1 Павле, слуга Христа Исуса,позвани апостол, изабран за еванђеље Божје,
2 које Бог напред обећа преко својих пророка у светим писмима
3 (и које говори) о Сину његову, који је као човек рођен од семена Давидова,
4 а од (свога) ускрса из мртвих, по (својој) божанској природи, постављен за силнога Сина Божјег, о Исусу Христу, Господу нашем,
5 преко којега примисмо благодат и апостолство, да у славу имена његова покоримо вери све незнабошце,
6 међу којима сте и ви, позвани од Исуса Христа -
7 свима који су у Риму, љубазнима Богу, позваним светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
8 Прво захваљујем Богу своме кроз Исуса Христа за све вас, што се о вери вашој говори по свему свету.
9 Бог, коме служим духом својим, проповедајући еванђеље о Сину његову, он ми је сведок да вас се сећам без престанка,
10 кад год се молим Богу, молећи (га) да би ми најзад пошло за руком да вољом Божјом дођем к вама.
11 Јер желим да вас видим, да вам дам какав духови дар за ваше утврђење,
12 т.ј. да се међу вама с вама заједно утешим заједничком вером, вашом и мојом.
13 А хоћу да знате, браћо, да сам (већ) много пута хтео да вам дођем, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима, али досад бих задржан,
14 Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима.
15 Отуда моја жеља, да и вама у Риму проповедим еванђеље.
16 Јер се не стидим еванђеља. јер је оно сила Божја, на спасење свакоме који верује, прво Јудејину, али и Грку.
17 Јер се у њему јавља праведност Божја, из вере у веру, као што је написано: "Праведник ће од вере живети".
18 Јер се (досад само) гнев Божји отркива с неба на сваку безбожност и неправедност људи који истину држе у оковима неправедности.
19 (А људи знају истину,) јер што се може дознати за Бога, познато је њима; јер им је сам Бог јавио.
20 Јер то се на њему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на његовим делима, тако да немају изговора.
21 Јер, иако познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него посташе ништави у мислима својим и потамне неразумно срце њихово.
22 Говорећи да су мудри, полудеше,
23 и заменише славу вечнога Бога сликом смртнога човека, птица, четвороножних животиња и гмизаваца.
24 Зато их Бог са жељама њихових срца предаде у нечистоту, да сами срамоте своја телеса,
25 јер заменише истину Божју лажју и поштоваше и послужише твари место Творцу - коме вечна слава, амин!
26 Зато их Бог предаде у срамне страсти: жене њихове заменише природно употребљавање неприродним,
27 а тако и људи оставише природно употребљавање женскога рода и у жељи својој распалише се један на другога: људи с људима чине срам и (тако) на себи примају плату за своју заблуду.
28 И као што не нађоше за добро да знају Бога, предаде их Бог у покварен ум, да чине што не ваља,
29 пуни сваке неправедности, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, шаптачи,
30 опадачи, богомрсци, силеџије, поносити, хвалише, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 неразумни, невере, без срца, немилостиви.
32 Иако знају закон Божји, да они који тако шта чине, заслужују смрт, ипак не само што сами чине то, него одобравају и другима који чине то.
1 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш. Јер, судећи другоме, себе осуђујеш: јер ти, судија, чиниш то исто!
2 А знамо да Бог право суди онима који тако шта чине.
3 Или мислиш, о човече који судиш онима који тако шта чине, а сам чиниш то исто, да ћеш ти побећи од суда Божјега?
4 Или не мариш за богатство његове доброте, кротости и дуготрпљења, и не знаш да те доброта Божја на покајање води?
5 Али својим тврдоглавством и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева, када ће се показати праведни суд Бога,
6 који ће свакоме дати по делима његовим:
7 онима који без престанка чине добро и (тако) траже славу, част и нераспадљивост, (даће) живот вечни,
8 а оне који пркосе и не покоравају се истини, него се покоравају злу, чека гнев и љутња.
9 Невоља и беда (доћи ће онда) на сваку душу човека који чини зло, прво Јудејина, али и Грка,
10 а слава, част и мир (даће се) свакоме који чини добро, прво Јудејину, али и Грку:
11 јер Бог не гледа ко је ко.
12 Који без закона згрешише, без закона ће и изгинути; а који поред закона згрешише, по закону ће се осудити.
13 Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се оправдати они који творе закон.
14 Кад, наиме, незнабошци, који немају закона, сами од себе чине оно што наређује закон, онда су они, немајући закона, сами себи закон.
15 Јер они показују да је оно што се чини по закону, написано у срцима њиховим, што сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом туже или и правдају,
16 на дан кад Бог, по еванђељу моме, узасуди тајне људске преко Христа Исуса.
17 А кад се ти зовеш Јудејин, ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
18 знаш вољу његову и умеш да разликујеш, јер си научен од закона,
19 и мислиш да си вођ слепима, светлост онима који су у мраку,
20 васпитач неразумнима, учитељ деци, зато што имаш слику знања и истине у закону -
21 зар ти који учиш другога, себе не учиш? Проповедаш да се не краде, а крадеш?
