1 Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свима светима у Христу исусу који су у Филипима, с епископима и ђаконима:
2 благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3 Захваљујем Богу своме кад год вас се сетим
4 и свагда, у свакој молитви својој молим се за све вас с радошћу,
5 што сте постали заједничари у еванђељу од првога дана до данас,
6 уздајући се у то, да ће онај који је почео добро дело у вама, и довршити га до дана Христа Исуса.
7 Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер ва имам у срцу, у оковима својим и у одбрани и утврђивању еванђеља, све вас као заједничаре са мном у благодати.
8 Јер Бог ми је сведок колико чезнем за свима вама с љубављу Христа Исуса.
9 И за то се молим Богу, да љубав ваша још више и више изобилује у знању и сваком разумевању,
10 да бирате оно што је најбоље, да би за дан Христов били чисти и без спотицања,
11 напуњени плода праведности кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божју.
12 А хоћу да знате, браћо, да је моје стање пре користило еванђељу,
13 тако да сва царска гарда и сви остали знају да је своје окове за Христа носим,
14 и већина браће у Господу, уздајући се у окове моје, већма сме да говори реч Божју без страха.
15 истина, једни из зависти и свађе, а други од добре воље проповедају Христа;
16 једни из љубави, јер знају да за одбрану еванђеља лежим (у оковима),
17 а други из свађе објављују Христа, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима.
18 Шта, дакле? Само кад се на сваки начин, с дволичењем или искрено Христос проповеда! И за то се радујем. А и радоваћу се;
19 јер знам да ће ми ово вашом молитвом и помоћу духа Исуса Христа бити на спасење,
20 као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се, као свагда тако и сад, Христос са сваком слободом прославити на телу моме, било животом или смрћу.
21 Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.
22 А земаљски живот значи за мене плодан рад; и не знам шта ћу да изаберем.
23 С две стране горим: жељу имам да умрем и да будем с Христом, јер је то много боље;
24 али остати на земљи потребније је вас ради.
25 И уздајући се у ово, знам да ћу бити и остати код свих вас за ваш напредак и радост верску,
26 да се мноме још већма хвалите Христом Исусом кад вам опет дођем.
27 Само живите достојно еванђеља о Христу, да бих, било да дођем и видим вас, било да сам далеко, чуо за вас да стојите у једноме духу, да се једнодушно заједно борите за веру у еванђеље
28 и да се ни у чем не плашите од противника. Ово је њима знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога.
29 Јер се вама дарова, за Христа - не само да у њега верујете, него да за њега и страдете:
30 јер имате исту борбу какву сте видели на мени и сад чујете за мене.
1 Ако, дакле, хришћанска поука, ако љубазна опомена, ако заједница Духа, ако љубав и милосрђе вреди што:
2 испуните моју радост, па једно мислите, једну љубав имајте, једнодушно за једним тежите.
3 (Не чините) ништа уз пркос или за празну славу, него у понизности држите један другога за већег од себе;
4 не мислите сваки (само) на своје, него сваки и на оно што је других.
5 Будите мишљења Христа Исуса.
6 Он који је би у обличју Божјем, није сматрао за добит то што је једнак Богу,
7 него је оставио обличје Божје и узео је обличје слуге, постао је као и други људи. И нашавши се на очи као човек,
8 понизио је себе и постао је послушан до смрти, до смрти на крсту.
9 Зато га је Бог и узвисио и даровао му име које је над сваким именом,
10 да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу, на земљи и под земљом,
11 и да сваки језик на славу Бога Оца призна: Исус Христос је Господ.
12 Зато, мили моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас, него сад још радније кад нисам код вас: градите спасење своје са страхом и трепетом!
13 Јер Бог је тај који чини у вама да хоћете и чините да би му били по вољи.
14 Све чините без гунђања и премишљања,
15 да будете прави и чисти, деца Божја без мане усред рода покваренога и наопакога, међу којима светлите као звезде на свету.
16 Држите реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17 Но, ако и крв своју морам пролити при жртви и служби вере ваше, радујем се и радујем се са свима вама.
18 А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном.
19 А надам се у Господа Исуса, да ћу вам скоро послати Тимотеја, да се и ја развеселим кад дознам како сте ви.
20 Јер ниједнога немам као што је он; он ће се искрено старати за вас.
21 Јер сви траже што је њихово а не што је Христа Исуса.
22 А шта он вреди, знате: као дете оцу, тако ми је помогао у служби за еванђеље.
23 Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах како видим шта ће бити са мном.
