1 Павле, по Божјој вољи позвани апостол Христа Исуса и брат Состен
2 цркви Божјој у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позваним светима са свима који призивају име Господа нашег Исуса Христа на свакоме месту, њихову и нашем:
3 благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа!
4 Свагда захваљујем Богу за вас што вам је дана благодат Божја у Христу Исусу,
5 те се у свему обогатисте у њему, у свакој речи и сваком знању,
6 као што се сведочанство Христово утврди међу вама,
7 тако да немате недостатка ни у једноме дару и чекате откривења Господа нашег Исуса Христа,
8 који ће вас и утврдити до самога краја, да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа.
9 Веран је Бог који вас је позвао у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега.
10 Али вас молим, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа, да сви једно говорите и да се не делите, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домаћих, да су свађе међу вама.
12 Мислим то, да сваки од вас говори: "Ја сам Павлов", "Ја сам Аполов", "Ја сам Кифин", "Ја сам Христов".
13 Еда ли се Христос разделио? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте -
14 Хвала (Богу) што ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја,
15 да не рече ко да сте у моје име крштени.
16 А крстих и Стефанин дом; даље не знам јесам ли кога другога крстио.
17 Јер ме Христос не посла да крстим, него да проповедам еванђеље, (и то) не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов.
18 Јер је реч о крсту онима који пропадају лудост, а нама који се спасавамо, сила Божја.
19 Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу".
20 Где је мудри? Где књижевник? Где препирач овога света? Не претвори ли Бог мудрост овога света у лудост?
21 Како, наиме, свет својом мудрошћу није познао Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља, да лудом проповеђу спасе оне који верују.
22 Јудеји ишту знаке, Грци траже мудрости,
23 а ми проповедамо Христа распетога: Јудејима саблазан, незнабошцима безумље,
24 а позванима, Јудејима и Грцима, Христа, Божју силу и Божју мудрост.
25 Јер је лудост Божја мудрија од људи, а слабост је Божја јача од људи.
26 Та погледајте, браћо, ко је код вас позван (да се спасе): нема ту много мудрих по људском мишљењу, нема много силних, нема много племенитих.
27 Не, него што је лудо на свету, то изабра Бог, да посрами мудре, и што је слабо на свету, то изабра Бог, да посрами јако,
28 и што је просто на свету и презрено изабра Бог, што није ништа, да уништи оно што јест нешто,
29 да се нико не похвали пред Богом.
30 А од њега сте ви у Христу Исусу, који нам поста мудрост од Бога, праведност, освећење и избављење,
31 да (буде) као што стоји написано: "Ко се хвали, Господом да се хвали!"
1 Па и ја, кад дођох к вама, браћо, не дођох с високом речју или мудрошћу, да вам проповедам сведочанство Божје.
2 Јер сам одлу чио био да међу вама знам само Исуса Христа, и то распетога.
3 И ја дођох к вама слаб, са страхом и с трепетом великим,
4 и реч моја и проповед моја не беше у наговорљивим речима (људске) мудрости, него у показивању Духа и силе,
5 да темељ вери вашој не буде мудрост људска, него сила Божја.
6 А мудрост говоримо међу савршенима; али не мудрост овога света или владара овога света који пролазе,
7 него говоримо Божју тајну, сакривену мудрост, коју је Бог пре сваког времена одредио за славу нашу.
8 Ове ниједан од владара овога света није познао; јер да су је познали, неби Господа славе разапели.
9 Него (проповедамо), као што је написано: "Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, што уготови Бог онима који га љубе".
10 А нама је Бог открио Духом; јер Дух све испитује, и дубине Божје.
11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу што је, нико не зна осим Духа Божјега.
12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је из Бога, да би знали шта нам је даровано од Бога.
13 Па то и говорим, (али) не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, тумачећи духовно духовним људима.
14 Обичан човек не прима што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост, и не може да разуме то, јер се на духовни начин испитује.
15 Духовни, пак, (човек) испитује све, а њега самога не испитује нико.
16 Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов.
1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовним људима, него само као с обичним људима, као с децом у Христу.
2 Млеком вас напојих, не чврстом храном, јер (ову) још нисте могли (поднети). А ни сад још не можете,
3 јер сте још обични људи. Јер где је међу вама завист и свађа, нисте ли обични људи и не живите ли као обични људи?
4 Јер кад ко говори: "Ја сам Павлов", а други: "Ја сам Аполов", нисте ли обични људи?
5 Шта је Аполо? Шта је Павле? Слуге кроз које сте поверовали, и то сваки како му је Господ дао:
6 ја посадих, Аполо зали, али Бог даде те узрасте.
