1 У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Бог беше Логос.
2 Овај беше у почетку у Бога.
3 Све је кроз њега постало, и без њега ништа није постало што је постало.
4 У њему беше живот, и овај живот беше светлост људима.
5 И светлост светли у тами, и - тама је не прихвати.
6 Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован.
7 Овај дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви верују кроз њега.
8 Не беше он светлост, него (само) да сведочи за светлост.
9 А права светлост, која осветљује свакога човека, долажаше на свет.
10 На свету беше, и свет кроз њега поста, и - свет га не позна.
11 У своју кућу дође, и - његови га не примише.
12 А свима који га примише, даде им власт да буду деца Божја, (онима) који верују у име његово,
13 који се не родише од крви, ни од воље меса, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 И Логос поста човек од меса и крви и станова међу нама, и гледасмо славу његову, славу као јединорођенога од Оца, пун благодати и истине.
15 Јован сведочи за њега и виче: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде, претече ме, јер пре мене беше.
16 Јер од његова изобиља сви ми примисмо, и то благодат за благодаћу.
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина дође кроз Исуса Христа.
18 Бога никад нико није видео; јединорођени, Бог, који је у наручју Очину, он (га) јави.
19 Ово је сведочанство Јованово кад Јудеји из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га питају: Ко си ти?
20 И он призна и не порече, и призна: Ја нисам Месија.
21 И запиташе га: Ко си, дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22 Тада му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима који су нас послали. Шта кажеш за себе?
23 Рече: Ја сам "глас онога што виче у пустињи: Поравните пут Господњи!" - као што каза пророк Исаија.
24 И посланици беху од фарисеја.
25 И запиташе га и рекоше му: зашто, дакле, кршћаваш кад ти ниси Месија, ни Илија, ни пророк?
26 А Јован им одговори: Ја кршћавам (само) водом; међу вама стоји онај кога ви не знате,
27 који за мном иде, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.
28 Ово би у Витанији преко Јордана, где је Јован кршћавао.
29 Сутрадан виде Исуса где иде к њему, и рече: Ево јагње Божје које уништава грех света!
30 Ово је онај за кога ја рекох: За мном иде човек који ме претече, јер пре мене беше.
31 И ја га не знадох; али зато дођох ја да крстим водом, да га објавим Израиљу.
32 И посведочи Јован: Видех Духа где силази с неба као голуб, и оста на њему.
33 И ја га не знадох; али онај који ме посла да крстим водом, тај ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светим.
34 И ја сам видео, и засведочио сам да је овај Син Божји.
35 Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика,
36 и погледавши на Исуса који је туда пролазио, рече: Ево јагње Божје!
37 И чуше га оба ученика кад то каза и пођоше за Исусом.
38 А Исус се осврну, и кад виде да иду за њим, рече им: Шта хоћете? А они му рекоше: Рави - т.ј. преведено: учитељу -, где станујеш?
39 Рече им: Дођите па ћете видети. И дођоше и видеше где станује, и осташе у њега тај дан. А беше око десетога часа.
40 Један од двојице који чуше (оне речи) од Јована и иђаху за Исусом, беше Андрија, брат Симона Петра.
41 Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: Нашли смо Месију - т.ј. преведено: Христос (Помазаник).
42 И доведе га к Исусу. Исус погледа на њега и рече: Ти си Симон, син Јованов; ти ћеш се звати Кифа - што значи: Петар (стена).
43 Сутрадан хтеде да оде у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: Хајде за мном!
44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријина и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога Мојсије писа у закону и пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46 А Натанаило му рече: Зар из Назарета може бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47 А Исус виде Натанаила где иде к њему и рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лажи.
48 Реч му Натанаило: Откуда ме познајеш? А Исус одговори и рече му: Пре него што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.
49 Одговори му Натанаило: Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!
50 А Исус одговори и рече му: Што ти казах да те видех под смоковм, зато верујеш? Видећеш веће од овога.
51 И рече му: Заиста, заиста, кажем вам: Видећете небо отворено и анђеле Божје где се пењу и силазе на Сина човечјег.
1 Трећега дана беше свадба у Кани галилејској, и била је онде мати Исусова.
2 А беху позвани на свадбу и Исус и ученици његови.
3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.
4 А Исус јој рече: Махни ме се, жено! Још није дошао мој час.
5 А мати његова рече слугама: Што вам каже, учините!
6 Беше, пак, онде, ради јудејског чишћења, шест водених судова од камена, од по два или три метрита.
7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до горе.
8 И рече им: Захитите сад и носите трпезару. И однесоше.
9 А кад трпезар окуси воду која је постала вино - он није знао откуда је, а слуге које су захитиле воду, знале су - зовну трпезар младожењу
10 и рече му: Сваки човек износи прво добро вино, и (тек) кад се опију, онда горе; ти си чувао добро вино до сада.
11 Тако Исус учини прво чудо, у Кани галилејској, и показа славу своју: и ученици његови вероваше у њега.
12 Потом сиђе у Кафарнаум, он, мати његова, браћа његова и ученици његови, и онде осташе само неколико дана.
13 И беше близу пасха јудејска, и Исус отиде горе у Јерусалим.
14 И нађе у храму где седе они што продаваху говеда, овце и голубове, и оне који мењаху новце.
15 И начини бич од узица и истера све из храма, и овце и говеда; мењачима просу новце и испремета столове,
16 а онима што продаваху голубове, рече: Носите ово одавде, не чините од дома Оца мога дома трговачког!
17 И ученици се његови сетише да је написано: "Ревност за кућу твоју појешће ме".
18 Тада Јудеји одговорише и рекоше му: Какав нам знак можеш показати, да смеш то чинити?
19 А Исус одговори и рече им: Срушите овај храм, и ја ћу га за три дана подићи!
20 Тада рекоше Јудеји: Четрдесет и шест година грађен је овај храм - и ти ћеш га за три дана подићи?
21 А он је говорио о храму тела свога.
22 Па кад је устао из мртвих, сетише се ученици његови да је он то рекао, и повероваше писму и речи коју рече Исус.
23 А кад је о празнику пасхе био у Јерусалиму, многи повероваше у име његово, јер видеше његова чудеса што их је чинио.
24 Али Исус није поверавао себе њима, јер их је све знао,
25 и није му требало да ко сведочи за човека; сам је знао шта беше у човеку.
1 А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, члан јудејског синедриона.
2 Овај дође к њему ноћу и рече му: Рави, знамо да си ти од Бога дошао учитељ; јер нико не може чинити ових чудеса што их чиниш ти, ако није Бог с њим.
3 А Исус одговори и рече му: заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди од горе, не може видети царства Божјег.
4 Рече му Никодим: Како се може човек родити кад је стар? Зар може по другипут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Одговори Исус: Заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.
6 Што је рођено од меса, месо је, и што је рођено од Духа, Дух је.
7 Не чуди се што ти рекох: Морате се родити од горе.
8 Ветар дува где хоће, и његово фијукање чујеш, али не знаш откуда долази и куда иде: тако је са сваким који је рођен од Духа.
9 Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?!
10 А Исус одговори и рече му: Ти си чувени учитељ Израиљев и не схваћаш то?
11 Заиста, заиста, кажем ти: Говоримо што знамо и сведочимо што смо видели, па ипак сведочанства нашег не примате.
12 Кад вам казах земаљско, па не верујете, како ћете веровати кад вам кажем небеско?
13 Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Син човечји.
14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако треба да се подигне и Син човечји,
15 да сваки који верује, у њему има живот вечни.
16 Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни.
17 Јер не посла Бог Сина на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега.
18 Који верује у њега, томе се не суди. А који не верује, већ је осуђен, што није веровао у име јединорођенога Сина Божјег.
19 А ово је суд: светлост је дошла на свет, али људима би милија тама него ли светлост; јер њихова дела беху зла.
20 Јер сваки који чини зло, мрзи на светлост и не иде к светлости, да не покарају дела његових.
21 А ко истину чини, долази к светлости, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 Потом дође Исус са својим ученицима у Јудеју, ту се задржао с њима и кршћавао је.
23 А и Јован је кршћавао у Енону, близу Салима, јер је онде било много воде; и долажаху и он их кршћаваше.
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Тако дође до распре између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења.
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ето (и) он кршћава и сви иду к њему.
27 А Јован одговори и рече: Не може нико ништа примити, ако му није дано с неба.
28 Ви сте сами моји сведоци да сам рекао: Ја нисам Месија, него сам послан пред њим.
29 Ко има младу, тај је младожења; а пријатељ младожењин, који стоји и слуша га, радује се од срца гласу младожењину. Ова моја радост сад је највећа.
30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Који од горе долази, над свима је; који је са земље, земаљски је, и говори тако. Који с неба долази, над свима је.
32 Што је видео и чуо, то сведочи, и - сведочанства његова нико не прима!
33 Који је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит.