24 А уздам се у Господа да ћу и сам скоро доћи.
25 Нађох, пак, за потребно да пошљем к вама Епафродита, свога брата, помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;
26 јер је чезнуо за свима вама и бринуо се што сте чули да се разболео.
27 И заиста је био болестан до смрти. Но Бог га помилова, али не само њега, него и мене, да ми не дође жалост за жалост.
28 Тако га шаљем скорије, да се обрадујете кад га опет видите и мени да одлакша мало.
29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и такове људе поштујте,
30 јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот, да накнади што ми ви нисте могли учинити.
1 Најпосте, браћо моја, радујте се у Господу! Да вам исто пишем, мени није досадно, а за вас је сигурност:
2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења!
3 Јер ми смо обрезање, који Духом Божјим Богу служимо, хвалимо се Христом Исусом и не уздамо се у спољашње одлике,
4 иако бих се и ја могао уздати у спољашње одлике. Ако ко други мисли да се може уздати у спољашње одлике, ја још већма:
5 Обрезан сам осмога дана, од народа Израиљева сам, од племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,
6 по ревности гоних цркву, по праведности законској био сам без мане.
7 Но што ми беше добитак, то због Христа нађох да је штета.
8 Шта више, све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса, Господа свога, због кога све изгубих и држим за смет, да бих Христ добио
9 и нашао се у њему, не са својом праведношћу од закона, него с оном (која долази) вером у Христа, с праведношћу од Бога, кроз веру.
10 Њега (хоћу) да познам и силу његова ускрса и заједницу његових мука, (хоћу) да будем налик на смрт његову,
11 не бих ли како достигао у ускрс мртвих.
12 Не као да већ ухватих или да сам већ савршен, него трчим, не бих ли ухватио, јер је и мене ухватио Христос Исус.
13 Браћо, ја још не мислим да сам ухватио, али једно: Што је за мном, заборављам, а пружам се за оним што је преда мном,
14 и трчим к мети, к награди небеског звања Божјег у Христу Исусу.
15 Који смо, дакле, савршени, тако да мислимо; и ако у чему друкчије мислите, Бог ће вам и то открити.
16 Само, што смо достигли, тога се држимо!
17 Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.
18 Јер многи живе - ја вам много пута говорих за њих, а сад и плачући говорим: непријатељи крста Христова!
19 Њихов крај је пропаст, њихов Бог је трбух и њихова слава је у њихову сраму, они мисле на земаљско.
20 А наша је домовина на небу, откуда и Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа,
21 који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако његову славном телу, по сили којом све може да покори себи.
1 Зато, браћо моја мила и пожељена, радости и венче мој, тако стојте тврдо у Господу, мили!
2 Еводију молим и Синтихију молим, да једно мисле у Господу.
3 Да, молим и тебе, прави друже, помажи им, јер су се са мном бориле за еванђеље с Климентом и с осталим помагачима мојим, чија су имена у књизи живота.
4 Радујте се свагда у Господу! И опет велим: радујте се!
5 Доброта ваша да буде позната свима људима: Господ је близу!
6 Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем казујте Богу жеље своје.
7 И мир Божји, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу.
8 Најпосле, браћо, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год чисто, што је год пријатно, што је год славно, што се год врлина зове, што је год хвале вредно, то мислите!
9 Што сте научили и примили, чули и видели на мени, то чините, и Бог мира биће с вама.
10 Обрадовах се, пак, врло у Господу, што сте најпосле опет могли да покажете своје старање за мене. Јер сте се заиста старали, али нисте имали прилике.
11 Не говорим ово због недостатка; јер сам се ја навикао бити задовољан оним у чему сам.
12 Знам и постити, знам и изобиловати. Све и сва знам, и сит бити и гладовати, и изобиловати и немати.
13 Све могу кроз онога који ми даје моћ.
14 Али сте добро учинили што сте се примили моје невоље.
15 Јер знате и ви, Филипљани, да у почетку (проповедања) еванђеља, кад отидох из Македоније, ниједна црква не беше са мном у давању и примању, осим вас јединих.
16 Јер сте ми и у Солун више пута послали што ми је било потребно.
17 Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.
18 Све сам примио и живим у изобиљу. Богат сам откако примих од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, жртву пријатну, угодну Богу.
19 А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству своме, у слави, у Христу Исусу.
20 А Богу и Оцу нашем вечна слава! Амин.
21 Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном.
22 Поздрављају вас сви свети,а особито који су из дома царева.
23 Благодат Господа Исуса Христа нека је с духом вашим!