1 Павле, Силван и Тимотеј цркви солунској (која је) у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир!
2 Захваљујемо Богу свагда за све вас, кад (вас) споменемо у молитвама својим,
3 јер се без престанка сећамо дела вере ваше, труда љубави ваше и тврде наде ваше у Господа нашег Исуса Христа пред Богом, Оцем нашим.
4 Знамо, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани:
5 јер еванђеље наше не би к вама само у речи, него и у сили и у Духу светом и с пуно поуздања - као што знате какви смо били међу вама вас ради.
6 И ви се угледасте на нас и на Господа, јер примисте реч у великој невољи с радошћу Духа светога,
7 тако да постадосте пример свима вернима у Македонији и у Ахаји.
8 Јер од вас одјекну реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него се свуда зна за веру вашу у Бога, тако да нам није потребно што говорити.
9 Сами причају за вас, како сте нас примили и како сте се од идола обратили Богу, да служите Богу живу и истиниту
10 и да чекате Сина његова с неба, кога је подигао из мртвих, Исуса, нашег спаситеља од гнева који ће доћи.
1 Та сами знате, браћо, да долазак наш к вама није био слаб,
2 него смо се, иако смо пре тога, као што знате, страдали и злостављени били у Филипима, ослободили у Богу своме казивати вам еванђеље Божје с великим трудом.
3 Јер проповед наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству,
4 него, како нас је Бог за вредне нашао да нам повери еванђеље, тако говоримо, и не мислимо људима да угађамо, него Богу који испитује срца наша.
5 Јер нити смо кад, као што знате, ласкали, нити, Бог је сведок, са скривеним лакомством долазили;
6 нити смо тражили од људи славе, ни од вас ни од других,
7 иако смо, као Христови апостоли, могли бити у части; али бисмо благи међу вама, као мати која негује своју децу.
8 Тако вас љубећи, били смо готови дати вам не само еванђеље Божје, него и самога себе, јер сте нам омилели.
9 Сећате се, браћо, посла нашега и труда: ноћ и дан радећи, да не будемо на терет никоме од вас, проповедасмо вам еванђеље Божје.
10 Ви сте сведоци и Бог, као смо свети, праведни и без кривице били према вама кад сте примили веру.
11 Знате да смо вас све, као отац децу своју,
12 световали, позивали и заклињали да живите као што се пристоји пред Богом, који вас је позвао у своје царство и славу.
13 И зато ми и захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као реч човечју, него, као што је заиста, као реч Божју, која и ради у вама који верујете.
14 Јер ви, браћо, прођосте као хришћанске цркве Божје у Јудеји; јер исто тако пострадасте и ви од својих земљака као и они од Јудеја,
15 који убише Господа Исуса и пророке, нас гоне, Бога не слушају и непријатељи су свима људима,
16 па нам бране да проповедамо незнабошцима да би се спасли, - да тако сасвим напуне меру својих греха. Али већ дође на њих вечни гнев (Божји).
17 А ми, браћо, осиротевши за вама на кратко време, лицем, не срцем, овећ смо се трудили да вас (опет) видимо с великом жељом.
18 Јер смо хтели да дођемо к вама - ја, Павле, више пута -, али нам није дао сотона.
19 Јер ко је наша нада, наша радост, наш венац славе пред Господом нашим Исусом о његовом доласку - зар нисте (с другима) и ви?
20 Да, ви сте наша слава и наша радост!
1 Зато не могосмо више трпети, него одлучисмо да останемо у Атини сами,
2 и посласмо Тимотеја, брата свога и слугу Божјега у еванђељу о Христу, да вас утврди и утеши у вери вашој,
3 да се нико не пољуља у невољама овим. Јер сами знате да смо нато одређени.
4 Јер још кад смо код вас били, казасмо вам напред да ћемо имати невоља; па тако, као што знате, и би.
5 Зато ја, не могући више трпети, и послах, да сазнам веру вашу, да вас како не искуша кушач и тако пропадне труд наш.