22 Говориш да се не чини прељуба, а чиниш прељубу? Гадиш се на идоле, а крадеш из (њихових) храмова?
23 Хвалиш се законом, а преступом закона срамотиш Бога?
24 Јер се име Божје због вас хули међу незнабошцима, као што стоји написано.
25 Обрезање заиста помаже, (али само тако) ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
26 Ако, дакле, необрезани заповести закона држи, зар се неће његово необрезање за обрезање узети?
27 И овај који се родио необрезан и извршује закон, судиће теби који си са словима (закона) и обрезањем преступник закона.
28 Јер није оно (прави) Јудејин који је споља (Јудејин), нити је (право) обрезање оно које је споља, на месу,
29 него (је прави Јудејин) онај који је изнутра Јудејин, и (право је обрезање) обрезање срца, Духом, а не словом. Такога хвале, не људи, него Бог.
1 Шта је, дакле, бољи Јудејин (од других људи)? Или што помаже обрезање?
2 Много, свакојако. Прво: њима су поверене речи Божје.
3 Јер како? Ако неки изневерише, хоће ли њихова неверност уништити Божју верност?
4 Боже сачувај! Него: Бог је истинит, а сваки човек лажа, као што је написано: "Да се покажеш праведан у речима својим и да победиш кад ти суде".
5 А кад наша неправедност показује Божју праведност, шта ћемо рећи? Је ли Бог неправедан кад се срди? Људски говорим.
6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
7 И кад се истина Божја мојом лажју показа великом не славу његову, зашто ми се онда још као грешнику суди?
8 И хоћемо ли, као што нас опадају и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Осуда ових људи праведна је!
9 Шта, дакле? Јесмо ли (ми Јудеји) бољи? Нипошто! Јер горе окривисмо и Јудеје и Грке, да су сви под грехом,
10 као што стоји написано: "Нема праведна, баш ниједнога;
11 нема разумна, нема тога који тражи Бога.
12 Сви зађоше, сви посташе неваљали. Нема га који би чинио добро, нема баш ниједнога.
13 Њихово је грло гроб отворен; језицима својим вараху. Змијин је отров под уснама њиховим.
14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.
15 Њихове су ноге брзе да пролију крв.
16 На путевима је њиховим пустош и беда,
17 и пута мирнога не познаше.
18 Нема страха Божјега пред очима њиховим".
19 А знамо да све што закон говори, говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив Богу.
20 Јер се делима закона нико неће оправдати пред њим. Кроз закон долази само познање греха.
21 А сад се без закона јавила праведност Божја, посведочена од закона и од пророка,
22 и то праведност Божја вером у Исуса Христа, за све који верују. Јер нема разлике:
23 сви су згрешили и немају славе Божје,
24 и оправдавају се сада бадава његовом благодаћу, откупом који је у Христу Исусу.
25 Овога Богу његовој крви јавно постави као жртву испашталицу вером, да покаже праведност своју - јер је пређашње грехе Бог у својој стрпљивости опраштао,
26 да би своју праведност показао у садашње време -, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса.
27 Где је, дакле, хвала? Прође! Којим законом? Да ли законом дела? Не, него законом вере.
28 Мислимо, наиме, да се човек оправдава вером, без дела закона.
29 Или је Бог само јудејски? а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки,
30 ако је заиста један бог који ће обрезанога оправдати због вере и необрезанога вером.
31 Уништавамо ли, дакле, закон вером? Боже сачувај! него га још утврђујемо.
1 Шта ћемо, дакле, рећи за Аврама, свога телеснога оца?
2 Ако се, наиме, Аврам делима оправдао, може се хвалити, али не пред Богом!
3 Јер шта каже писмо? "Верова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност".
4 А ономе који ради, не рачуна се плата по милости, него по дугу.
5 А ономе који не ради, али верује у онога који оправдава безбожника, рачуна се вера његова у праведност.
6 Као што и Давид назива блаженим човека коме Бог рачуна праведност без дела:
7 "Благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси прикрише.
8 Благо човеку коме Господ не рачуна греха".
9 Тиче ли се, дакле, ово блаженство обрезаних или необрезаних? Ми, наиме, говоримо: "Авраму се вера урачуна у праведност".
10 Како му се, дакле, урачуна? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан.
11 И знак обрезања добио је као печат праведности стечене вером коју је имао кад је био необрезан, да би био отац свих који верују као необрезани, да се и њима (вера) урачуна у праведност,
12 и да би био отац обрезанима, онима који нису само обрезани, него и ходе стопама вере оца нашега Аврама, коју је он имао као необрезан.
13 Јер обећање Авраму или семену његову, да ће бити наследник света, не би законом, него праведношћу кроз веру.
14 Јер, ако су наследници они који су од закона, онда је вера пропала и нема ништа од обећања:
15 јер закон гради гнев, и где нема закона, нема ни преступа.