7 Тако нити је онај што који сади, ни онај који залива, него (само) Бог који даје те расте.
8 А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату по своме труду.
9 Јер ми смо помагачи Богу, а ви сте Божја њива, Божја грађевина.
10 По благодати Божјој која ми је дана, ја као мудар неимар поствих темељ, а други зида даље: али сваки нека пази како зида даље!
11 Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу -
13 свакога ће дело изиђи на видело. Показаће (судни) дан, јер ће се у огњу открити, и какво је чије дело, показаће огањ.
14 Ако чије дело што га је назидао, остане, примиће плату;
15 ако чије дело изгори, биће кажњен, али сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.
16 Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама?
17 Ако ко квари храм Божји, поквариће њега Бог; јер је храм Божји свет - а то сте ви!
18 Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свету, нека буде луд, да би био мудар!
19 Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Јер стоји написано: "Који хвата мудре у њихову лукавству"
20 и "Господ зна мисли мудрих да су ништа".
21 Зато нико нека се не хвали човеком, јер је све ваше.
22 Павле, Аполо, Кифа, свет, живот и смрт, садашње и будуће, све је ваше,
23 а ви сте Христови, а Христос Божји.
1 Тако да нас држе људи за слуге Христове и управитеље тајна Божјих.
2 А од управитеља се тражи да се нађу верни.
3 А ја нимало не марим што ме ви судите или човечји (судни) дан; а ни сам себе не судим.
4 Јер не знам да сам што крив; но зато (још) нисам оправдан. Онај који ме суди, Господ је.
5 Зато не судите ништа пре времена, док не дође Господ, који ће осветлити што је сакривено у тами и открити намере срдачне: и тада ће сваки своју похвалу добити од Бога.
6 А ово, браћо, рекох за себе и Апола вас ради, да се од нас научите: "Не више него што је написано!", да се не би кога ради надимали један на другога.
7 Јер ко ти каже да си бољи? Шта ли имаш што ниси примио? А кад си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8 Већ сте сити, већ сте богати, без нас царујете! О да бисте царовали, да би и ми с вама царовали!
9 Јер мислим да Бог нас апостоле последње постави, као оне који су на смрт осуђени, јер постасмо за гледање свету, анђелима и људима.
10 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
11 До овога часа гладујемо, трпимо жеђ и голотињу, туку нас, потуцамо се
12 и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;
13 кад нас псују, тешимо; постасмо сметлиште света, измет свију све до сад.
14 Не пишем ово да вас посрамим, него вас учим као своју милу децу.
15 Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, али немате много отаца: јер вас (само) ја у Христу Исусу родих еванђељем.
16 Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17 Баш зато вам послах Тимотеја, који ми је мили и верни син у Господу. Он ће вам напоменути моју хришћанску науку, као што свуда, у свакој цркви учим.
18 Неки су се надули као да ја нећу доћи к вама.
19 Али ћу вам доћи скоро, ако Господ да, и (онда) нећу питати за речи оних који су се надули, него за њихову силу.
20 Јер царство Божје није у речима, него у сили.
21 Шта хоћете? Да дођем к вама с палицом или с љубављу и духом кротости?!
1 Врло се гласи да је блуд међу вама, и то такав блуд каквога нема ни међу незнабошцима, да некакав живи са женом очином!
2 И ви сте надувени, место да сте се ожалостили, да се уклони између вас тај који је то дело учинио!
3 Јер сам ја, који ако нисам код вас телом, али духом сам тамо, већ пресудио као да сам тамо, да се тај који је то учинио,
4 у име Господа Исуса, кад се саберете ви и мој дух са силом Господа нашега Исуса,
5 да се тај човек преда сотони на пропаст тела, да би се спасао дух у дан Господњи.
6 Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели?
7 Очистите стари квасац, да будете ново тесто, као што сте (заиста) бесквасни: јер се пасха наша закла, (наиме) Христос.
8 Зато да празнујемо (пасху) не са старим квасцем, с квасцем злоће и неваљалства, него с бесквасним (хлебовима) чистоте и истине!
9 Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима;
10 (али) не уопште с блудницима овога света или с грабљивцима и лупежима или идолопоклницима, јер би онда морали отићи са света.
11 А сад вам пишем да се не мешате (с њим) ако је који који се брат зове, блудник, грабљивац, идолопоклоник, опадач, пијаница или лупеж: с таким човеком да ни не једете.
12 Јер што да ја судим оне који су напољу? Зар не судите ви оне који су унутра?
13 А оне који су напољу, судиће Бог. Уклоните злога између себе!
1 Сме ли (,заиста,) који од вас, кад има парницу с другим братом, да иде на суд неправеднима, а не светима?
