1 Павле, апостол не од људи, нити кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који га је подигао из мртвих,
2 и сва браћа која су са мном, црквама галатским:
3 благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
4 који је дао себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5 коме слава у све векове! Амин.
6 Чудим се да се од онога који вас је позвао благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго еванђеље,
7 које није друго (еванђеље), само има неких који вас збуњују и хоће да изврну еванђеље о Христу.
8 Али, ако би вам и ми, или анђео с неба проповедао еванђеље друкчије него што смо вам проповедали, проклет да буде!
9 Као што смо пре рекли, и сад опет велим: Ако вам ко проповеда еванђеље друкчије него што сте примили, проклет да буде!
10 Зар ја сад људе гледам да задобијем или Бога? Или гледам људима да угодим? Кад бих још људима угађао, Христов слуга не бих био!
11 Дајем вам на знање, браћо, да еванђеље које сам ја проповедао, није људско:
12 јер га ја нисам од човека ни примио, нити научио, него откривењем Исуса Христа.
13 Јер сте чули мој некадашњи живот у јудејству, да сам одвише гонио цркву Божју и рушио је,
14 и у јудејству превазишао многе своје вршњаке у народу своме, јер сам одвише ревновао за отачка своја предања.
15 А кад се свиде ономе који ме је изабрао од утробе матере моје и позвао благодаћу сојом,
16 да открије Сина свога мени, да га објавим међу незнабошцима, одмах - не питах за савет људе,
17 нити одох горе у Јерусалим к апостолима старијим од себе, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.
18 После тога, након три године, отидох горе у Јрусалим да видим Кифу, и остадох у њега петнаест дана.
19 Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњег.
20 А што вам пишем - ево, Бог је сведок да не лажем.
21 Потом дођох у крајеве сирске и киликиске.
22 А хришћанским црквама у Јудеји био сам лично непознат.
23 Они су само слушали: онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју је некад рушио,
24 и слављаху Бога на мени.
1 После тога, након четрнаест година, отидох опет горе у Јерусалим с Варнавом, а повео сам са собом и Тита.
2 Отидох, пак, по откривењу и изнех им еванђеље које проповедам међу незнабошцима, а нарочито угледнима, да не трчим или да не трчах узалуд.
3 Но ни мој пратилац Тит, иако је био Грк, не би натеран да се обреже,
4 и то због лажне браће која се беху увукла и дошла да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе.
5 Овима ни за часак нисмо попустили, да би истина еванђеља остала за вас.
6 Али од угледних - ма какви да су били, мени је свеједно: Бог не гледа ко је ко - мени, наиме, угледни ништа нису додали,
7 него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане, као Петру за обрезане -
8 јер онај који даде снаге Петру за апостолство међу обрезанима, оснажи и мене за незнабошце -
9 и кад су познали благодат која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматраху за стубове, дадоше мени и Варнави деснице заједнице, да ми међу незнабошце, а они к обрезању (иду):
10 само да се сећамо сиромашних, што сам се и трудио да чиним.
11 А кад Кифа дође у Антиохију, у очи њему против стадох, јер је био осуђен.
12 Док, наиме, не дођоше неки од Јакова, јео је с незнабошцима; а кад дођоше, повуче се и одвајаше се, бојећи се оних из обрезања.
13 И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву.
14 А кад видех да не иду право по истини еванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти као Јудејин незнабожачки а не јудејски живиш, како гониш незнабошце да живе јудејски?
15 Ми смо рођени Јудеји, а не грешници из незнабожаца,
16 но, знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Христа Исуса, и ми у Христа Исуса поверовасмо, да се оправдамо вером у Христа, а не делима закона, јер се делима закона нико неће оправдати.
17 Ако би се, пак, тражећи да се оправдамо у Христу, и сами нашли као грешници, је ли онда Христос слуга греху? Боже сачувај!
18 Јер, ако опет зидам оно што сам развалио, показујем се да сам преступник.
19 Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. С Христом се разапех:
20 не живим више ја, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим у вери у Сина Божјег, који ме је заволео и дао себе за мене.
21 Не одбацујем благодати Божје; јер, ако праведност законом долази, онда је Христос бадава умро!
1 О неразумни Галати, ко вас је опчинио, којима је Исус Христос пред очима насликан, разапет?
2 Ово једно хоће од вас да дознам: јесте ли Духа примили кроз дела закона или кроз проповед о вери?