16 Зато "вером", те "по благодати", да обећање остане тврдо свему семену, не само ономе које је од закона, него и ономе које је од вере Аврама, који је отац свима нама,
17 као што стоји написано: "Поставио сам те за оца многим народима", пред Богом коме верова, који оживљује мртве и на чију реч постаје оно чега нема.
18 Кад није било никакве наде, он с надом верова да ће бити отац многим народима, као што му беше речено: "Тако ће бити семе твоје".
19 И не ослаби вером кад погледа на своје већ изнемогло тело - беше му око сто година - и на мртвост Сарине материце.
20 И обећање Божје не прими са сумњом и неверовањем, него ојача у вери, даде славу Богу
21 и беше тврдо уверен, да је Бог оно што је обећао, кадар и учинити.
22 Зато му се и урачуна у праведност.
23 Али не стоји написано само њега ради: "урачуна му се",
24 него и нас ради, којима ће се (такође) урачунати, који верујемо у онога који је подигао из мртвих Исуса, Господа нашег,
25 који је предан за грехе наше и устао за оправдање наше.
1 Пошто смо се, дакле, оправдали вером, имамо мир с Богом кроз Господа свога Исуса Христа,
2 кроз којега смо нашли приступ у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надом на славу Божју.
3 И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост,
4 стрпљивост врсноћу, врсноћа наду,
5 а нада не срамоти, јер се љубав Божја (већ) излила у срца наша Духом светим који нам је дат.
6 Јер је Христос још кад смо били слаби умро за нас тада још безбожнике.
7 Једва ће ко умрети за праведника; за доброга може бити да би се ко и усудио да умре.
8 Али Бог показује своју љубав к нама тиме што је Христос умро за нас још кад смо били грешници.
9 Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гнева, кад смо се сад оправдали крвљу његовом.
10 јер, кад смо се као непријатељи помирили с Богом смрћу Сина његова, много ћемо се пре спасти животом његовим, кад смо се помирили.
11 И не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа свога Исуса Христа, кроз којега смо сад примили помирење.
12 Зато, као што кроз једног човека грех уђе у свет и кроз грех смрт, и тако смрт пређе на све људе, јер су сви згрешили -
13 наиме: (и) до закона беше грех на свету, али се грех не рачуна кад нема закона;
14 па ипак је царовала смрт (и) од Адама до Мојсија, (дакле) и над онима који нису згрешили преступивши као Адам, који је слика Адама који ће доћи.
15 Али благодат није као преступ. Јер кад кроз преступ једнога помреше многи, много се пре благодат Божја и благодат једнога човека Исуса Христа изобилно изли на многе.
16 И дар није као грех једнога. Јер суд (дође) због једног преступа (и донесе) осуђење, а благодат (дође) због многих преступа (и донесе) оправдање.
17 Јер, кад због преступа једнога смрт царова кроз једнога, много ће пре они који примају изобиље благодати и дара праведности, у животу царовати кроз једнога Исуса Христа.
18 Дакле: Као што за један преступ дође осуђења на све људе, тако и једним праведним делом дође на све људе оправдање са животом.
19 Јер као што непослушношћу једнога човека посташе многи грешни, тако ће и послушношћу једнога бити многи праведни.
20 А закон уђе уз то, да се умножи преступ: а где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат,
21 да, као што грех царова смрћу, тако и благодат да царује праведношћу за живот вечни, кроз Исуса Христа, Господа нашег.
1 Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у греху, да се благодат умножи?
2 Боже сачувај! Како можемо ми који смо умрли греху, још живети у њему?
3 Или не знате да смо се сви ми који смо се крстили у Христа Исуса, у смрт његову крстили?
4 Тако смо се крштењем с њиме сахранили у смрт, да, као што Христос уста из мртвих славом Очином, тако и ми новим животом да живимо.
5 Јер кад смо се срасли са сликом смрти његове, то ћемо и са сликом ускрса његова.
6 Јер то знамо, да се стари наш човек разапе с њиме, да би се уништило тело грешно, да више не служимо греху.
7 Јер ко је умро, опростио се греха.
8 А кад смо умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим.
9 И знамо да Христос, пошто уста из мрвих, више не умире, смрт више не господари над њим.
10 Јер што умре, греху умре једанпут за свагда, а што живи, Богу живи.
11 Тако и ви држите себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу.
12 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да слушате жеље његове,
13 нити дајите удова својих греху за оружје неправедности, него дајите себе Богу као живи из мртвих и уде своје Богу за оружје праведности.
14 Јер грех неће више владати над вама; јер нисте (више) под законом, него под благодаћу.
15 Шта, дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16 Не знате ли да коме дајете себе за слугу у послушност, слуге сте онога кога слушате, или греха за смрт или послушности за праведност -
17 Али хвала Богу што сте били слуге греху и послушасте од срца ону науку којој сте предани.