2 Зар не знате да ће свети свету судити? Кад ћете, дакле, ви свету судити, нисте ли вредни судити у најситнијим парницама?
3 не знате ли да ћемо анђелима судити, а камо ли у обичним стварима -
4 Кад, дакле, имате обичне парнице, узимате за судије оне који у цркви не броји нико ни у што?
5 На срамоту вашу говорим ово. Зар заиста нема међу вама ниједнога мудрога који би могао расудити међу браћом својом?
6 Него се брат с братом суди, и то пред невернима"
7 и то је већ срамно за вас да имате парбе међу собом! Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не трпите штету?
8 него ви (сами) чините неправду и штету, па још браћи!
9 Или не знате да неправедници неће наследити царства Божјег - Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, не прељубочиници, ни мекушци, ни педерасти,
10 ни лупежи, ни грабљивци, ни пијанице, не опадачи, ни разбојници, неће наследити царства Божјег!
11 И овакови сте били неки. Али сте се опрали, посветили, оправдали именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.
12 "Све ми је слободно", али није све на корист. "Све ми је слободно", али нећу да што овлада мноме!
13 Јела су за трбух и трбух за јела: Бог ће и једно и друго уништити. Али тело није за блуд, него за Господа, и Господ за тело:
14 Бог је подигао Господа, па ће подићи и нас силом својом.
15 Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли, дакле, узети уде Христове и од њих начинити уде блудничине? Божје сачувај!
16 Или не знате да ко се с блудницом свеже једно је тело (с њом)? Јер, рече, "биће двоје једно тело".
17 А ко се Господа држи, један је дух (с њим).
18 Бежите од блуда! Сваки грех који човек чини, осим тела је; а блудник греши своме телу.
19 Или не знате да је тело ваше храм светога Духа који живи у вама, кога имате од Бога, и да више нисте своји?
20 Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога телом својим!
1 А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене.
2 Али због блуда сваки да има своју жену и свака жена да има свога мужа.
3 Муж да чини жени што јој је дужан, а тако и жена мужу.
4 Жена није господар од свога тела, него муж; а тако и муж није господар од свога тела, него жена.
5 Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се молите Богу и онда опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6 Али ово говорим као допуштење, а не као заповест.
7 Јер ја бих хтео да сви људи буду као и ја - али сваки има свој дар од Бога, овај овако, онај онако.
8 А неожењима и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9 Ако ли не могу да се уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати се него ли упаљивати се.
10 А ожењенима и удатим женама заповедам не ја, него Господ, да се жена од мужа не раздваја,
11 - ако ли се ипак раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем, - и муж да не пушћа жене.
12 А осталима говорим ја, не Господ: Ако који брат има жену која не верује, и она хоће да живи с њим, да је не отпушта.
13 И жена која има мужа који не верује, и он хоће да живи с њом, да не отпушта мужа.
14 Јер се посветио муж који не верује, женом, и посветила се жена која не верује, братом: јер би, иначе, деца ваша била нечиста - а сад су света.
15 Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се раздвоји; у том случају брат или сестра нису везани, јер вас је на мир позвао Бог.
16 Јер шта знаш, жено, хоћеш ли мужа спасти? Или шта знаш, мужу, хоћеш ли жену спасти?
17 Само нека сваки живи онако како му је дао Господ, како га је позвао Бог. И тако заповедам по свим црквама.
18 Је ли ко позван обрезан, нека се не гради необрезан; је ли ко позван необрезан, нека се не обрезује.
19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него (главно је) држање заповести Божјих.
20 Сваки нека остане како је позван.
21 Јеси ли позван као роб? Не брини се! Него, ако и можеш свој бити, радије остани роб.
22 Јер који је као роб позван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је позван као слободњак, роб је Христов.
23 Скупо сте купљени, не будите робови људима!
24 Сваки, браћо, нека остане пред Богом у ономе у чему је позван.
25 A за девојке немам заповести Господње, него казујем своје мишљење као човек који је милошћу Господњом веран.
26 Мислим, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку тако бити.
27 Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш! Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жене!
28 Али ако се и ожениш, ниси згрешио, и девојка ако се уда, није згрешила: али ће такови имати телесне невоље, а ја бих да вас сачувам од тога.
29 Али ово вам кажем, браћо: време је кратко: да даље и они који имају жене, буду као да их немају;
30 и који плачу, као да не плачу; и који се радују, као да се не радују; и који купу ју, као да ништа немају;
31 и који овај свет употребљавају, као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света!