3 Тако ли сте неразумни? Почели сте Духом, а сад месом свршујете?
4 Зар сте све то узалуд доживели? Ако је заиста узалуд било!
5 Који вам, дакле, даје Духа и чини чудеса међу вама, (чини ли то) због дела закона или због проповеди о вери?
6 Као што Аврам "поверова Богу, и урачуна му се у праведност".
7 Видите, дакле, да су синови Аврамови они који верују.
8 А како је писмо унапред видело да Бог вером правда незнабошце, напред објави Авраму: "У теби ће се благословити сви незнабошци".
9 Тако се они који верују, благосиљају с верним Аврамом.
10 Јер који чине дела закона, под клетвом су, јер је написано: "Проклет је сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској, да то чини".
11 А да се законом нико не опрадава пред Богом, јасно је, јер "праведник ће од вере живети".
12 А закон није од вере, него "који то твори, живеће кроз то".
13 Христос нас је искупио од клетве кроз то".
14 да на незнабошце благослов Аврамов дође у Исусу Христу, да обећање Духа примимо кроз веру.
15 Браћо, људски говорим: Ни човечјега потврђена тестамента не може нико уништити, нити му што дометнути.
16 А Авраму и семену његову речена бише обећања. Не вели: "и семенима", у множини, него у једнини: "и семену твоме", а то је Христос.
17 Мислим ово: Тестамента што га је Бог пре потврдио, не уништава закон који је постао после 430 година, да укине обећање.
18 Јер, ако је наследство од закона, онда већ није од обећања: а Бог га је Авраму обећањем даровао.
19 Шта ће, дакле, закон? Ради преступа додаде се, док не дође семе коме је обећање дано, поставили су га анђели, руком посредника.
20 А посредника нема где је један, а Бог је један.
21 Па је ли закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер (само) да један закон који може оживити, била би праведност заиста од закона.
22 Али писмо затвори све под грех, да би се онима који верују, обећање дало кроз веру у Исуса Христа.
23 А пре доласка вере чувани смо под законом, затворени за веру која се имала показати.
24 Тако нам закон би педагог за Христа, да се вером оправдамо.
25 А пошто дође вера, нисмо више под педагогом.
26 Јер сте сви ви синови Божји вером у Христа Исуса:
27 јер који сте се год у Христа крстили, у Христа сте се обукли.
28 Нема више Јудејина ни Грка, нема више роба ни слободнога, нема више мушко и женско: јер сте сви ви једно у Христу Исусу.
29 А кад сте ви Христови, онда сте семе Аврамово и наследници по обећању.
1 Али мислим: док је наследник млад, ништа се не разликује до роба, иако је господар од свега,
2 него је под старатељима и управитељима све до рока очина.
3 Тако и ми: кад смо били млади, били смо заробљени под елементима света,
4 а кад дође време, посла Бог Сина свога, који се родио од жене, био под законом,
5 да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
6 И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша, који виче: Ава, Оче!
7 Тако ниси више роб, него син; а ако си син, и наследник си кроз Бога.
8 Али тада, не знајући Бога, служисте ропски боговима који по себи нису то.
9 Но сад, познавши Бога, или још боље: познати од Бога, како се враћате опет на слабе и јадне елементе, којима опет изнова хоћете ропски да служите?
10 Пазите на дане, месеце, времена и године!
11 Бојим се за вас да се нисам узалуд трудио око вас.
12 Будите као ја што сам, јер сам и ја као што сте ви. Браћо, молим вас! Ништа ми нисте на жао учинили!
13 А знате да сам вам првипут због телесне слабости проповедао еванђеље,
14 и искушења свога на телу моме нисте презрели, нити сте (преда мном пљували, него сте ме примили као анђела Божјег, као Христа Исуса.
15 Па где је ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте тада, кад би било могуће, очи своје извадили и дали мени.
16 Постадох ли вам, дакле, непријатељ што вам истину говорим?
17 Не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да би ви ревновали за њих!
18 А добро је свагда ревновати у добру, а не само кад сам ја код вас.
19 Децо моја, коју опет с муком рађам, док Христово обличје не постане у вама:
20 хтео бих да сам сад код вас и да мењам глас свој, јер не знам што бих и како бих с вама!
21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не чујете ли закона?
22 Јер је написано да Аврам два сина имаде, једнога од робиње и једнога од слободне.