34 Јер кога је Бог послао, тај речи Божје говори: Јер (му) не даје (Бог) Духа на меру.
35 Отац љуби Сина, и све је дао у његове руке.
36 Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко се противи Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.
1 Кад, дакле, Господ дозна да су фарисеји чули да Исус више ученика добива и кршћава него Јован
2 - иако сам Исус није кршћавао, него (само) ученици његови -,
3 остави Јудеју и оде опет у Галилеју
4 А ваљало му је проћи кроз Самарију.
5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу земљишта што га је Јаков дао Јосифу, сину своме.
6 Онде беше студенац Јаковљев. Исус, уморан од пута, седе тако крај студенца. А било је око шестога часа.
7 И дође жена Самарјанка да захити воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем!
8 Ученици његови беху, наиме, отишли у град да купе јела.
9 А жена Самарјанак рече му: Како можеш ти као Јудејин од мене, жене Самарјанке искати да пијеш? - Јудеји се, наиме, не мешају са Самарјанима.
10 А Исус одговори и рече јој: Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, - ти би искала у њега, и дао би ти воду живу.
11 Рече му она: Господе, немаш чим захитити, а студенац је дубок. Откуда ти, дакле, вода жива?
12 Зар си ти већи од нашега оца Јакова, који нам је дао овај студенац, и пио из њега сам и синови његови и стока његова?
13 Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети;
14 а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети никада, него ће вода коју ћу му ја дати, бити у њему извор воде која тече у живот вечни.
15 Рече му жена: Господе, дај ми те воде, да не жедним и не долазим овамо по воду.
16 Рече јој: Иди, зови мужа свога и дођи овамо!
17 Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа.
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш, није ти муж. То си право казала.
19 Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21 Рече јој Исус: Жено, веруј ми да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22 Ви не знате чему се молите, а ми знамо чему се молимо; јер је спасење од Јудеја.
23 Али иде час, и већ је ту, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином. Јер Отац хоће такових богомољаца.
24 Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.
25 Рече му жена: Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Кад он дође, казаће нам све.
26 Рече јој Исус: Ја сам, који с тобом говорим.
27 Тада дођоше ученици његови, и чуђаху се што је са женом говорио. Али ниједан не рече: Шта хоћеш? или: Што говориш с њом?
28 А жена остави крчаг свој, отиде у град и рече људима:
29 Ходите да видите човека који ми је казао све што сам учинила. Да није то Месија?
30 И изиђоше из града и иђаху к њему.
31 Међутим су га ученици молили: Рави, једи!
32 А он им рече: ја имам да једем јело које ви не знате.
33 Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко донео да једе?
34 Рече им Исус: Моје је јело да творим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.
35 Не кажете ли ви: Још четири месеца па ће доћи жетва? Ето, кажем вам: Подигните очи своје и видите њиве: Жуте се за жетву!
36 Већ сад прима жетелац плату и сабира рода за живот вечни, да се заједно радују и сејач и жетелац.
37 Овде, наиме, вреде речи: Један сеје, а други жање.
38 Ја вас послах да жањете где се нисте ви трудили; други су се трудили, а ви сте у њихов посао ушли.
39 А из онога града многи од Самарјана повероваше у њега за речи жене која је сведочила: Каза ми све што сам учинила.
40 Кад, дакле, Самарјани дођоше к њему, мољаху га да остане код њих. И оста онде два дана.
41 И много их више поверова за његове речи.
42 А жени говораху: Више не верујемо за твоје речи. Сами смо чули, и (сад) знамо да је овај заиста Спаситељ света.
43 После та два дана отиде оданде у Галилеју
44 Јер је сам Исус посведочио, да пророк у својој постојбини нема части.
45 Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, јер су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер и они беху дошли на празник.
46 И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. И беше неки царски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму.
47 Кад је овај чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; био је, наиме, на самрти.
48 И рече му Исус: Ако не видите знакова и чудеса, не верујете.
49 Рече му царски чиновник: Господе, сиђи док није умрло дете моје.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И поверова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51 Но још на путу га сретоше слуге и јавише му да му је дете здраво.
52 Тада их питаше за час у који му лакше би. И казаше му: Јуче у седмом часу пустила га је грозница.
53 Тада разуме отац да је било у онај час кад му је Исус рекао: Син је твој здрав. И поверова он и сва кућа његова.
54 Ово је било друго чудо што га учини Исус како дође из Јудеје у Галилеју.
1 После тога беше празник јудејски, и отиде Исус горе у Јерусалим.
2 А има у Јерусалиму, код Овчјих врата, бања, која се јеврејски зове Витезда, са пет тремова.
3 У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих који су чекали да се вода заталаса.
4 Анђео Господњи силазио је, наиме, с времена на време у бању и заталасавао је воду. И ко би први ушао пошто се вода заталаса, оздравио би, ма од какве болести да је патио.
5 А беше онде један човек који је тридесет и осам година био болестан.
6 Кад Исус виде овога где лежи и сазна да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7 Одговори му болесни: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса. А док ја не дођем, други сиђе пре мене.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
9 И одмах оздрави човек, узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота.
10 Тада рекоше Јудеји ономе што оздрави: Субота је, и не смеш ти одра носити.
11 Аон им одговори: Који ме излечи, тај ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Запиташе га: Ко је тај човек који ти рече: Узми и ходи?
13 А излечени није знао ко је; јер се Исус, због многог народа на томе месту, уклонио.
14 Потом га Исус нађе у храму и рече му: Ето си здрав; више не греши, да те не снађе што горе.
15 А човек отиде и каза Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
16 И зато су Јудеји гонили Исуса, што је (,наиме,) то чинио у суботу.
17 А он им одговори: Отац мој и сад ради, па радим и ја.
18 И зато су још више гледали Јудеји да га убију, што је (,наиме,) не само кварио суботу, него је и Бога називао оцем својим и тако се градио једнак Богу.
19 А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста кажем вам: Не може Син ништа чинити сам од себе, него што види да Отац чини. Јер што он чини, то исто чини и Син.
20 Јер Отац воли Сина и показује му све што сам чини; и показаће му још већа дела од ових, да се ви чудите.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако ожиљвује и Син оне које хоће.
22 Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину,
23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24 Заиста, заиста, кажем вам: Ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25 Заиста, заиста, кажем вам: Иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјег, и који га чују, живеће.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи.
27 И даде му власт да суди, јер је Син човечји.
28 Не чудите се овоме; јер иде час у који ће сви који су у гробовима, чути глас његов
29 и изићи (из гробова), они који су чинили добро, на ускрс живота, а који су чинили зло, на ускрс суда.
30 Не могу ја ништа чинити сам од себе; како чујем, тако судим, и мој суд је праведан, јер не тражим воље своје, него вољу онога који ме је послао.
31 Ако ја сам сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32 Други је који сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене.
33 Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину.
34 Али ја не примам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете.
35 Он беше светило које је горело и светлило, али ви мало времена хтедосте да уживате у његовој светлости.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова: дела која ми је дао Отац да их извршим, баш та дела што их чиним, сведоче за мене да ме је Отац послао.
37 И Отац који ме је послао, и он је сведочио за мене. (Али) нити сте кад чули гласа његова, нити сте видели лица његова,
38 и реч његова не станује у вама, јер ви не верујете ономе кога јеон послао.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни: и баш она сведоче за мене.
40 Па ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.
41 Славе од људи не примам,
42 али сам вас познао да љубави према Богу немате у себи.
43 Ја сам дошао у име Оца свога и - не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 Како можете ви веровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога, не тражите?
45 Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу: има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46 Јер да сте веровали Мојсију, веровали би и мени; јер он за мене писа.
47 А кад његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима?
1 После тога отиде Исус преко Тивериадског мора у Галилеју.
2 А за њим иђаше много народа, јер су видели чудеса што их је чинио на болесницима.
3 Исус се попе на гору, и седео је онде са својим ученицима.
4 А беше близу пасха, празник јудејски.
5 Кад, дакле, Исус подиже очи и виде да много народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови једу?
6 А то је рекао да га куша; јер је он знао шта ће радити.
7 Одговори му Филип: За две стотине динара хлеба није доста да сваки од њих само мало добије.
8 Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 Има овде једно момче које има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше много траве на томе месту. Посади се, дакле, људи на број око пет хиљада.
11 А Исус узе хлебове, захвали Богу и раздели их онима који су се посадили; тако и од риба, колико су хтели.
12 А кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.
13 И скупише, и напунише од пет јечмених хлебова дванаест котарица комада што претече онима који су јели.
14 А кад људи видеше чудо што га учини, рекоше: Ово је заиста пророк који треба да дође на свет!
15 А кад Исус виде да хоће да дођу да га одведу и начине царем, повуче се опет на гору, он сам.
16 А кад дође вече, сиђоше ученици његови на море,
17 уђоше у чамац и иђаху преко мора, у Кафарнаум. Већ се беше спустио мрак, а Исус још не беше дошао к њима.