32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,
33 а који је ожењен, брине се за светско, како ће угодити жени,
34 и (тако) је подељен. неудата жена и девојка брине се за Господње, да буде света и телом и духом; а која је удата, брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 А ово говорим на корист вама самима, не да вам наметнем замку на врат, него да без сметње часно и верно служите Господу.
36 Ако ли, пак, ко мисли да срамоти своју девојку ако је презрела, и не може друкчије да буде, нека чини шта хоће. Не греши, нека се удају!
37 А који стоји тврдо у срцу своме и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у своме срцу, да сачува своју девојку (као девојку), добро чини.
38 Тако онај који удаје своју девојку, добро чини, али који не удаје, боље чини.
39 Жена је привезана док јој је муж жив; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 Али је блаженија ако остане тако, по моме мишљењу: али мислим да и ја имам Духа Божјег.
1 А за месо жртвовано идолима знамо да сви имамо знање. Знање надима, а љубав зида.
2 Ако ко мисли да зна што, још не зна као што би требало знати.
3 А ако ко љуби Бога, тога је Бог познао.
4 А за једење меса жртвованог идолима знамо да нема идола на свету и да нема другога Бога осим једнога.
5 Јер, ако и има богова по инему, било на небу, било на земљи, као што (заиста) има много богова, и много Господа,
6 али ми имамо само једнога Бога, Оца, од кога је све и за кога смо ми створени, и једнога Господа, Исуса Христа, кроз кога је све и ми кроз њега.
7 Али немају сви ово знање. Неки, наиме, по старој навици на идоле, једу (месо) као месо жртвовано идолима, и њихова слаба савест прља се.
8 Али јело нас неће поставити пред Бога. нити смо у губитку ако не једемо, нити смо у добитку ако једемо.
9 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима!
10 Јер ако тебе, који знаш, види ко у идолском храму за трпезом, неће ли се његов савест, зато што је он слаб, "оснажити" да једе месо жртвовано идолима?
11 И с твог знања пропада слаби, брат, за кога је Христос умро!
12 И кад се тако грешите о браћу и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.
13 Зато, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога.
1 Нисам ли слободан? Нисам ли апостол? Нисам ли видео Исуса, Господа нашега - Нисте ли видело моје у Господу?
2 Ако другима и нисам апостол, али вама јесам. Јер сте ви печат мога апостолстава у Господу.
3 То је мој одговор онима који ме оптужују.
4 Зар немамо власти јести и пити?
5 Зар немамо власти једну сестру као жену водити, као и остали апостоли, браћа Господња и Кифа?
6 Или само ја и Варнава немамо власти не радити?
7 Ко војује кад о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко пасе стадо и не једе од млека стада?
8 Је ли ово само људска реч, или зар не говори ово и закон?
9 У Мојсијеву закону написано је. "Да не завежеш уста волу који врше". Брине ли се Бог за волове?
10 Или говори баш за нас? За нас се написа, да орач треба с надом да оре, и који врше, с надом да ће добити свој део.
11 Кад ми вама сејасмо духовно, је ли онда што велико ако ми жањемо ваше телесно?
12 Кад други добијају од онога што је ваше, зашто не пре ми? Али не учинисмо по власти овој, него трпимо све, да не учинимо какве сметње еванђељу о Христу.
13 Не знате ли да они који врше свету службу у храму, од храма се хране, и који олтару служе, с олтаром деле?
14 Тако и Господ заповеди проповедницима еванђеља; да од еванђеља живе.
15 Али ја то ниједно нисам учинио. И не пишем ово да ми тако буде, јер бих волео умрети него - славу моју нико неће уништити!
16 Јер, ако проповедам еванђеље, нема ни хвале; јер морам то да чиним; и тешко мени ако не проповедам еванђеља!
17 Само ако ово чиним од своје воље, имам плату; наче ми је (само) служба поверена.
18 Каква ми је, дакле, плата? Да проповедам еванђеље без плате, да не чиним по својој вољи у проповедању еванђеља.
19 Иако сам слободан од свију, свима себе учиних слугом, да већину придобијем.
20 Тако сам Јудејима био као Јудејин, да Јудеје придобијем; онима који су под законом, био сам као под законом, премда ја нисам под законом, да придобијем оне који су под законом;
21 онима који су без закона, био сам као без закона, премда нисам без закона Божјег, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.
22 Слабима био сам слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да свакако неке спасем.
23 А све (ово) чиним за еванђеље, да бих имао део у њему.
24 Не знате ли да они који трче на тркалишту, сви трче, али само један добије награду? Тако трчите да (је) добијете!
25 Али сваки који се бори, од свега се уздржава; они, да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.