23 Али онај од робиње родио се обично, а онај од слободне по обећању.
24 То је у слици речено: ово су, наиме, два савеза, један од Синајске горе, који рађа за робовање, и то је Агара.
25 Јер је Агар Синај гора у Арапској. А одговара садашњем Јеруслиму, јер (и) овај робује с децом својом.
26 А горњи Јерусалим слободан је, и он је наша мати.
27 Јер је написано: "Радуј се, нероткињо која не рађаш, кликни и повичи, ти која не трпиш муке порођајне, јер остављена има више деце него она која има мужа".
28 А ви сте, браћо, као и Исак, деца обећања.
29 Но, као што је онда онај који се родио обично, гонио онога који се родио чудесно, тако и сад.
30 Али шта каже писмо? "Истерај робињу и сина њезина, јер син робињин неће наследити са сином слободне".
31 Тако, браћо, нисмо деца робињина, него слободне.
1 За слободу нас је Христос ослободио: стојте, дакле, чврсто и не дајте се опет у јарам ропства ухватити!
2 Ево, ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам ништа неће помоћи.
3 Још једанпут сведочим свакоме човеку који се обрезује, да је дужан сав закон творити.
4 Одвојили сте се од Христа ви који хоћете законом да се оправдате, отпали сте од благодати!
5 Јер ми помоћу Духа од вере чекамо наду да ћемо бити праведни:
6 јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав ради.
7 Добро сте трачли - ко вас је спречио да се не покорите истини?
8 Наговарање није од онога који вас зове.
9 Мало квасца укисели све тесто.
10 Ја се уздам у вас у Господу, да нећете друкчије мислити. А који вас буни, понеће осуду, ма ко био!
11 А ја, браћо, ако још проповедам обрезање, зашто ме онда гоне? Онда нема више саблазни крстове!
12 О да би се и ушкопили они који вас буне!
13 Ви сте на слободу позвани, браћо! Само немојте ову слободу употребити да грешите, него из љубави служите један другоме!
14 Јер се сав закон извршује у једној речи: "Љуби ближњега свога као себе".
15 Али, ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другога не истребите!
16 Мислим: по Духу ходите, и онда нећете извршити што месо жели.
17 Јер месо жели против Духа, а Дух против меса: ово се једно другоме противи да не чините оно што хоћете.
18 А ако вас Дух води, онда нисте (више) под законом.
19 Позната су дела меса, наиме: блуд, нечистоћа, бесрамност,
20 идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађа, пакост, срдње, пркоси, цепања, странке,
21 зависти, пијанства, пировања, и овоме слично, за што вам напред казујем као што и каза напред, да они који тако шта чине, неће наследити царства Божјег.
22 А род духовни је љубав, радост, мир, дуго трпљење доброта, милост, вера,
23 кротост, уздржање: за таке људе нема закона.
24 А који припадају Христу Исусу, распели су месо са страстима и жељама.
25 Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо.
26 Не тражимо празне славе, не раздражујмо један другога, не завидимо један другоме!
1 Браћо, ако се и ухвати ко у какву преступу, ви, духовни, исправите такога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.
2 Носите бремена један другога, и тако ћете испунити закон Христов.
3 Јер, ако ко мисли да је што, а није ништа, вара самога себе.
4 Сваки да испита свје дело, и онда нека се хвали само пред собом, а не пред другим:
5 Јер ће сваки своје бреме носити.
6 Који се учи речи, нека дели са својим учитељем сва земаљска добра.
7 Не варајте се! Бог се не да ружити. Што човек посеје, оно ће и пожњети:
8 који сеје у месо своје, од меса ће пожњети погибао, а који сеје у Духу, од Духа ће пожњети живот вечни.
9 А добро чинити да нам се не досади: јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо!
10 Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вери!
11 Видите каквим вам великим писменима пишем своје руком!
12 Они који људима хоће да се допадну, ти вас гоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13 Јер ни они сами који се обрезују, не држе закона, него хоће да се ви обрезујете, да се вашим месом хвале.
14 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету.
15 Јер нити је обрезање што нити необрезање, него нова твар.
16 И који по овом правилу живе - мир на њих и милост, на Израиљ Божји!
17 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Исусове носим на телу своме.
18 Благодат Господа нашег Исуса Христа с духом вашим, браћо! Амин.