18 Опростивши се од греха, постасте слуге праведности.
19 Људски говорим због слабости вашега меса. Као што сте дали уде своје за слуге нечистоти и безакоњу, да будете безаконици, тако сад дајите уде своје за слуге праведности, да будете свети.
20 Јер, кад сте били слуге греху, били сте прости од праведности.
21 И какав сте онда имали плод? (Ствари) за које се сад стидите, јер је крај онога смрт!
22 А сад, опростивши се од греха и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај је живот вечни.
23 Јер грех плаћа смрћу, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.
1 Или не знате, браћо - ја говорим онима који знају закон - да закон влада над човеком (само) док је човек жив?
2 Удата жена привезана је законом за мужа (само) док је он жив; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега.
3 (Само) ће се, дакле, док јој је муж жив, звати прељубочиница ако пође за другог човека; а ако јој умре муж, проста је од закона, и није прељубочиница ако пође за другог човека.
4 Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога који уста из мртвих, да плод доносимо Богу.
5 Јер, кад бесмо у месу, законом распаљене грешне страсти радиле су у удима нашим, и доносили смо плод смрти.
6 А сад смо се опростили закона, јер смо умрли закону којим смо били везани, па (сад) служимо у новоме духу, а не по староме слову.
7 Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли закон грех? Божје сачувај! Али сам грех познао само кроз закон. Јер не бих знао за жељу, да закон не каза: "Не зажели!"
8 Грех се послужи заповешћу и створи у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9 Ја некад живљах без закона; а кад дође заповест, грех оживе,
10 а ја умрех, и нађе се да ми је заповест која је дата за живот, донела смрт.
11 Јер се грех послужи заповешћу, превари ме и уби ме њоме.
12 Тако је, дакле, закон свет, а и заповест је света, праведна и добра.
13 Добро ми , дакле, донесе смрт? Боже сачувај! Него грех, да би се показао као грех, помоћу доброга донесе ми смрт, да би био грех одвише грешан заповешћу.
14 Јер знамо да је закон духован, а ја сам од меса, (те) продан под грех.
15 Јер не знам шта чиним; јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим, то чиним.
16 А кад оно чиним што нећу, слажем се са законом (и признајем) да је добар.
17 Али тада не чиним више ја то, него грех који живи у мени.
18 Јер знам да добро не живи у мени, т.ј. у месу моме. Јер хтети, кадар сам, али учинити добро, нисам кадар.
19 Јер не чиним добро, што хоћу, него зло, што нећу, то чиним.
20 А кад чиним оно што нећу, већ не чиним ја то, него грех који живи у мени.
21 Кад, дакле, хоћу добро да учиним, налазим закон да сам кадар само зло учинити.
22 Радујем се закону Божјем по унутрашњем човеку,
23 али видим други закон у удима својим, који војује против закона ума мога и заробљава ме законом греха који је у удима мојим.
24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела?
25 Богу хвала кроз Исуса Христа Господа нашег! Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божјем, а месом закону греховном.
1 Никаква, дакле, сад нема осуђења за оне који су у Христу Исусу.
2 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио те је од закона греха и смрти.
3 Што закон није могао, зато што је био ослабљен месом, (учинио је) Бог: послао је Сина свога у обличју грешнога меса и ради греха, и осудио је грех у месу,
4 да би наредбе закона извршили ми који не живимо по месу, него по Духу.
5 Јер који по месу живе, мисле на дела меса, а који по Духу, на дела Духа.
6 Мудровање меса је смрт, а мудровање Духа живот и мир:
7 јер је мудровање меса непријатељство Богу, јер се не покорава закону Божјем, нити може.
8 Који живе по месу, не могу Богу угодити.
9 А ви не живите по месу, него по Духу, ако заиста Дух Божји живи у вама. А ако ко нема Духа Христова, тај није његов.
10 А ако је Христос у вама, онда је тело ваше, истина, мртво због греха, али је дух ваш живот због праведности.
11 И ако у вама живи Дух онога који је Исуса подигао из мртвих, онај који је Христа Исуса подигао из мртвих, оживиће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
12 Тако смо, дакле, браћо, дужници, (али) не месу, да по месу живимо.
13 Јер, ако по месу живите, умрећете; ако ли, пак, Духом дела телесна убијате, живећете.
14 Јер сви које води Дух Божји, ти су синови Божји.
15 Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите, него примисте Духа посиначкога, којим вичемо: Ава, Оче!
16 Сам Дух сведочи нашему духу да смо деца Божја.
17 А кад смо деца, онда смо и наследници, и то наследници Божји и сунаследници Христови, ако, наиме, с њиме патимо, да се с њим и прославимо.
18 Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
19 Јер (и) сва остала створења жељно очекују да се покажу синови Божји.
20 Јер се цео свет покори пропадљивости, не од своје воље, него за вољу онога који га покори, (али) с надом,
21 јер ће се и овај свет опростити од ропства пропадљивости на слободу славе деце Божје.