26 Ја, дакле, тако трчим, не као у маглу, тако се борим песницом, не као онај који бије ветар;
27 него мучим тело своје и покоравам га, да не бих како ја, који сам другима проповедао, сам рђав испао.
1 Хоћу да знате, браћо, да оцеви наши сви под облаком беху, и сви кроз море прођоше,
2 и сви се (тако) у Мојсија крстише у облаку и у мору,
3 и сви једно духовно јело једоше,
4 и сви једно духовно пиће пише: пијаху, наиме, из духовне стене која иђаше за њима, а та стена беше Христос.
5 Али већини од њих ипак не беше по Божјој вољи, јер беше побијена у пустињи.
6 А ово се догодило за пример нама, да не желимо зла, као што су они желели.
7 Нити будите идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: "Седе народ да једе и да пије, и усташе да играју".
8 Нити будимо блудници, као што су неки од њих били, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде!
9 Нити да кушамо Господа, као што су неки од њих кушали, и изгибоше од змија!
10 Нити вичите (на Бога), као што су неки од њих викали, и изгибоше од онога који убија!
11 А ово се њима догађаше као пример, а написа се за науку нама, на које су дошли крајеви времена.
12 Зато, који мисли да стоји, нека се чува да не падне.
13 Снашло вас је само човечје кушање. Али Бог је веран, који вас неће пустити да се кушате већма него што можете, него ће учинити с кушањем и излаз, да би га могли поднети.
14 Зато, љубазни моји, бегајте од идолопоклонства!
15 Као мудрима говорим: судите сами о овоме што говорим.
16 Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо, није ли заједница тела Христова?
17 Јер смо један хлеб, једно тело ми многи, јер сви од једнога хлеба једемо.
18 Гледајте замаљског Израиља: који једу жртве, нису ли заједничари жртвеника?
19 Шта, дакле, хоћу да кажем? Да је месо жртвовано идолима што? Или да је идол што?
20 (Не), него да они то што жртвују, демонима жртвују, а не Богу. А ја нећу да ви будете заједничари с демонима.
21 Не можете пити чаше Господње и чаше демонске; не можете седети за трпезом Господњом и за трпезом демонском.
22 Или да ражљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?
23 "Све је слободно", али није све на корист, "све је слободно", али све не зида.
24 Нико да не гледа што је његово, него што је другога!
25 Све што се продаје на тргу, једите, и ништа не испитујте савести ради,
26 јер "Господња је земља и све што је на њој".
27 Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете да идете, једите све што се пред вас донесе и не испитујте ништа савести ради.
28 Ако ли вам, пак, ко рече. "Ово је идолска жртва", онда не једите због онога који вам каза и због савести:
29 али не мислим твоју савест, него другога. Јер зашто да моју слободу суди туђа савест.
30 Ако ја са захвалношћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем (Богу)?
31 Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините!
32 Не будите на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни цркви Божјој,
33 као што и ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи, него многих, да се спасу.
1 Угледајте се на мене, као што се ја на Христа!
2 Хвалим вас, пак, што ме се у свему сећате и држите заповести као што вам их предадох.
3 Али хоћу да знате, да је свакоме човеку глава Христос, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу.
4 Сваки човек који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5 И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно и исто са ошишаном.
6 Јер, ако се жена не покрива, нека се (одмах) и шиша. Ако ли је, пак, ружно жени да се шиша или брије, (онда) нека се (и) покрива.
7 Човек не треба да покрива главе, јер је слика и слава Божја, а жена је слава човекова.
8 Јер није човек од жене, него жена од човека.
9 И није човек створен жене ради, него жена човека ради.
10 Зато жена треба да има знак власти на глави - због анђела.
11 Али у Господу нити је жена без човека што ни човек без жене:
12 јер, као што је жена од човека, тако се и човек рађа од жене; а све је од Бога.
13 Сами судите: је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14 Не учи ли вас и сама природа, да је за човека срамота ако има дугачку косу,
15 а за жену је дика ако има дугачку косу? Јер јој је коса дана као покривало.
16 Ако ли, пак, ко хоће да се свађа, (нека зна): ми такога обичаја немамо, нити цркве Божје.
17 А кад ово наређујем, не могу вас хвалити, јер се не састајете на боље, него на горе.
18 Прво чујем да се делите кад се састајете, и нешто верујем од овог.
19 Јер се морате и делити, да се покажу они који су ваљани међу вама!
20 Кад се, дакле, скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21 Јер сваки одмах узме своју вечеру и једе, и (тако) један гладује, а други се опија.
22 Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете цркву Божју и срамотите оне који ништа немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас похвалити? За то вас не хвалим.