18 А море се подизало од великога ветра.
19 Када су прешли око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и где се приближи чамцу, и уплашише се.
20 А он им рече: Ја сам, не бојте се!
21 И хтедоше га узети у чамац, и одмах се створи чамац крај обале према којој су ишли.
22 Сутрадан запази народ који је још био преко мора, да је онде био само један чамац и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, него су само ученици његови отишли били.
23 Међутим дођоше други чамци из Тивериаде близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио Богу.
24 Кад, дакле, народ виде да Исуса нема онде, а ни ученика његових, уђоше и сами у чамце, дођоше у Кафарнаум и тражаху Исуса.
25 И кад га нађоше преко мора, рекоше му: Рави, кад си дошао овамо?
26 А Исус им одговори и рече: Заиста, заиста, кажем вам: Не тражите ме што сте видели чудеса, него што сте јели хлеба и наситили сте се.
27 Зарадите не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог.
28 А они му рекоше: Шта да радимо да чинимо дела Божја -
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божје, да верујте у онога кога је он послао.
30 Тада му рекоше: А какав знак твориш ти да видимо и да ти верујемо? Шта радиш ти?
31 Оцеви наши јели су ману у пустињи, као што је написано: "Хлеб с неба даде им да једу".
32 А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Није Мојсије вама дао хлеб с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба:
33 јер је Божји хлеб онај (хлеб) који долази с неба и даје живот свету.
34 А они му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб!
35 Рече им Исус: Ја сам хлеб живота; који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети.
36 Али вам рекох: Иако сте видели, ипак не верујете!
37 Све што мени даје Отац, доћи ће к мени, и онога који долази к мени, нећу истерати напоље,
38 јер сам сишао с неба не да чиним вољу своју, него вољу онога који ме је послао.
39 А ово је воља онога који ме је послао, да од свега што ми је дао, ништа не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.
40 Јер је ово воља Оца мога, да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41 А Јудеји почеше викати на њега што је рекао: Ја сам хлеб који је сишао с неба,
42 и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како може сад да каже: С неба сам сишао?
43 А Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом!
44 Нико не може доћи к мени, ако га не довуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога научени". Сваки који је чуо и научио од Оца, долази к мени.
46 Не да је ко видео Оца - само онај који је од Бога, тај је видео Оца.
47 Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује, има живот вечни.
48 Ја сам хлеб живота.
49 Оцеви ваши јели су ману у пустињи, и умрли су.
50 Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умире.
51 Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога хлеба, живеће вечно; и хлеб што ћу га ја дати, месо је моје, за живот света.
52 И стадоше се Јудеји препирати међу собом и говорити: Како може овај нама дати месо своје да једемо?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ако не једете меса Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54 Ко једе моје месо и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
55 Јер је моје месо право јело, и крв је моја право пиће.
56 Ко једе моје месо и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.
57 Као што је мене послао живи Отац и ја живим кроз оца, тако ће и онај који једе мене, живети кроз мене.
58 То је хлеб који је сишао с неба, а не као што су оцеви јели и умрли. Ко овај хлеб једе, живеће вечно.
59 Ово је рекао кад је учио у кафарнаумској синагоги.
60 И многи од ученика његових који (ово) чуше, рекоше: Тврда је ово беседа; ко је може слушати?
61 А Исус је знао у себи да ученици његови гунђају због овога, и рече им: Ово вас саблажњава?
62 А кад виде Сина човечјег да одлази горе где је пре био? -
63 Дух је оно што оживљава; месо не вреди ништа. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су.
64 Али има неких међу вама који не верују. Исус је, наиме, од почетка знао који су то што не верују и ко ће га издати.
65 И рече: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.
66 Због овог су га многи од његових ученика оставили и више нису ишли с њим.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви да идете?
68 Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота.
69 И ми верујемо и знамо да си ти светац Божји.
70 А Исус им одговори: Зар не изабрах ја вас дванаесторицу? И ипак је један од вас ђаво.
71 А мислио је на Јуду, сина Симона Искариота; јер га је овај требао издати, један од дванаесторице!
1 После тога ишао је Исус по Галилеји; по Јудеји, наиме, није хтео да иде, јер су Јудеји гледали да га убију.
2 А био је близу празник јудејски, празник сеница.
3 Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и (тамошњи) твоји ученици виде дела твоја што их чиниш.
4 Јер нико не чини што тајно, кад сам жели да је познат. Кад тако шта чиниш, покажи се свету!
5 Јер ни браћа његова не вероваху у њега.
6 А Исус им рече: Моје време још није дошло, а ваше је време свагда готово.
7 Не може свет мрзити на вас, а на мене мрзи, јер ја сведочим за њега да су дела његова зла.
8 Ви (само) идите на празник; ја нећу ићи на овај празник, јер се моје време још није навршило.
9 Ово им рече и оста у Галилеји.
10 А кад његова браћа отидоше на празник, онда отиде и сам, не јавно, него као тајно.
11 А Јудеји га тражаху о празнику и говораху: Где је он?
12 И много се о њему говорило у народу. Једни говораху: Добар је; други: Није, него вара свет.
13 Али нико није слободно говорио о њему, због страха од Јудеја.
14 А већ у половини празника отиде Исус горе у храм и учио је (онде).
15 А Јудеји се дивљаху и говораху: Откуда овоме знање кад се није учио?
16 А Исус им одговори и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао.
17 Ко хоће да твори вољу његову, познаће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 Који сам од себе говори, своју славу тражи. А ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема лажи.
19 Не даде ли Мојсије вама закон? И нико од вас не живи по закону! Зашто хоћете да ме убијете?
20 Одговори народ: Демон је у теби! Ко хоће да те убије?
21 Одговори Исус и рече им: Само једно дело учиних и сви се чудите.
22 Зато Мојсије вам је дао обрезање - не као да је оно од Мојсија, него од отаца -, и ви и у суботу обрезујете човека.
23 Кад се човек обрезује у суботу, да се не би покварио закон Мојсијев -, на мене се зар љутите што сам свега човека излечио у суботу?
24 Не судите по спољашњости, него судите праведно!
25 Тада рекоше неки од Јерусалимљана. Није ли ово онај кога хоће да убију?
26 И, гле, говори јавно, и ништа му не кажу! Да нису старешине заиста увиделе да је он Месија?
27 Али овога знамо откуда је, а Месија кад дође нико неће знати откуда је.
28 Тада Исус, учећи у храму, повика и рече: Заиста ме знате и знате откуда сам! Па ипак нисам дошао сам од себе, него ме је послао Истинити, кога ви не знате.
29 Ја га знам, јер сам од њега и он ме је послао.
30 Тада гледаху да га ухвате, али нико не метну на њ руке; јер још не беше дошао његов час.
31 А од народа многи повероваше у њега, и говораху: Хоће ли Месија, кад дође, више чудеса учинити него што учини овај?
32 А фарисеји чуше да народ тако говори за њега, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33 Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме је послао.
34 Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.
35 А Јудеји рекоше међу собом: Куда овај мисли ићи, кад га ми нећемо наћи? Да неће ићи к растрканима међу незнабошцима и незнабошце учити?
36 Шта значи та реч што је рече: Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи?
37 А у последњи, велики дан празника стајао је Исус и викао: Ко је жедан, нека дође к мени и пије!
38 Који верује у мене, "из његова ће тела", као што рече писмо "потећи реке воде живе".
39 Ово је рекао за Духа кога су требали да приме они који верују у њега. Још, наиме, није било Духа, јер Исус још није био прослављен.
40 А неки од народа, који су чули ове речи, рекоше: Ово је заиста пророк.
41 Други су говорили: Ово је Месија. А трећи говораху: Зар ће Месија из Галилеје доћи?
42 Не рече ли писмо да ће Месија доћи од семена Давидова и из села Витлејема где је био Давид?
43 И подели се народ због њега.
44 Неки од њих хтедоше га ухватити, али нико не метну на њ руку.
45 Тада дођоше слуге к првосвештеницима и фарисејима, и ови им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 А слуге одговорише: Још никад није човек тако говорио као што говори овај човек.
47 Тад им одговорише фарисеји: Јесте ли и ви преварени?
48 Поверова ли у њега ко од старешина или од фарисеја?
49 Него само овај проклети народ који не зна закона!
50 А Никодим, који је пре дошао био к њему и био један од њих, рече им:
51 Зар закон наш суди човеку док га прво не саслуша и не дозна шта чини?
52 Одговорише и рекоше му: Јеси ли и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази!
53 И отидоше сваки својој кући.
1 А Исус отиде на Маслинску гору.
2 И ујутру опет дође у храм, и сав је народ долазио к њему, и седе и учаше их.
3 А књижевници и фарисеји доведоше жену, ухваћену у прељуби, поставише је на среду
4 и рекоше му: Учитељу, ова је жена ухваћена баш кад је чинила прељубу.