22 Јер знамо да сва створења уздишу и туже до сад.
23 И не само она него и ми сами који већ имамо Духа као први дар, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињења, избављења телу своме.
24 Јер смо се за наду спасли. А нада која се види, није нада; јер, кад ко види што, зашто да му се нада?
25 А ако се надамо ономе што не видимо, чекамо стрпљиво.
26 А исто тако помаже нам Дух и у нашим слабостима. Јер не знамо за што ћемо се молити као што треба. Али се сам Дух моли за нас уздисајима који се не могу исказати.
27 Али онај што испитује срца, зна шта је мисао Духа, јер се по вољи Божјој моли за свете.
28 А знамо да Бог онима који га љубе, у свему помаже на добро, (наиме) онима који су по његовој вољи позвани.
29 Јер које напред изабра, оне напред и одреди да буду једнаки слици Сина његова, да би он био првенац међу многом браћом.
30 А које напред одреди, оне и позва; а које позва, оне и оправда; а које оправда, оне и прослави.
31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас -
32 Који свога Сина не поштеде, него га предаде за све нас: Како, дакле, да нам с њиме не дарује (и) све (друго)?
33 Ко ће оптужити избране Божје? Зар Бог који (нас) правда?
34 Ко ће (их) осудити? Зар Христос Исус који умре, не, који васкрсе, који је с десне стране Богу, који се и моли за нас?
35 Ко ће нас раставити од љубави Христове? Невоља? беда? гоњења? глад? голотиња? погибао? мач?
36 Као шт стоји написано: "За тебе нас убијају ваздан, држе нас за овце кланице".
37 Али у свему овоме побеђујемо помоћу онога који нас је љубио!
38 Јер знам поуздано да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашње ни будуће, ни силе,
39 ни висина ни дубина, ни друга каква твар не може раздвојити од љубави Божје која је у Христу Исусу Господу нашем!
1 Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи и савест моја у Духу светоме,
2 да ми је врло жао и да ме срце моје боли без престанка.
3 Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја,
4 која су Израиљци, којих је посинаштво, слава, савези, закон, служба Божја и обећања,
5 којих су оци и од којих је Христос као човек, који је Бог над свима, слава му и хвала вечна! Амин.
6 Али не као да је пропала реч Божја: јер нису сви који су од Израиља, (прави) Израиљци,
7 нити су сви деца (Божја) зато што су семе Аврамово, него: "У Исаку ће ти се назвати семе".
8 То јест, нису деца природног порекла деца Божја, него се (само) деца обећања примају за (право) семе.
9 Јер је реч "У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син" - обећање.
10 Али не само (овде), (тако је било) и код Ревеке, која је зачела од једнога, Исака, оца нашега:
11 јер још док се (деца) не беху родила, ни учинила добра ни зла - да би остало онако како је Бог по избору одредио,
12 не по делима, него по вољи онога који позива - рече јој се: "Већи ће служити мањему",
13 као што стоји написано: "Јаков ми омиле, а на Исава омрзох".
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли Бог неправедан? Боже сачувај!
15 Јер Мојсију говори: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се".
16 Тако, дакле, не стоји до онога који хоће, нити до онога који трчи, него до милостивога Бога.
17 Јер писмо говори Фараону: "Баш за то те подигох, да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи".
18 Тако, дакле, на кога хоће, смилује се, а кога хоће, отврдоглави.
19 Рећи ћеш ми: Зашто (нас) онда још кори? Јер ко се може противити вољи његовој?
20 А ко си ти, о човече, да се препиреш с Богом? Говори ли рукотворина мајстору своме: Зашто си ме тако начинио?
21 Или зар лончар нема власти над калом, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срамоту?
22 А кад Бог, да би показао гнев свој и објавио силу своју, с великом стрпљивошћу поднесе судове гнева, приправљене за погибао,
23 и да покаже богатство славе своје на судима милости, које приправи за славу,
24 које и позва, нас, не само од Јудеја него и од незнабожаца - ?
25 Као што и у Осији говори: "Назваћу својим народом који није мој народ и нељубазницу љубазницом.
26 И на месту где им се рече "Ви нисте мој народ", тамо ће се назвати синови Бога живога".
27 А Исаија виче за Израиља: "Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, само ће се остатак спасти.
28 Јер ће Господ извршити и скратити реч своју на земљи".
29 И као што је прорекао Исаија: "Да нам није Господ Саваот оставио семена, били би као Содома и Гомора".
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци, који не тражише праведности, постигоше праведност, и то праведност од вере,
31 а Израиљ, тражећи закон праведности, не постиже (овога) закона.
32 Зашто? Јер (се) не (хтеде оправдати) вером, него делима: спотакоше се на камен спотицања,
33 као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, и који верује у њега, неће се постидети".
1 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих јесте, да се спасу.
2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3 Јер, не познајући праведности Божје и гледајући да своју (праведност) утврде, не покорише се праведности Божјој.