23 Јер сам ја примио од Господа што сам вам и предао, да Господ Исус ону ноћ кад је издан, узе хлеб,
24 захвали Богу, изломи га и рече: "Ово је тело моје за вас. Ово чините мени за спомен!"
25 Тако и чашу по вечери, и рече: "Ова је чаша нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год (је) пијете, мени за спомен!"
26 Јер кад год једете овај хлеб и пијете чашу, смрт Господњу обзнањујете, док не дође.
27 Ко, дакле, недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу.
28 Нека човек испитује себе, и тако нека једе од хлеба и пије из чаше:
29 јер који (само) једе и пије, суд себи једе и пије, зато што не разликује тела (Господњег).
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их је умрло.
31 Кад би сами себе испитивали, не би нам се судило.
32 А кад нам суди Господ, кара нас, да се не осудимо са светом.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на суд. Остало ћу наредити кад дођем.
1 А казаћу вам, браћо, и за духовне дарове.
2 Знате да сте, кад сте били незнабошци, ишли к безгласним идолима како су вас водили.
3 Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божјим говори, неће рећи: "Проклет био Исус", и нико не може рећи: "Господ је Исус", осим Духом светим.
4 Дарови су различни, али Дух је исти.
5 И различне су службе, али Господ је исти.
6 И различне су силе, али Бог је исти, који чини све у свима.
7 А у свакоме се појављује Дух на корист.
8 Једноме се, наиме, даје Духом реч мудрости, другоме реч знања истим Духом,
9 другоме вера истим Духом, другоме дар исцељивања једним Духом,
10 другоме да чини чудеса, другоме пророштво, другоме да разликује духове, другоме различни језици, другоме да тумачи језике:
11 а све ово чини један и исти Дух, који раздељује свакоме како хоће.
12 Јер, као што је тело једно и уде има многе, а сви уди тела, премда су многи, једно су тело, тако је и с Христом.
13 Јер смо се сви ми једним Духом крстили у једно тело, били Јудеји или Грци, робови или слободни. И сви смо се једним Духом напојили.
14 Јер и тело није један уд, него многи.
15 Ако рече нога: "Нисам рука, па нисам од тела", ипак је од тела.
16 И ако рече ухо: "Нисам око, па нисам од тела", ипак је од тела.
17 Кад би све тело било око, где би био слух? Кад би све било слух, где би било мирисање?
18 Али Бог постави све уде у телу како је хтео.
19 Кад би све било један уд, где би било тело!
20 Овако је много удова, а тело је једно.
21 Не може око рећи руци: "Не требаш ми", или опет глава ногама: "Не требате ми".
22 Не, него су баш они уди тела који се чине да су слабији, (нарочито) потребни,
23 и које (уде) на телу држимо за мање племените, те више поштујемо, и наши непристојни (уди) имају већу пристојност,
24 а наши пристојни (уди) не требају тога. Не, Бог сложи тело и мањем (уду) даде већу част,
25 да не буде неслоге у телу, него да се уди сложно брину један за другога.
26 И ако пати један уд, с њим пате сви уди; ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.
27 А ви сте тело Христово и, сваки за себе, уди.
28 И једне постави Бог у цркви прво за апостоле, друго за пророке, треће за учитеље, затим (долазе) чудеса, па дарови исцељивања, помагања, управљања, различни језици.
29 Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци?
30 Имају ли сви дарове исцељивања? Говоре ли сви језике? Еда ли (их) сви тумаче?
31 Старајте се за веће дарове! И ја ћу вам показати још бољи пут.
1 Ако језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам руда која звучи или кимвал који звечи.
2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3 И ако раздам све своје имање, и ако предам тело своје да се спали, а љубави, немам, ништа ми не помаже.
4 Љубав дуго трпи, добра је љубав, не завиди, љубав се не хвали, не надима се,
5 не чини што не треба, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6 не радује се неправди, али се радује правди;
7 све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8 Љубав никад не престаје; пророштва ће проћи, језици ће престати, знања ће нестати.
9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо:
10 а кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.
11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, размишљао сам као дете. Кад сам постао човек, одбацио сам детињско.
12 Сад видимо кроз огледало, нејасно, а онда ћемо лицем к лицу. Сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам сам познат.
13 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
1 Тежите за љубављу и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете!
2 Јер који говори језик, не говори људима, него Богу: јер га нико не разуме, а он Духом говори тајне.
3 А који пророкује, људима говори, снажи их, теши и храбри.
4 Који говори језик, себе снажи, а који пророкује, цркву снажи.
5 Хтео бих да сви ви говорите језике, а још више да пророкујете! Већи је онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај тумачи, да се црква оснажи.