5 Мојсије је у закону заповедио да се такове камењем убију. А ти шта велиш?
6 Ово су рекли кушајући га, да би га имали за што тужити. А Исус се саже доле и писаше прстом по земљи.
7 Но како га једнако питаху, исправи се и рече: Који је међу вама без греха, нека први баци камен на њу.
8 Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9 А они, кад чуше то, отидоше један за другим, прво најстарији. И оста сам и жена на среди.
10 Тада се Исус исправи и рече јој: Жено, где су? Зар те ниједан не осуди?
11 А она рече: Ниједан, Господе. А Исус рече: Ни ја те не осуђујем. Иди, и одсад више не греши!
12 Опет им је говорио Исус: Ја сам светлост свету. Ко за мном иде, неће ходити по мраку, него ће имати светлост живота.
13 А фарисеји му рекоше: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14 Одговори Исус и рече им: И ако ја сам сведочим за себе, истинито је сведочанство моје, јер знам откуда сам дошао и куда идем. А ви не знате откуда долазим и куда идем.
15 Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме.
16 Али и ако судим ја, суд је мој праведан, јер нисам сам, него ја и онај који ме је послао.
17 А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18 Ја сам који сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме је послао.
19 Тада му рекоше: Где је твој Отац? А Исус одговори: Нити мене знате нити Оца мога; кад бисте знали мене, знали би и Оца мога.
20 Ове речи рече код ризнице, кад је учио у храму. и нико га није ухватио, јер још не беше дошао његов час.
21 Опет им рече: Ја идем, тражићете ме, али ћете умрети у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи.
22 А Јудеји рекоше: Ваљда се неће убити, кад каже: Куд ја идем, ви не можете доћи?
23 И рече им: Ви сте од доле, ја сам од горе; ви сте од овога света, ја нисам од овога света.
24 Зато вам рекох да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујете да сам ја, умрећете у гресима својим.
25 Тада му рекоше: Ко си ти? А Исус им рече: Што и говорим с вама! -
26 Много имам за вас да кажем и - судим. Али је онај који ме је послао, истинит, и ја говорим свету (само) оно што чух од њега.
27 Нису разумели да им је говорио о оцу.
28 Тада рече Исус: Кад подигнете Сина човечјег, онда ћете видети да сам ја и да ништа не чиним сам од себе, него, како ме је научио Отац, тако говорим.
29 И онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно.
30 Кад је ово рекао, многи повероваше у њега.
31 Тада Исус рече Јудејима који су поверовали у њега: Ако ви останете у мојој науци, бићете заиста моји ученици;
32 познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
33 Одговорише му: Ми смо деца Аврамова, и никада никоме нисмо робовали. Како ти велиш: Бићете слободни?
34 Одговори им Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Сваки који чини грех, роб је греху.
35 А роб не остаје вечно у кући; син остаје вечно.
36 Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.
37 Знам да сте деца Аврамова. Али хоћете да ме убијете, јер моје речи немају места у вама.
38 Ја говорим што сам видео од Оца, па и ви чините што сте чули од (свога) Оца.
39 Одговорише и рекоше му: Наш је отац Аврам. Рече им Исус: Ако сте деца Аврамова, чините (и) дела Аврамова!
40 А сад хоћете да ме убијете, мене који сам вам говорио истину коју сам чуо од Бога. То Аврам није чинио!
41 Ви чините дела свога оца. Рекоше му: Ми нисмо рођени од блуда, једнога оца имамо: Бога.
42 А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, ви би ме љубили, јер сам ја од Бога изишао и дошао. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.
43 Зашто не разумете мога говора? Јер не можете да слушате мојих речи!
44 Ваш је отац ђаво и жеље свога оца хоћете да испуњујете. Он је убица људски био од почетка, и не стоји у истини, јер нема у њему истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи.
45 А мени не верујете, што ја истину говорим.
46 Који од вас може доказати да сам згрешио? Ако, пак, истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47 Ко је од Бога, слуша речи Божје. Ви зато не слушате, јер нисте од Бога.
48 А Јудеји одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми право да си ти Самарјанин и да је демон у теби?
49 Одговори Исус: Нема демона у мени, него поштујем Оца свога а ви ме срамотите.
50 Ја не тражим славе своје; има ко је тражи и - суди!
51 Заиста, заиста, кажем вам: Ко одржи реч моју, неће видети смрти никада.
52 А Јудеји му рекоше: Сад видимо да је демон у теби. Аврам је умро, и пророци, а ти велиш: Ко одржи реч моју, неће окусити смрти никада.
53 Јеси ли ти већи од оца нашег Аврама, који је умро? А и пророци су помрли. Ко се ти сам градиш?
54 Одговори Исус: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа. Отац је мој тај који ме слави, за кога ви говорите да је Бог ваш,
55 - па ипак га не познајете, а ја га знам. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви: Али га знам и његову реч држим.
56 Аврам, отац ваш, радовао се што ће видети дан мој; и видео га је и обрадовао се.
57 А Јудеји му рекоше: Још ти нема педесет година и видео си Аврама!
58 А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам пре него што се родио Аврам!
59 Тада узеше камење да баце на њега. А Исус се сакри и изиђе из храма.
1 Пролазећи, виде човека слепа од рођења.
2 И запиташе га ученици његови: Рави, ко је згрешио, овај или родитељи његови, те се слеп родио?
3 А Исус одговори: Нити је он згрешио нити родитељи његови, него (то би) да се на њему покажу дела Божја.
4 Мени ваља радити дела онога који ме је послао док је дан. Доћи ће ноћ кад нико не може радити.
5 Док сам на свету, светлост сам свету.
6 После ових речи пљуну на земљу, начини блато од пљувачке и помаза блатом очи његове
7 и рече му: Иди, уми се у бањи Силоамској (што значи: послан). Отиде, дакле, уми се и дође гледајући.
8 А суседи и они који су га пре виђали као просјака, говораху: Није ли ово онај што је седео и просио?
9 Једни говораху: Он је; други: Није, него је само налик на њега. А он је говорио: Ја сам.
10 Тада му рекоше. Како ти се отворише очи?
11 А он одговори: Човек који се зове Исус, начини блато, помаза ми очи и рече ми: Иди у бању Силоамску и уми се! И ја одох, умих се и прогледах.
12 Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.
13 И одведоше га, тога што је пре био слеп, к фарисејима.
14 А била је субота тај дан кад је Исус начинио блато и отворио му очи.
15 Опет га питаху и фарисеји како је прогледао. А он им рече: Блато ми метну на очи, умих се, и (сад) видим.
16 Тада рекоше неки од фарисеја: Није овај човек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: Како може грешан човек така чудеса чинити? И настаде раздор међу њима.
17 Рекоше, дакле, опет слепоме: Шта ти велиш за њега што ти је отворио очи? А он рече: Пророк је.
18 Тада Јудеји не хтеше веровати за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље онога што је прогледао.
19 И запиташе их: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се слеп родио? Како, дакле, сад види?
20 А родитељи његови одговорише и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се слеп родио.
21 Али како сад види, не знамо, или ко му отвори очи, ми не знамо. Питајте њега; велик је, нека сам каже за себе.
22 Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јудеја. Већ се, наиме, беху договорили Јудеји,да се одлучи од синагоге онај који би га признао за Месију.
23 Зато рекоше родитељи његови: Велик је, питајте њега.
24 Тада по другипут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Подај славу Богу! Ми знамо да је овај човек грешан.
25 А он одговори: Је ли грешан, не знам; Једно знам: био сам слеп, а сад видим.
26 Тада му рекоше: Шта ти је учинио? Како ти је отворио очи?
27 Одговори им: Рекох вам већ, и нисте слушали. Што хоћете опет да чујете? Хоћете ли и ви да будете његови ученици?
28 А они га изгрдише и рекоше: Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици.
29 Ми знамо да је Мојсију говорио Бог, а овога не знамо откуда је.
30 А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо, што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје!
31 А знамо да Бог не слуша грешника, него ако је ко побожан и твори вољу његову, тога слуша.
32 Откако је света, није се чуло да је ко отворио очи рођеном слепцу.
33 Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.
34 Одговорише и рекоше му: Ти си се сав родио у гресима, и ти хоћеш нас да учиш? И истераше га напоље.
35 А Исус чу да су га истерали напоље, и кад га нађе, рече: Верујеш ли ти у Сина човечјег?
36 А он одговори и рече: А ко је, Господе, да верујем у њега?
37 Рече му Исус: Па видео си га; који говори с тобом, тај је.
38 А он рече: Верујем, Господе - и паде ничице пред њега.
39 И рече Исус: На суд ја дођох на овај свет, да виде који не виде и слепи постану они који виде.
40 Ово чуше од фарисеја они који су били с њим и рекоше му: Јесмо ли и ми слепи?
41 Рече им Исус: Кад бисте били слепи, не бисте имали греха. Али сад кажете: Видимо; па грех наш остаје.