4 Јер је Христос свршетак закона, да се оправда сваки који верује.
5 Јер Мојсије пише за праведност која је од закона. "Који човек чини (њу), живеће од ње".
6 А праведност од вере овако говори: "Не говори у срцу своме: Ко ће се попети на небо?" то јест да сведе Христа,
7 или: "Ко ће сићи у бездан?" то јесте да изведе Христа из мртвих.
8 Него шта говори она? "Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме", то јест реч о вери, реч коју проповедамо.
9 Ако, дакле, признајеш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен.
10 Јер се срцем верује и постаје праведан,а устима се признаје и спасава.
11 Јер писмо каже. "Који год верује у њега, неће се постидети".
12 Јер нема разлике међу Јудејином и Грком: један и исти је Господ свих и богат за све који га призивају,
13 јер: "Који год призове име Господње, спашће се".
14 А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће чути без проповедника?
15 А како ће проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле ноге оних који јављају добро!"
16 Али (,дакако,) не послушаше сви еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој проповеди?"
17 Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу Христовом.
18 Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до крајева света речи њихове".
19 Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас".
20 А Исаија слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не питаху за ме".
21 А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу непослушну и непокорну".
1 Питам, дакле: Је ли Бог одбацио народ свој? Божје сачувај! Јер сам и ја Израиљац, од семена Аврамова, од племена Венијаминова!
2 Не одбаци Бог народа свога, који напред изабра. Или не знате шта говори писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља?
3 "Господе, пророке твоје побише, олтаре твоје разорише, и ја остах један и хоће да ме убију".
4 Али шта му вели Божји одговор? "Оставих себи (још) седам хиљада људи који не преклонише колена пред Валом".
5 Па тако има и данас један остатак по избору благодати:
6 а ако је благодаћу (одабран), није по делима - јер благодат већ не би била благодат.
7 Шта, дакле? Што Израиљ тражи, то не доби, а избор доби; остали, пак, одрвенише,
8 као што стоји написано: "Даде им Бог духа буновног, очи да не виде и уши да не чују, до данашњега дана".
9 И Давид говори: "Да буде трепеза њихова замка и клопка, саблазан и плата њима;
10 да се њихове очи помраче да не виде, и леђа њихова једнако да су погнути!"
11 Питам, дакле: Јесу ли се спотакли да падну (заувек)? Боже сачувај! Него је њиховим падом спасење дошло к незнабошцима, да би се они раздражили.
12 А кад је њихов пад богатство свету и њихово заостајање богатство незнабошцима, шта тек кад они сви уђу у царство Божје!
13 А сад вама говорим, незнабошцима! Као апостол незнабожаца, хвалим своју службу,
14 не бих ли како раздражио свој род и спасао неке од њих.
15 Јер кад је (већ) њихово одбацивање помирење свету, шта ће бити њихово примање, осим живот из мртвих?
16 Ако је први хлеб свет, онда је и све тесто; и ако је корен свет, онда су и гране.
17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих и постао си заједничар у масноме корену маслине,
18 немој се поносити од грана! Ако ли се поносиш, (знај): не носиш ти корена, него корен тебе.
19 Рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро - неверовањем се одломише, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21 Јер, кад Бог природних грана не поштеде, неће ни тебе, поштедети.
22 Гледај, дакле, доброту и жестину Божју: жестина према онима који су пали, а према теби доброта Божја, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверовању, биће (опет) прицепљени; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 Јер, кад си ти одсечен од рођене дивље маслине и прицепљен си на нерођену питому маслину, колико ће пре ови бити прицепљени на рођену своју маслину!
25 Нећу вам, браћо, затајати тајне ове - да не би мудровали по својој мудрости. Један део Израиља одревенио је док не уђу сви незнабошци,
26 и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Доћи ће из Сиона избавитељ, одвратиће безбожност од Јакова,
27 и ово је мој савез с њима кад уништим грехе њихове".
28 По еванђељу су непријатељи (Божји) вас ради, а по избору мили (Богу) због отаца.
29 Јер се Бог неће покајати за своје дарове и звање.
30 Као што сте, наиме, некад ви били непокорни Богу, а сад бисте помиловани због њихове непокорности,
31 тако су и ови сад непокорни ради вашег помиловања, да би и они сад били помиловани.
32 Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.
33 О дубино богатства, мудрости и разума Божјег! Како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путеви!
34 Јер "ко позна мисао Господњу? Или ко му би саветник?
35 Или ко му даде што, да му се врати?
36 Јер је од њега, кроз њега и к њему све. Њему вечна слава! Амин.
1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божје ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету угодну Богу: (то да буде) ваша разумна служба Богу!
2 И не будите као овај свет, него се промените обновљењем свога духа, да кушате шта је воља Божја, (шта је) добро, угодно и савршено.
3 Јер кроз благодат која ми је дана, кажем свакоме који је међу вама, да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли на то да буде паметан, као што је коме Бог уделио меру вере.