6 А сад, браћо, ако дођем к вама и станем говорити језике, какву ћу вам корист учинити, ако вам не говорим или у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци?
7 И бездушне ствари које дају глас, свирала или гитар, ако не дају различних гласова, како ће се разумети што се свира?
8 И ако труба да неразговетан галас, ко ће се спремити за бој?
9 Тако и ви; ако неразумљиву реч речете језиком, како ће се разумети шта говорите? Говорићете у ветар.
10 Толико је на свету различних језика, и ниједан није неразумљив!
11 Ако, дакле, не знам значења језика, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори, биће мени туђин.
12 Тако и ви: будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете богати за напредак цркве.
13 Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи.
14 Јер, ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
15 Шта ћу, дакле, чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16 Јер, ако захваљујеш духом, како ће онај који заузима место лаика, рећи "амин" по твоме захваљивању? Јер не зна шта говориш.
17 Ти лепо захваљујеш, али се други (тиме) не снажи.
18 Хвала Богу, говорим језике више од свих вас.
19 Али у цркви волим пет речи рећи умом својим, да и друге поучим, него ли хиљаду речи језиком.
20 Браћо, не будите деца умом, него неваљалством детињите, а умом будите зрели људи!
21 У закону пише: "Преко људи који говоре другим језиком и уснама туђинаца говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ".
22 Језици су, дакле, знак не онима који верују, него онима који не верују; а пророштво не онима који не верују, него онима који верују.
23 Ако се, дакле, скупи сва црква на једно место и сви узговоре језике, а уђу унутра лаици или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
24 Ако, пак, сви пророкују, и уђе какав неверник или лаик: сви га карају, сви му суде,
25 тајне срца његова откривају се, и тако ће пасти ничице, поклониће се Богу и јављаће да је заиста Бог с вама.
26 Шта ћемо, дакле, браћо? Кад се скупљате, сваки од вас има псалам, има науку, има откривење, има језик, има тумачење: (али) све да бива на корист.
27 Ако ко говори језик, (онда само) по двојица или, највише, по тројица, и то редом, а један нека тумачи.
28 Ако ли нема тумача, нека ћути у цркви, и себи нека говори и Богу.
29 А пророци двојица или тројица нека говоре, а други нека расуђују.
30 Ако ли се (што) открије другоме који седи, први нека ћути.
31 Јер можете сви пророковати, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
32 И духови пророчки покоравају се пророцима,
33 јер Бог није (Бог) нереда, него мира. Као по свима црквама светих:
34 жене да ћуте у црквама. Јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
35 Ако ли хоће чему да се науче, нека код куће питају мужеве своје, јер је ружно жени да говори у цркви.
36 Или од вас изиђе реч Божја - или само до вас дође?
37 Ако ко мисли да је пророк или да има Духа, нека види да је то што вам пишем Господња заповест.
38 Ако ли ко то не зна, не зна њега (Бог).
39 Дакле, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не браните говорити језике.
40 А све нека бива лепо и уредно!
1 Дајем вам на знање, браћо, еванђеље које сам вам проповедио, које сте и примили, у коме и стојите,
2 којим ћете се и спасти, ако га држите како сам вам га објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.
3 Пре свега вам предадох што и примих: да Христос умре за грехе наше по писмима,
4 и да би сахрањен, и да устаде трећи дан по писмима,
5 и да се јави Кифи, затим дванаесторици.
6 Потом га видеше у исти мах више од пет стотина браће, од којих већина живи и сад, а неки умреше.
7 Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима,
8 а после свију јави се и мени, као каквом недоношчету.
9 Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божју.
10 Али по благодати Божјој јесам што сам, и благодат његова, мени дана, не оста без плода, него се потрудих више од свију њих, т.ј. не ја, него благодат Божја (која беше) са мном.
11 Био, дакле, ја или они: тако проповедамо и тако сте поверовали.
12 А кад се о Христу проповеда да је устао из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрса мртвих?
13 Ако нема ускрса мртвих, то ни Христос није устао.
14 А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна и вера ваша.
15 А налазимо се и лажни сведоци Божји, што смо сведочили на Бога да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви не устају.
16 Јер, ако мртви не устају, ни Христос није устао.
17 А ако Христос није устао, узалуд је вера ваша; још сте у гресима својим.
18 Онда пропадоше и они који помреше у Христу.
19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, јаднији смо од свих људи.
20 Али Христос је устао из мртвих, први од оних који су умрли.
21 Јер, кад је кроз човека (дошла) смрт, кроз човека је и ускрс мртвих.
22 Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ће и уХристу сви оживети.
23 Али сваки у свом реду: прво Христос, потом хришћани, о његову доласку,
24 па онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, уништивши свако поглаварство, сваку власт и силу.