1 Заиста, заиста, кажем вам: Ко не улази на врата у тор овчји, него прелази на другом месту, тај је лупеж и разбојник.
2 А који улази на врата, тај је пастир овцама.
3 Овоме вратар отвара, и овце чују глас његов, и своје овце зове по имену и води их напоље.
4 И кад све своје истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер знају глас његов.
5 А за туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају туђега гласа.
6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта им је хтео рећи.
7 Опет рече Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам врата к овцама.
8 Сви који пре мене дођоше, лупежи су и разбојници, али их овце не послушаше.
9 Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, спашће се, ући ће и изићи ће и наћи ће пашу.
10 Лупеж долази само да украде, закоље и упропасти. Ја дођох да имају живот и изобиље.
11 Ја сам добри пастир. Добри пастир живот свој даје за овце.
12 А најамник, који није пастир, коме овце не припадају, види вука где иде, оставља овце и бежи - и вук их граби и распуди;
13 јер је он најамник и не мари за овце.
14 Ја сам добри пастир: знам своје, и моје знају мене.
15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца, и живот свој дајем за овце.
16 И друге овце имам, које нису из овога тора. И те ми ваља водити, слушаће глас мој, и биће једно стадо, један пастир!
17 Зато ме љуби Отац, што ја дајем живот свој, да бих га опет узео.
18 Нико га не узе од мене, него га ја дајем сам од себе. Могу га дати, и могу га опет узети. Ову сам заповест примио од Оца свога.
19 Због ових се речи Јудеји опет поделише.
20 Многи од њих говораху: Демон је у њему и полудео је, што га слушате?
21 Други говораху: Ове речи нису човека у коме је демон. Зар може демон отварати очи слепима?
22 У Јерусалиму се тада светковао празник освећења храма. Била је зима.
23 Исус је ходао у храму, по трему Соломонову.
24 Јудеји га опколише и рекоше му: Докле ћеш нас мучити? Ако си ти Месија, кажи нам слободно!
25 А Исус им одговори: Рекао сам вам (већ) - и не верујете. Дела што их ја чиним у име Оца свога, она сведоче за мене.
26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
27 Моје овце слушају глас мој, ја их знам, и иду за мном.
28 Ја им дајем живот вечни, неће пропасти никад, и нико их неће отети из моје руке.
29 Отац мој, који ми (их) је дао, већи је од свих, и нико их не може отети из руке Оца мога.
30 Ја и Отац једно смо.
31 Тада Јудеји опет узеше камење да га убију.
32 А Исус им одговори: Многа вам добра дела показах од Оца свога. за које од њих хоћете да ме заспете камењем?
33 Одговорише му Јудеји: За добро дело нећемо да те заспемо камењем,него за хулу на Бога, што се ти, будући човек, градиш Бог.
34 Одговори им Исус: Не стоји ли написано у закону вашем: "Ја рекох: богови сте"?
35 Кад оне назва боговима којима је речена ова реч Божја - а писмо се не може укинути -,
36 како можете ви говорити ономе кога је Отац посветио и послао на свет: Хулиш на Бога - што сам рекао: Ја сам Божји Син?
37 Ако не творим дела Оца свога, не верујте ми;
38 ако ли творим, ако мени и не верујете, делима верујте, да познате и знате да је у мени Отац и ја у Оцу
39 Тада опет гледаху да га ухвате, али им се измаче из руку.
40 И отиде опет преко Јордана, на место где је Јован прво кршћавао, и оста онде.
41 И многи дођоше к њему и говораху: Јован, истина, не учини ниједнога чуда, али све што Јован каза за овога, истина беше.
42 И многи повероваше у њега онде.
1 А беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.
2 Марија беше та које је помазала Господа миром и убрисала ноге његове косом својом. Њен брат Лазар беше (сад) болестан.
3 И сестре му јавише: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је.
4 А кад Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју: да се с ње прослави Син Божји.
5 А Исус је љубио Марту и сестру њезину и Лазара.
6 Кад, дакле, чу да је болестан, онда оста још два дана не месту где је био.
7 Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју!
8 А ученици му рекоше: Рави, сад су Јудеји хтели да те убију камењем, и опет хоћеш да идеш онамо?
9 Одговори Исус: Зар нема дан дванаест часова? Ко дању иде, не спотиче се, јер види светлост овога света.
10 А ко ноћу иде, спотиче се, јер нема светлости у њему.
11 Ово каза, и потом им рече. Наш пријатељ Лазар заспао је; али идем да га пробудим.
12 А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, оздравиће.
13 Но Исус је говорио о смрти његовој. А они мишљаху да говори о починку сна.
14 Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро,
15 и због вас се радујем што нисам био онде, да бисте веровали. Него хајдемо к њему!
16 Онда Тома, који се звао Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим!
17 А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу
18 Како је Витанија била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко,
19 то многи Јудеји беху дошли к Марти и Марији,да их теше за братом.
20 Кад, дакле, Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега, а Марија сеђаше код куће.
21 Тада рече Марта Исусу: Господе, да си био овде, не би умро брат мој.
22 А и сад знам да ће ти дати Бог што год заиштеш у Бога.
23 Рече јој Исус: устаће брат твој.
24 Рече му Марта: Знам да ће устати о ускрсу у последњи дан.
25 Рече јој Исус: Ја сам ускрс и живот: Ко верује у мене, ако и умре, живеће.
26 И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети никада. Верујеш ли у ово?
27 Рече му: Да, Господе. Ја верујем да си ти Месија, Син Божји, који треба да дође на свет.
28 После ових речи отиде и зовну Марију, сестру своју, и рече јој тајно: Ту је учитељ и зове те.
29 Кад ова чу то, устаде брзо и отиде к њему.
30 А Исус још не беше дошао у село, него је још био на месту где га је срела Марта.
31 Кад, дакле, Јудеји који су били с Маријом у кући и тешили је, видеше да она брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онде.
32 А кад Марија дође онамо где је био Исус и виде га, паде пред ноге његове и рече му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
33 А кад је Исус виде где плаче, и где плачу Јудеји који дођоше с њом, разгневи се, задрхта
34 и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, хајде да видиш!
35 И ударише сузе Исусу
36 А Јудеји говораху: Гле како га је љубио!
37 А неки од њих рекоше: Зар није могао овај који је отворио очи слепоме, учинити да и овај не умре?
38 А Исус се опет разгневи и приђе гробу. Беше то једна пећина, пред којом је лежао камен.
39 Рече Исус: Узмите камен! А Марта, сестра покојникова, рече му: Господе, већ смрди; јер су већ четири дана како је умро.
40 Рече јој Исус: Зар ти не рекох да ћеш, ако верујеш, видети славу Божју?
41 Тад узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече:Оче, хвала ти што си ме услишио!
42 Ја сам знао да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.
43 После ових речи повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље!
44 И изиђе мртвац, по ногама и по рукама обавит повојима, а лице његово беше увијено у убрус. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде!
45 Многи од Јудеја који беху дошли к Марији и који су видели шта је учинио повероваше у њега.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта је учинио Исус.
47 Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: Шта да радимо? Овај човек чини многа чудеса.
48 Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доћи ће Римљани и узеће нам место и народ.
49 А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник те године, рече им: Ви не знате ништа
50 и не мислите да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне.
51 А ово не рече сам од себе, него, будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ,
52 и не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно.
53 Од тога дана договорише се да га убију.
54 И Исус више није ходио јавно међу Јудејима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Јефрем, и онде је био с ученицима.
55 А беше близу пасха јудејска, и многи отидоше из провинције у Јерусалим пре пасхе, да би се очистили.
56 Тражили су Исуса, и, стојећи у храму, говораху међу собом: Шта мислите ви? Свакако неће доћи на празник.
57 А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, да јави, да би га ухватили.
1 Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих.
2 Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.
3 Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира.
4 А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече:
5 Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима?
6 Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу.
7 А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба.
8 Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
9 И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих.
10 А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,
11 јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса.
12 Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим,
13 узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
14 А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано:
15 "Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету".
16 Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили.
17 А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је.
18 Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.
19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим!
20 А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу.
21 Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса.
22 Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу.
23 А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји.
24 Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди.
25 Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26 Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати.
27 Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час.
28 Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити.
29 А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио.
30 А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради.
31 Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље.
32 А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи.
33 Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34 А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји?
35 А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде.
36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих.
37 Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега,
38 да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?"
39 Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао:
40 "Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их".
41 Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему.
42 Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге.
43 Милија им је била слава људска, него слава Божја.
44 А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао;
45 и ко види мене, види онога који ме је послао.
46 Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку.
47 Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48 Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан.
49 Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити.
50 И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац.
1 А пред празник пасхе, кад је Исус знао да је дошао његов час да пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје на овоме свету, љубио их је највећом љубављу.