4 Јер, као што у једном телу имамо многе уде, а сви уди немају један посао,
5 тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другоме.
6 И кад, по благодати која нам је дана, имамо различите дарове - ако пророштво, нека се слаже с вером;
7 ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8 ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје просто; који управља, нека је марљив; који чини милост, нека чини с добром вољом.
9 Љубав да не буде лажна! Мрзите на зло и држите се добра!
10 Љубите се братски, сваки нека другога више поштује!
11 Не будите лени у ревности, будите ватрени у духу, служите Господу!
12 Надом се веселите, у невољи трпите, у молитви будите једнако!
13 Делите потребе са светима, будите гостољубиви!
14 Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните!
15 Радујте се с радоснима, плачите с плачнима!
16 Будите једне мисли међу собом! Не мислите о високим стварима, него се држите ниских! Не мислити за себе да сте мудри.
17 Никоме не враћајте зла за зло, мислите на добро пред свима људима!
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима!
19 Не освећујте сами себе, љубазни, него оставите то гневу (Божјем), јер стоји написано: "Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ".
20 Него: "Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га. То чинећи, живо ћеш угљевље згрнути на главу његову".
21 Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим.
1 Сваки човек да се покорава вишим властима! Јер нема власти а да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.
2 Ко се, дакле, противи власти, противи се наредби Божјој; а који се противе, биће осуђени.
3 Јер власти нису страх добрим делима, него злим. А хоћеш ли да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње.
4 Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се! Јер не носи узалуд мача. Божји је слуга, да казни онога који зло чини.
5 Зато јој се ваља покоравати, не само због гнева него и због савести.
6 Зато и порезе плаћате: јер су слуге Божје које једнако баш то раде.
7 Подајте свакоме што сте дужни: коме порезу, порезу; коме царину, царину; коме страх, страх; коме част, част!
8 Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога. Јер који љуби другога, испунио је закон.
9 Јер (заповести) "Не чини прељубе", "не убиј", "не кради", "не зажели", и све друге заповести, у овој се речи извршују: "Љуби ближњега свога као самога себе".
10 Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, извршење закона.
11 И ово (чините) што знате време, да је, наиме, већ дошао час да устанете од сна: јер нам је сад ближе спасење него ли кад смо поверовали.
12 Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела тамна и обуцимо оружје светлости.
13 Као по дану, живимо поштено, не у пировању и пијанству, не у блуду и сластима, не у свађању и зависти,
14 него се обуците у Господа Исуса Христа, и не старајте се за тело тако да се роде грешне жеље!
1 Слабога у вери примајте, (али) не да судите (његовим) мислима!
2 Један верује да сме свашта јести, а који је слаб, једе (само) зеље.
3 Који једе, нека не презире онога који не једе, и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га је Бог примио.
4 Ко си ти да судиш туђему слузи? Своме господару стоји или пада! Али ће стајати, јер је Господ кадар усправити га.
5 Један разликује дан од дана, другоме су сви дани једнаки: сваки нека је (само) тврдо уверен у своје мишљење!
6 Који пази на дан; Господу пази, и који једе, Господу једе: јер захваљује Богу. И који не једе, Господу не једе, и захваљује Богу.
7 Ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи:
8 ако живимо, Господу живимо, ако умиремо, Господу умиремо: било, дакле, да живимо, било да умиремо, Господњи смо!
9 Јер за то Христос умре и оживе, да овлада и мртвима и живима.
10 А ти - што осуђујеш брата свога? Или ти - што презиреш брата свога? Та сви ћемо изићи на суд пред Бога!
11 Јер стоји написано: "Тако ми живота, говори Господ, мени ће се поклонити свако колено, и сваки ће језик славити Бога".
12 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13 Зато да не осуђујемо више један другога, него боље ово гледајте, да не постављате брату спотицања или саблазни.
14 Знам и уверен сам у Господу Исусу, да ништа није погано по себи: само ономе који мисли да је што погано, ономе је (заиста) погано.
15 Ако је, наиме, брат твој због јела жалостан, већ се не владаш по љубави. Не губи јелом својим онога за кога је Христос умро!
16 Да се не хули на ваше добро!
17 Јер царство Божје није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Духу светоме.
18 Који овим служи Христу, угодан је Богу и ваљан људима.
19 Тако, дакле, да се старамо за мир и за свој напредак.
20 Не руши дела Божјега због јела! Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем.
21 Добро је не јести меса, не пити вина и не чинити оно на што се твој брат спотиче.
22 Веру што је имаш, имај је за себе пред Богом! Благо ономе који не осуђује себе за оно што нађе за добро!
23 А који сумња, осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а што год није по вери, грех је.
1 Ми јаки дужни смо слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Сваки од нас ближњему да угађа на добро, за напредак.
3 Јер и Христос не угоди себи, него, као што је написано: "Ружења оних који руже тебе, падоше на ме".
4 Јер, што се напред написа, за наш се наук написа, да наду имамо стрпљивошћу и утехом писма.