25 Јер њему ваља царовати "док не положи све непријатеље под ноге своје".
26 Као последњи непријатељ уништиће се смрт.
27 јер "све је покорио под ноге његове". А кад каже да (му) је "све" покорено, јасно је да осим онога који му је покорио све.
28 А кад му се све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да буде Бог све у свему.
29 Јер шта ће радити они који се крсте за мртве? Ако мртви никакво не устају, што се још кршћавају за њих?
30 Што смо и ми сваки час у опасности?
31 Сваки дан умирем! То је истина, браћо, као што сте ви слава моја, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем.
32 Ако сам се у Ефесу само као човек борио са зверовима, каква ми је корист - Ако мртви не устају, онда "да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети".
33 Не варајте се: "Зли разговори кваре добре обичаје".
34 Отрезните се као што треба и не грешите: јер неки не знају Бога. На срамоту вама кажем!
35 Али ће рећи ко: "Како ће устати мртви? У каквом ће телу доћи?"
36 Безумниче! Ти што сејеш, неће оживети ако не умре.
37 И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, пшенично или друго какво.
38 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело,.
39 Није свако месо једно месо, него је друго човечје, а друго је месо скотско, а друго је месо птичје, а друго рибље.
40 И има телеса небеских и телеса земаљских. Али је други сјај небескима, а други земаљскима.
41 Друга је светлост сунцу, а друга светлост месецу, и друга светлост звездама. звезда се од звезде разликује у светлости.
42 Тако и ускрс мртвих. Сеје се распадљиво, устаје нераспадљиво;
43 сеје се презрено, устаје славно; сеје се слабо, устаје силно;
44 сеје се тело земаљско, устаје тело небеско. Кад има тело земаљско, има и небеско.
45 Тако је и написано: "Први човек Адам поста живо земаљско створење"; а последњи Адам дух који оживљује.
46 Али не иде прво небеско, него земаљско, па онда небеско.
47 Први је човек од земље, земљан; други је човек с неба.
48 Какав је земљани, таки су и земљнаи, и какав је небески, таки су и небески.
49 И како смо носили слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.
50 Али ово (вам) кажем, браћо: месо и крв не могу наследити царства Божјега, нити распадљивост наслеђује нераспедљивости.
51 Ево вам тајну казујем: Нећемо сви помрети, али сви ћемо се претворити,
52 у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити, и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 јер мора ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити реч што је написана: "Победа прождре смрт!
55 Где ти је, смрти, победа? Где ти је, смрти, жалац?"
56 Жалац смрти је грех, а сила греха је закон.
57 Богу хвала, који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа!
58 Зато, браћо моја мила, будите чврсти, не дајте се помакнути, будите богати у делу Господњем свагда, кад знате да труд ваш у Господу није узалуд.
1 А за скупљање помоћи светима, као што сам наредио црквама галатским, тако чините и ви.
2 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не би била скупљања (тек) онда кад дођем.
3 А кад дођем, које нађете за вредне, те ћу с писмима послати да однесу ваш дар у Јерусалим.
4 А ако буде вредио да и ја идем, поћи ће са мном.
5 А доћи ћу к вама кад прођем Македонију. Јер ћу кроз Македонију проћи,
6 а код вас ћу, може бити, остати, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем.
7 Јер нећу да вас сад видим (само) у пролажењу, јер се надам неко време остати код вас, ако Господ допусти.
8 А у Ефесу ћу остати до Духова.
9 Јер ми се отворише велика и богата врата, а и противника је много.
10 А кад дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње, као и ја.
11 Нико, дакле, да га не презре, испратите га с миром, да дође к мени; јер га чекам с браћом.
12 А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом; и никако не хтеде да сад дође, али ће доћи кад му буде згодно.
13 Пазите, стојте чврсто у вери, мушки се држите, будите снажни!
14 Све чините у љубави.
15 Молим вас, пак, браћо: Знате дом Стефанин, да је првенац ахајски и да су себе одредили на служење светима.
16 Будите и ви покорни таковима и свакоме који помаже и труди се.
17 Радујем се што су Стефана, Фортунат и Ахаик код мене, јер су они учинили што ви нисте могли:
18 умирили су дух мој и ваш. Припазите, дакле, такове.
19 Поздрављају вас цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Приска са својом домаћом црквом.
20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога целивом светим!
21 Поздрав је мојом руком, Павловом.
22 Ако ко не љуби Господа, да је проклет! Мараната.
23 Благодат Господа Исуса нека је с вама.
24 Љубав је моја са свима вама у Христу Исусу.