2 И приликом једне вечере, кад је ђаво већ био метнуо у срце Јуди Симонову, Искариотскоме, да га изда,
3 иако је знао да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да к Богу иде,
4 устаде од вечере, скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се њиме
5 затим усу воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим је био опасан.
6 Тако дође к Симону Петру. Овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?
7 А Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети.
8 Рече му Петар: Никад нећеш ти опрати мојих ногу! А Исус му одговори: Ако те не оперем, не можеш бити са мном.
9 Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу!
10 Рече му Исус: Окупаноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви.
11 Знао је, наиме, издајника свога. Зато је рекао: Нисте сви чисти.
12 А кад им опра ноге и узе горњу хаљину своју и опет леже за трпезу, рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13 Ви ме зовете учитељем и Господом, и право велите: јер јесам.
14 Кад, дакле, ја, Господ и учитељ, опрах вама ноге, и ви сте дужни један другоме прати ноге.
15 Јер вам дадох пример, да и ви тако чините као што ја чиних вама.
16 Заиста, заиста, кажем вам: Није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи од онога који га је послао.
17 Кад ово знате - благо вама ако тако (и) чините!
18 Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао. Него да се испуни писмо: "Који једе мој хлеб, подиже на ме пету своју".
19 Већ сад вам кажем, пре него што се збуде, да, кад се збуде, верујете да сам ја.
20 Заиста, заиста, кажем вам: Ко прима онога кога пошљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.
21 А кад Исус ово рече, згрози се у души и посведочи: Заиста, заиста, кажем вам: Један од вас издаће ме.
22 А ученици се згледаху међу собом, не знајући за кога говори.
23 А један од ученика, његових, кога је Исус љубио, лежаше на прсима Исусовим.
24 Намагну на овога Симон Петар и рече му: Кажи ко је тај за кога говори.
25 А овај се наслони на прса Исусова и рече му: Господе, ко је тај?
26 А Исус одговори: Онај је коме ја умочим залогај и дам му. И умочи залогај, узе га и даде Јуди, сину Симона Искариотског.
27 И по залогају, тада уђе у њега сотона. А Исус му рече: Што мислиш чинити, чини брже!
28 Али нико од оних што беху за трпезом, није разумео зашто му је ово рекао.
29 Како је у Јуде била каса, мишљаху неки да му Исус каже: Купи што нам треба за празник, или да да што сиромашнима.
30 А кад онај узе залогај, одмах изиђе. А била је ноћ.
31 Кад је он изишао, рече Исус: Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему.
32 Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.
33 Децо, још сам мало с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејима: Куда ја идем, ви не можете доћи, тако сад кажем и вама.
34 Нову вам заповест дајем: да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубави међу собом.
36 Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? А Исус одговори: Куда ја идем, сад не можеш ићи за мном, али после ћеш ићи за мном.
37 А Петар му рече: Господе, зашто не могу сад ићи за тообм? Живот ћу свој дати за тебе!
38 А Исус одговори: Живот ћеш свој дати за мене? Заиста, заиста, кажем ти: Неће петао запевати док ме се трипут не одречеш!
1 Нека се не плаши срце ваше! Верујте у Бога и - верујте у мене!
2 У кући Оца мога има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам спремим место?
3 И кад отидем и спремим вам место, опет ћу доћи и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја.
4 И куда ја идем - знате пут.
5 Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; како можемо знати пут?
6 Рече му Исус: Ја сам пут, истина и живот. Нико неће доћи к Оцу до кроз мене.
7 Кад сте мене познали, познаћете и Оца мога. Већ сад га знате - и видели сте га.
8 Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.
9 Рече му Исус: Толико сам времена с вама, и још ме не знаш, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш ти говорити: Покажи нам Оца?!
10 Зар ти не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим, не говорим од себе. А Отац који стоји у мени, твори дела своја.
11 Верујте ми (,дакле,) да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако нећете, онда верујте због самих дела.
12 Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује у мене - дела која ја творим, и он ће творити, и већа ће од ових творити. Јер ја идем к Оцу,
13 и што год заиштете у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.
14 Ако што заиштете од мене у име моје, ја ћу учинити.
15 Ако ме љубите, држаћете моје заповести.
16 И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог помоћника, да буде с вама увек:
17 Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје га. Ви га знате, јер код вас остаје и биће у вама.
18 Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама.
19 Још мало, и свет ме више неће видети; а ви ћете ме видети, јер ја живим, а и ви ћете живети.
20 У тај ћете дан видети да сам ја у Оцу своме, ви у мени и ја у вама.
21 Ко има заповести моје и држи их, тај је онај који ме љуби. А ко мене љуби, тога ће љубити Отац мој, и ја ћу га љубити и јавићу му се.
22 Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, откуда то да ћеш се нама јавити а не свету?
23 А Исус одговори и рече му: Ко ме љуби, држаће реч моју, и Отац ће га мој љубити, и доћи ћемо к њему и настанићемо се код њега.
24 Ко ме не љуби, не држи речи мојих. Али реч што је чујете, није моја, него Оца који ме је послао.
25 Ово сам вам говорио док сам био с вама.
26 А помоћник, Дух свети, кога ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што сам вам ја рекао.
27 Мир вам остављам, свој мир дајем вам. Не дајем вам ја као што свет даје. Нека се не плаши срце ваше и нека се не боји!
28 Чули сте да сам вам рекао: Идем и доћи ћу (опет) к вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што идем к Оцу, јер је Отац већи од мене.
29 И већ сад сам вам казао, пре него што се збуде, да верујете кад се збуде.
30 Нећу више много говорити с вама; јер иде владар овога света, и на мени нема ништа.
31 Али, да свет види да љубим Оца и чиним онако како ми је заповедио Отац, устаните, хајдемо одавде!
1 Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар.
2 Сваку лозу на мени, која не рађа рода, сече је, и сваку која рађа рода, чисти је да више рода роди.
3 Ви сте већ очишћени речју коју сам вам говорио.
4 Останите у мени, и ја ћу у вама! Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не остане на чокоту, тако и ви, ако не останете у мени.
5 Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај ће родити много рода, јер без мене не можете ништа чинити.
6 Ко не остане у мени, избациће се напоље, као лоза, и осушиће се, и скупиће их и у ватру бацити, и изгореће.
7 Ако останете у мени и речи моје остану у вама, што год хоћете, иштите, и биће вам.
8 Тим се прослави Отац мој, да родите многи род и (тако) будете моји ученици.
9 Као што је мене љубио Отац, тако и ја љубих вас. Останите у љубави мојој!
10 Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што сам и ја одржао заповести Оца свога и остајем у његовој љубави.
11 Ово сам вам казао, да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна.
12 Ово је моја заповест: да љубите један другога, као што ја љубих вас.
13 Нико нема веће љубави од ове, да ко живот свој да за пријатеље своје.
14 Ви сте пријатељи моји, ако чините што вам ја заповедам.
15 Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради његов господар; него вас назвах пријатељима, јер вам казах све што чух од Оца свога.
16 Нисте ви мене изабрали, него сам ја вас изабрао, и поставио сам вас да идете, род родите и да ваш род остане, - да вам да што заиштете у Оца у име моје.
17 Ово вам заповедам, да љубите један другога.
18 Ако свет мрзи на вас, знајте да је на мене омрзнуо пре вас.
19 Кад бисте били од света, свет би своје љубио. А како нисте од света, него вас ја изабрах од света, зато мрзи на вас свет.
20 Сетите се речи коју вам рекох: Није слуга већи од господара свога. Ако су мене гонили, и вас ће гонити; ако су моју реч одржали, и вашу ће одржати.
21 Али све ће вам ово чинити за моје име, јер не знају онога који ме је послао.
22 Да нисам дошао и говорио им, не би имали греха. Али овако немају изговора за свој грех.
23 Ко мрзи на мене, и на Оца мога мрзи.
24 Да нисам учинио међу њима дела којих нико други није учинио, не би имали греха. Али овако су видели, па ипак омрзнули - и на мене и на Оца мога.
25 Али ово би, да се испуни реч, написана у закону њихову: "Омрзнуше на мене ни за што".
26 Кад дође помоћник кога ћу вам ја послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, он ће сведочити за мене.
27 Али и ви сведочите, јер сте од почетка са мном.
1 Ово сам вам казао, да се не саблазните.
2 Истераће вас из синагоге; а доћи ће и час кад ће сваки који вас убије, мислити да Богу чини службу.
3 Ово ће чинити, јер нису познали ни Оца ни мене.
4 А ово сам вам казао, да би се, кад дође време томе, сетили тога да сам вам ја то казао. Испрва вам ово нисам казао, јер сам био с вама.
5 А сад идем к ономе који ме је послао, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
6 Него, што сам вам ово казао, жалости се напунило срце ваше.
7 Али вам ја истину говорим: Добро је за вас да ја одем. Јер ако не одем, помоћник неће доћи к вама. А ако одем, послаћу га к вама.
8 И кад он дође, доказаће свет да има греха, праведности и суда.