5 А Бог, који даје стрпљивост и утеху, да вам да да сложно мислите по вољи Христа Исуса,
6 Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.
7 Зато примајте један другога, као што и Христос прими вас на славу Божју!
8 Мислим, наиме: Христос је био слуга обрезаних истине ради Божје, да утврди оцевима дана обећања,
9 а незнабошци славе Бога за милост, као што стоји написано: "Зато ћу те славити међу незнабошцима и певаћу име твоје".
10 И опет говори (писмо): "Веселите се, незнабошци, с народом његовим!"
11 И опет: "Хвалите Господа сви незнабошци, и нека га славе сви народи!"
12 И опет Исаија говори: "Доћи ће изданак Јесејев и који устаје да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци".
13 А Бог, који даје наду, да вас испуни сваке радости и мира у вери, да силом Духа светога имате изобиље у нади.
14 А ја сам и сам уверен за вас, браћо моја, да сте и сами пуни доброте, напуњени свакога знања, кадри и један другога научити.
15 На неким местима писах вам слободније, (али само) да вам опет напоменем, по благодати која ми је дана од Бога,
16 да будем слуга Христа Исуса за незнабошце, који као свештеник служи еванђељу Божјем, да буду незнабошци принос угодан (и) освећен Духом светим.
17 Могу се, дакле, у Христу Исусу хвалити пред Богом.
18 Јер се нећу усудити да кажем што што није Христос учинио кроз мене ради послушности незнабожаца, речју и делом,
19 силом знака и чудеса, силом Духа светога: тако да сам од Јерусалима и наоколо па све до Илирика напунио еванђељем о Христу.
20 Али сам се старао да не проповедам онде где је Христос већ познат био, да не бих зидао на туђем темељу,
21 него, као што стоји написано: "Видеће (га) они којима није јављено за њега, и који нису чули, разумеће (га)".
22 То ме и задржи много пута да не дођем к вама.
23 А сад, не имајући више места у овим крајевима, а имајући од много година жељу да дођем к вама,
24 (доћи ћу вам) кад пођем у Шпанију. Јер се надам да ћу вас успут видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.
25 А сад идем у Јерусалим да послужим светима:
26 јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку помоћ за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.
27 Они одлучише, а и дужни су им. Јер, кад незнабошци добише део у њихову духовном имању, дужни су и они њих својим земаљским имањем помоћи.
28 Кад, дакле, свршим ово и предам им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију.
29 А знам да ћу, кад дођем к вама, доћи с обилним благословом Христовим.
30 Али вас молим, браћо, Господом нашим Исусом Христом и љубављу Духа, да ми помогнете у борби молећи се Богу за ме,
31 да се избавим од неверних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима,
32 па да вам, по Божјој вољи, с радошћу дођем и одморим се код вас.
33 Бог мира нека је са свима вама! Амин.
1 Препоручујем вам Фиву, сестру нашу, која је у служби код цркве у Кенхреји,
2 да је примите у Господу, као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба: јер је и она многима помогла, па и самоме мени.
3 Поздравите Приску и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу,
4 који за живот мој вратове своје положише, којима не захваљујем само ја, него и све цркве незнабожачке,
5 и (поздравите и) њихову домаћу цркву. Поздравите мога милога Епенета, који је првенац Азије за Христа.
6 Поздравите Марију, која се много трудила за вас.
7 Поздравите Андроника и Јунија, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који су и пре мене постали хришћани.
8 Поздравите мога у Господу милога Амплиата.
9 Поздравите Урбана, помоћника нашега у Христу, и мога милога Стахија.
10 Поздравите Апела, окушанога у Христу. Поздравите оне од Аристовулових.
11 Поздравите Иродиона, рођака мога. Поздравите домаће Наркисове који су хришћани.
12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите милу Персиду, која се много трудила у Господу.
13 Поздравите Руфа, избранога у Господу, и матер његову и моју.
14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија и браћу која су с њима.
15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја, и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима.
16 Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас се цркве Христове.
17 Молим вас, пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се!
18 Јер такови не служе Христу, Господу нашем, него своме трбуху, и благим и лепим речима заводе срца безазлених.
19 Јер се ваша послушност разгласи свуда: ви сте, дакле, моја радост, али хоћу да сте мудри за добро, а прости за зло.
20 А Бог мира сатрће брзо сотону под ногама вашим. Благодат Господа нашега Исуса с вама!
21 Поздравља вас Тимотеј, помоћник мој, и Лукије, Јасон и Сосипатар, рођаци моји.
22 Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који написах ову посланицу.
23 Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат кварт.
24 ...
25 А ономе који вас може утврдити по еванђељу моме и проповеди о Исусу Христу, по откривењу тајне о којој се вековима није говорило,
26 а сад се јавила и кроз писма пророчка, по заповести вечнога Бога, ради послушања вере обзнанила свима народима -
27 јединоме мудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему вечна слава! Амин.