у Галилеји:

⁷ Син човечји треба да се преда у руке грешних људи и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸ И сетише се његових речи;

⁹ вратише се од гроба и јавише све ово једанаесторици и свима осталима.

¹⁰ Марија Магдалина, Јована, Марија Јаковљева и остале с њима казаше ово апостолима.

¹¹ А њима се ове речи учинише као бенетање, и не вероваху им.

¹² А Петар устаде и отрча ка гробу; нагнувши се, виде само повоје, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³ И, гле, двојица од њих иђаху истога дана у село које је од Јерусалима далеко шест стадија и зове се Емаус.

¹⁴ Они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵ А кад се они разговараху и препираху, и сам се Исус прибижи и иђаше с њима.

¹⁶ Али очи њихове се држаху те га не познаше.

¹⁷ И рече им: Какав је то разговор што га имате међу собом на путу? И стадоше жалосни.

¹⁸ А један, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹ И рече им: Шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који је био пророк, силан у делу и речи пред Богом и свим народом.

²⁰ Како га наши првосвештеници и старешине предадоше да се осуди на смрт и разапеше га -

²¹ а ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља. И сврх свега тога данас је већ трећи дан како то би.

²² А уплашише нас и неке наше жене које су била рано на гробу,

²³ и кад не нађоше тела његова, дођоше и рекоше да су им се јавили анђели, који су казали да је он жив.

²⁴ И неки од наших отидоше на гроб и нађоше тако као што су казале жене, али њега нису видели.

²⁵ А он им рече: О безумни, како тешко верујете у све што су казали пророци!

²⁶ Зар није требао Месија то да претрпи, па да уђе у славу своју?

²⁷ И, почевши од Мојсија и од свих пророка, разјасни им што је за њега речено у свему писму.

²⁸ И кад се прибижише селу у који иђаху, он се правио као да хоће даље да иде.

²⁹ И натераше га говорећи: Остани с нама, јер је близу вече и дан је већ нагао. И уђе да остане с њима.

³⁰ И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови га, изломи и даваше им.

³¹ Тада им се отворише очи, и познаше га; али њега нестаде.

³² И рекоше један другоме: Није ли срце наше горело у нама кад нам је путем говорио и тумачио нам писма?

³³ И још тога часа усташе и вратише се у Јерусалим. И нађоше једнаесторицу и њихове другове заједно.

³⁴ Ови говораху: Заиста је устао Господ и јавио се Симону!

³⁵ А они причаху шта је било на путу и како су га познали кад је ломио хлеб.

³⁶ А кад они то говораху,стаде он међу њих и рече им: Мир вам!

³⁷ А они, у трепету и страху, мишљаху да виде духа.

³⁸ И рече им: Што се плашите, и зашто се јавља сумња у срцима вашим?

³⁹ Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом. Опипајте ме и видите: дух нема меса и костију као што видите да ја имам.

⁴⁰ И кад то рече, показа им руке и ноге.

⁴¹ А како они још не вероваху од радости и чуђаху се, рече им: Имате лиовде што за јело?

⁴² А они му дадоше комад печене рибе.

⁴³ И узе и поједе пред њима.

⁴⁴ И рече им: Ово су моје речи које сам вам говорио још док сам био с вама: Све се мора свршити што је за мене написано у закону Мојсијеву, пророцима и псалмима.

⁴⁵ Тада им отвори ум да разумеју писма,

⁴⁶ и рече им: Тако је написано, да Месија треба да страда и трећи дан да устане из мртвих;

⁴⁷ и у његово име треба да се проповеда покајање за опроштење греха свима народима, почевши од Јерусалима.

⁴⁸ Ви сте сведоци овоме:

⁴⁹ И, ево, ја ћу послати обећање Оца свога на вас; а ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰ Тада их изведе до Витаније, подигну руке своје и благослови их.

⁵¹ И кад их је благосиљао, одступи од њих и узношаше се на небо.

⁵² А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³ И беху једнако у храму и слављаху Бога.