9 Греха, што не верују у мене;
10 праведности, што идем к Оцу и више ме нећете видети;
11 суда, што је владар овога света (већ) осуђен.
12 Још вам много имам казати, али сад не можете носити.
13 А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће доћи.
14 Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети и јавити вам.
15 Све што има Отац, моје је. Зато сам рекао да ће од мојега узети и јавити вам.
16 Још мало, и више ме нећете видети; и опет мало, па ћете ме (опет) видети.
17 А неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети? и: Ја идем к Оцу?
18 Говораху, дакле: Шта је то што каже: Мало? Не знамо шта говори.
19 А Исус разуме да су хтели да га запитају, па им рече: За то ли се запитујете међу собом што рекох: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети?
20 Заиста, заиста, кажем вам: Ви ћете плакати и туговати, а свет ће се радовати. Ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21 Жена, кад рађа, жалосна је, јер је дошао час њезин. Али кад роди дете, више не мисли на муку - од радости што се родио човек на свет.
22 Тако сте и ви сад жалосни; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико неће узети од вас.
23 У онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста, кажем вам: Што узиштете у оца, даће вам, у име моје.
24 Досада не искасте ништа у име моје: иштите, и примићете, да радост ваша буде потпуна.
25 Ово сам вам говорио у сликама. Доћи ће час кад вам више нећу говорити у сликама, него ћу вам отворено говорити о Оцу.
26 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас.
27 Јер вас сам Отац љуби, зато што сте ви љубили мене и веровали сте да сам ја од Оца изишао.
28 Изишао сам од Оца и дошао сам на свет; опет остављам свет и идем к Оцу.
29 А ученици његови рекоше: Ето, сад говориш отворено и не употребљаваш никакве слике.
30 Сад знамо да све знаш и не треба ти да те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
31 А Исус им одговори: Сад верујете?
32 Ево иде час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене сама оставите. Али нисам сам, јер је Отац са мном.
33 Ово сам вам казао, да би у мени мир имали. У свету имате невољу; али се не бојте, јер сам ја надвладао свет.
1 Ово рече Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче, дошао је час: прослави Сина свога, да и Син прослави тебе,
2 - као што си му дао власт над свима људима, да свему што си му дао, да живот вечни.
3 А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и кога си послао, Исуса Христа.
4 Ја тебе прославих на земљи: сврших дело што си ми га дао да учиним.
5 И сад прослаави ти мене, Оче, у тебе, славом коју имадох у тебе пре него што свет постаде.
6 Јавих име твоје људима које си ми дао од света. Твоји беху, и дао си их мени, и одржали су реч твоју.
7 Сад су разумели да је све што си ми дао, од тебе.
8 Јер речи што си ми их дао, дао сам им, и они их примише, и познаше заиста да од тебе, изиђох, и повероваше да си ме ти послао.
9 Ја се за њих молим; не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји
10 - и све моје твоје је и твоје моје - и прославио сам се у њима.
11 Више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к теби. Оче свети, сачувај их у име своје што си ми га дао, да буду једно, као ми.
12 Док сам био с њима, ја их чувах у име твоје што си ми га дао, и сачувах их, и нико од њих не погибе осим сина погили, да се испуни писмо.
13 А сад идем к теби; и ово говорим на свету, да имају радост моју у пуној мери у себи.
14 Ја сам им дао реч твоју, и свет омрзну на њих, јер нису од света, као што ни ја нисам од света.
15 Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од нечастивога.
16 Нису од света, као што ни ја нисам од света.
17 Освети их истином: твоја је реч истина.
18 Као што си ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.
19 За њих ја посвећујем себе, да буду и они заиста освећени.
20 Али не молим само за ове, него и за оне који на њихову реч верују у мене,
21 да сви буду једно - као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они буду у нама, да свет верује да си ме ти послао.
22 Ја сам славу коју си ти мени дао, њима дао, да буду једно, као што смо ми једно,
23 Ја у њима и ти у мени, да буду сасвим једно, да види свет да си ме ти послао и да си њих љубио као што си мене љубио.
24 Оче, што си ми дао - хоћу да и они буду да мном где сам ја, да виде славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света.
25 Оче праведни, свет те не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.
26 Обзнаних им име твоје и обзнанићу га, да љубав којом си ме љубио, у њима буде и ја у њима.
1 После ових речи изиђе Исус с ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови.
2 А знао је то место и Јуда, издајник његов, јер се Исус ту често скупљао с ученицима својим.
3 Онда Јуда узе чету и од првосвештеника и фарисеја слуге и дође онамо с буктињама, фењерима и оружјем.
4 А Исус, који је знао све што ће бити од њега, изиђе и рече им: Кога тражите?
5 Одговорише му: Исуса Назарећанина. Рече им: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда издајник његов.
6 А кад им рече: Ја сам, устукнуше и попадаше на земљу.
7 Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8 Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.
9 Да се испуни реч коју је рекао: Не изгубих ниједнога од оних које си ми дао.
10 А Симон Петар имаше мач, па га извади, удари слугу првосвештеникова и одсече му десно ухо. А слуга се звао Малх.
11 Онда Исус рече Петру: Тури мач у корице! Зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац?
12 А чета, заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса, свезаше га
13 и одведоше прво Ани, јер беше таст Кајафи, који је био првосвештеник те године.
14 А Кајафа беше тај који је дао савет Јудејима, да је боље да један човек умре за народ.
15 А за Исусом иђаше Симон Петар и један други ученик. Овај ученик беше познат првосвештенику, и уђе с Исусом у двор првосвештеников.
16 А Петар стајаше напољу, код врата. Тада изиђе тај други ученик, познаник првосвештеников, говори с вратарицом и уведе Петра.
17 Онда слушкиња, вратарица, рече Петру: Зар ниси и ти ученик овога човека? А он рече: Нисам.
18 А слуге и момци беху наложили ватру, јер беше хладно, и стајаху и грејаху се. А и Петар стајаше с њима и грејаше се.
19 Тада првосвештеник запита Исуса за ученике његове и за науку његову.
20 А Исус му одговори: Ја сам јавно говорио свету. Ја сам свагда учио у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудеји, и ништа нисам говорио тајно.
21 Што питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Ето, они знају шта сам ја рекао.
22 А кад он ово рече, један од момака, који је стајао онде, удари Исуса по образу и рече: Зар тако одговараш првосвештенику?
23 А Исус му одговори: Ако сам зло говорио, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
24 И Ана га посла свезана првосвештенику Кајафи.
25 А Симон Петар (још) стајаше и грејаше се. И рекоше му: Зар ниси и ти од његових ученика - А он се одрече и рече: Нисам.
26 Рече један од слугу првосвештеникових, који је био рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли те ја у врту с њим?
27 И опет се Петар одрече; и одмах запева петао.
28 Тада поведоше Исуса до Кајафе у преториум. А беше рано ујутру. И они не уђоше у преториум, да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
29 Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву тужбу износите на овога човека?
30 Одговорише и рекоше му: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби.
31 А Пилат им рече: Узмите га ви и судите му по своме закону! А Јудеји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.
32 Да се испуни реч Исусова коју је рекао казујући каквом ће смрћу умрети.
33 Онда Пилат опет уђе у преториум, дозва Исуса и рече му: Ти си цар јудејски?
34 Одговори Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше то за мене.
35 Одговори Пилат: Зар сам ја Јудејин?! Твој народ и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?
36 А Исус одговори: Моје царство није од овога света. Кад би од овога света било моје царство, слуге би се моје бориле, да не дођем у руке Јудејима. Али моје царство није одавде.
37 Онда му рече Пилат: Дакле си ти ипак цар? Одговори Исус: Да, цар сам. Ја сам се за то родио и за то сам дошао на свет, да сведочим за истину. Сваки који је од истине, слуша мој глас.
38 А Пилат му рече: Шта је истина - И кад ово рече, изиђе опет к Јудејима и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
39 А у вас је обичај, да вам пустим једнога на пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?
40 Тада повикаше опет: Не овога, него Вараву! А Варава беше разбојник.
1 Онда Пилат узе Исуса и шиба га.
2 А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, обукоше му скерлетну кабаницу,
3 прилажаху му и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по образима.
4 А Пилат опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да видите да не налазим на њему никакве кривице.
5 И Исус изиђе напоље, под венцем од трња и у скерлетној кабаници. И рече им: Ево човека!
6 А кад га видеше првосвештеници и слуге, повикаше: Распни га, распни! Рече им Пилат: Узмите га ви и распните; јер ја не налазим на њему кривице
7 Одговорише му Јудеји: Ми имамо закон, и по том закону мора умрети, јер је начинио себе Сином Божјим.
8 А кад Пилат чу ову реч, још се већма побоја.
9 Уђе опет у преториум и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10 Тада му Пилат рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт пустити те, и имам власт распети те?
11 Одговори Исус: Не би имао никакве власти нада мном, да ти није дано од горе. Зато онај има већи грех који ме је предао теби.
12 Отада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудеји викаху: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради, противи се ћесару.
13 А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, јеврејски Гавата.
14 А беше дан уочи пасхе, око шестога часа. И рече Јудејима: Ево цар ваш!
15 А они викаху: Узми, узми, распни га! Рече им Пилат: Зар цара вашега да распнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара!
16 Тада им га предаде да се разапне. А они узеше Исуса.
17 И, носећи крст свој, изиђе на место које се зове Лубања, јеврејски Гологта.
18 Онде га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и с друге стране, а у среди Исуса.
19 А Пилат написа и натпис и метну га на крст. А беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
20 Овај натпис читаше многи Јудеји, јер је место где је Исус разапет, било близу града, и било је написано јеврејски, латински и грчки.
21 Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: Немој да стоји написано: цар јудејски, него, да је он рекао: Ја сам цар јудејски.
22 А Пилат одговори: Што сам написао, написао сам.
23 А војници кад разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише (од њих) четири дела, свакоме војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина не беше шивена, него изаткана од горе до доле.
24 Рекоше, дакле, међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу, коме ће допасти - да се испуни писмо. "Разделише хаљине моје међу собом, и за одело моје бацише коцку". И војници учинише тако.
25 А стајаху код крста Исусова мати његова и сестра матере његове, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 А кад Исус виде матер и поред ње ученика кога је љубио, рече матери: Жено, ето ти сина!
27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од тога часа узе је ученик к себи.
28 Потом, како је Исус знао да се већ све свршило, да би се збило писмо, рече: Жедан сам.
29 А стајаше онде суд пун оцта. Напунише, дакле, сунђер оцта, натакнуше га на стабло исопово и принесоше к његовим устима.
30 А кад Исус прими оцат, рече: Свршило се! - преклони главу и издахну.
31 А како беше петак, да не би тела остала на крст у суботу - јер беше велик дан она субота -, Јудеји замолише Пилата да им се пребију голени и да се скину.
32 Дођоше, дакле, војници, и првоме пребише голени, а и другоме, распетоме с њим.
33 А кад дођоше на Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34 него један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода.
35 И који је то видео, посведочио је то, и сведочанство је његово истинито. И он зна да истину говори, да и ви верујете.
36 А ово се догодило да се испуни писмо: "Кост његова да се не преломи".
37 И опет друго место у писму каже: "Гледаће онога кога су проболи".
38 Потом Јосиф из Ариматеје - који је био ученик Исусов, али само крадом, због страха од Јудеја - замоли Пилата да може узети тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело његово.
39 А дође и Никодим, кој је првипут ноћу дошао к њему, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
40 И узеше тело Исусово и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудеја да укопавају.
41 А беше на месту где је био разапет, врт, и у врту нов гроб, у који још нико није био метнут.
42 Како је овај гроб био близу, то, због петка јудејског, у њега метнуше Исуса.
1 А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, кад је још био мрак, и виде да је камен одваљен од гроба.
2 Онда отрча и дође к Симону Петру и к другом ученику кога је Исус љубио, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где су га метнули.
3 А Петар и тај други ученик изиђоше и дођоше на гроб.
4 Трчали су оба заједно, али је други ученик трчао брже од Петра и дође први на гроб.
5 Надвири се и виде повоје где леже, али не уђе.
6 Тада дође и Симон Петар за њим, уђе у гроб и виде повоје где леже,
7 а убрус који је био на глави његовој, није био с повојима, него је обашка био савит на једном месту.
8 Тада уђе и други ученик, који је први дошао на гроб, и виде и верова.
9 Јер још нису знали писма, да њему ваља устати из мртивх.
10 И опет се ученици вратише дома.
11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И како је плакала, надвири се над гроб,
12 и виде два анђела где седе у белим хаљинама, један чело главе, а други чело ногу, где је лежало тело Исусово.
13 И ови јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Узеше Господа мога, и не знам где су га метнули.
14 Кад ово рече, обазре се натраг и виде Исуса где стоји. Али није знала да је Исус.
15 Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? А она, мислећи да је вртар, рече му: Господине, ако си га ти узео, кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети.
16 А Исус јој рече: Марија! А она се осврну и рече јеврејски: Равуни! (што значи: учитељу!).
17 Рече јој Исус. Не дохватај ме се, јер још нисам отишао горе к Оцу. Него иди к браћи мојој и кажи им: Идем горе к Оцу своме и Оцу вашем, Богу своме и Богу вашем.
18 А Марија Магдалина оде и јави ученицима. Видела сам Господа, и ово ми је казао.
19 А онога, првога дана недеље увече, кад су онде где беху ученици, због страха од Јудеја врата била закључана, дође Исус, стаде на среду и рече им: Мир вам!
20 И кад ово рече, показа им руке и ребра. И ученици се обрадоваше кад видеше Господа.
21 И опет им рече: Мир вам! Као што је мене послао Отац, и ја шаљем вас.
22 И кад ово рече, дуну и рече им: Примите Духа светога!
23 Којима опростите грехе, опроштени су им; којима задржите, задржани су им.
24 А Тома, један од дванаесторице, који се зове Близанац, не беше с њима кад дође Исус.
25 И говораху му други ученици: Видели смо Господа: А он им рече: Док не видим на рукама његовим рана од клинова, и не метнем прста свога у ране од клинова, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати.
26 После осам дана беху његови ученици опет унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад врата беху закључана, стаде на среду и рече: Мир вам!
27 Затим рече Томи: Метни прст свој овамо и види руке моје, и пружи руку своју и метни је у ребра моја, - и не буди неверан, него веран!
28 Одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
29 Рече му Исус: Зато што си ме видео, верујеш. Благо онима који не видеше, и вероваше!
30 И многа друга чудеса учини Исус пред ученицима, која нису написана у овој књизи.
31 А ова су написана, да верујете да је Исус Месија, Син Божји, и да, верујући, живот имате именом његовим.
1 После тога се Исус опет јавио ученицима, на мору Тивериадском. А јавио се овако:
2 Беху заједно Симон Петар, Тома који се зове Близанац. Натанаило из Кане галилејске, синови Зеведејеви и друга двојица од ученика његових.
3 Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Изиђоше и уђоше у чамац, и ону ноћ не ухватише ништа.
4 А кад већ би јутро, стајаше Исус на обали; али ученици нису знали да је Исус.
5 И рече им Исус: Децо, имате ли коју рибу? Одговорише му: немамо.
6 А он им рече: Баците мрежу с десне стране чамца, и уловићете. Онда бацише, и већ је не могаху вући од мноштва рибе.
7 А онај ученик кога је Исус љубио, рече Петру: То је Господ. А кад Симон Петар чу да је Господ, опаса се огртачем, јер беше го, и скочи у море.
8 А други ученици дођоше чамцем - јер не беху далеко од земље, него око двеста лаката - вукући мрежу с рибом.
9 Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше ватру наложену и рибу на њој и хлеб.
10 Рече им Исус: Донесите од рибе што сад ухватисте.
11 И Симон Петар се попе и извуче мрежу на земљу, пуну великих риба, сто и педесет и три. Па и од толикога мноштва не продера се мрежа.
12 Рече им Исус: Ходите доручкујте! А ниједан од ученике није смео да га пита: Ко си ти? Јер су знали да је Господ.
13 Исус дође, узе хлеб и даде им, тако и рибу.
14 Ово се већ трећипут јавио Исус ученицима пошто је устао из мртвих.
15 А кад доручковаше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јованов, љубиш ли ме већма него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те љубим. Рече му: Паси јагањце моје!
16 Рече му опет, по другипут: Симоне Јованов, љубиш ли ме? Рече му: Чувај овце моје!
17 Рече му по трећипут: Симоне Јованов, љубиш ли ме - А Петар поста жалостан што му по трећипут рече: Љубиш ли ме? - и рече му: Господе, ти све знаш, ти видиш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје!
18 Заиста, заиста, кажем ти: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео. А кад остариш, раширићеш руке своје, и други ће те опасати и одвући куда нећеш.
19 А ово рече да покаже каквом ће смрћу прославити Бога. И кад ово каза, рече му: Хајде за мном!
20 А Петар се обазре и виде где за њима иде ученик кога је Исус љубио и који се на вечери наслонио био на прса његова и рекао: Господе, ко је тај који ће те издати?
21 Кад, дакле, Петар виде овога, рече Исусу: Господе, а шта ће бити од овог?
22 Рече му Исус: Ако хоћу да он остане (жив) док не дођем - што је теби до тога? Ти хајде за мном!
23 И рашири се ова реч међу браћом: Онај ученик неће умрети! Али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, што је теби до тога?
24 Ово је ученик који сведочи за ово и који написа ово, и знамо да је сведочанство његово истинито.
25 Али има и много друго што учини Исус. Кад би се све ово редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале књиге које би се морале написати.