6 Но сад дође Тимотеј од вас к нама и донесе нам добру вест о вашој вери и љубави, и да свагда имате добар спомен о нама и желите да нас (опет) видите, као и ми вас.
7 Зато се, браћо, утешисмо вама у свој нужди и невољи својој вашом вером.
8 Јер сад смо живи кад ви стојите тврдо у Господу.
9 Какву хвалу можемо дати Богу за вас, и за сву радост којом се због вас радујемо пред Богом својим?
10 Ноћ и дан му се најтоплије молимо да вас опет видимо и да испунимо недостатак вере ваше.
11 А он, Бог и Отац наш, и Господ наш Исус да управи пут наш к вама!
12 А вас Господ да начини богатима и пребогатима у љубави међу собом и к свима, као што и ми љубисмо вас;
13 да утврди ваша срца (да буду) без кривице у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашег Исуса са свима светима његовим!
1 Најпосле, браћо, молимо вас и светујемо у Господу Исусу: као што сте примили од нас како треба да живите и угађате Богу, и као што већ живите, да то још у већој мери чините!
2 Јер знате какве вам заповести дадосмо у име Господа Исуса.
3 Јер је ово воља Божја, да будете свети: да се чувате од блуда;
4 сваки од вас да зна себи жену стећи у светости и части,
5 не у страсној жељи, као незнабошци који не знају Бога;
6 не варајте и не закидајте у трговини брата свога; јер ће се Господ осветити за све ово, као што вам већ рекосмо и посведочисмо.
7 Јер нас Бог не позва да будемо грешни, него свети.
8 Дакле. који (то) одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога светога Духа.
9 А за братољубље не требате да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом.
10 Јер и чините то са свом браћом по целој Македонији. Али вас, браћо, молимо, да то још у већој мери чините
11 и да се старате да живите мирно, да гледате свој посао и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо,
12 да би тако поштено живели пред онима који су напољу и да никога не требате.
13 А хоћемо да знате, браћо, шта ће бити с онима који су заспали, да не жалите као остали који немају наде.
14 Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог и оне који су заспали у Исуус, довести с њим.
15 Јер ово вам казујемо речју Господњом: Ми, живи, који остајемо до доласка Госпдоњег, нећемо претећи оне који су заспали.
16 Јер ће сам Господ на заповест, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба, и покојни хришћани васкрснуће прво.
17 Затим ћемо ми, живи, који остајемо, заједно с њима однесени бити на облацима у ваздух, у сусрет Господу; и тако ћемо свагда с Господм бити.
18 Тешите, дакле, један другога овим речима!
1 А за време и час, браћо, не требате да вам се пише,
2 јер сами знате добро, да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.
3 Кад кажу: Мир и сигурност!, онда ће изненада напасти на њих погибао, као бол на трудну жену, и неће утећи.
4 А ви, браћо, нисте у тами, да вас дан као лупеж затече,
5 јер сте сви ви синови светлости и синови дана. Нисмо ноћи, нити таме.
6 Не спавајмо, дакле, као остали, него будимо будни и трезни!
7 Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају, ноћу се опијају.
8 А ми, који припадамо дану, будимо трезни, обучени у оклоп вере и љубави и с надом на спасење као кацигом.
9 Јер нас Бог не одреди за гнев, него да стечемо спасење кроз Господа свога Исуса Христа,
10 који је умро за нас, да, били будни или спавали, заједно с њим живимо.
11 Зато се тешите међу собом и снажите један другога, као што већ чините.
12 Молимо вас, пак, браћо, припознајте оне који се труде међу вама, настојнике своје у Господу и учитеље своје.
13 Поштујте их за дело њихово нарочито, у љубави. Живите у миру међу собом!
14 Молимо вас даље, браћо, поучавајте неуредне, тешите малодушне, помажите слабе, сносите свакога!
15 Гледајте да нико не врати коме зло за зло, него свагда идите за оним што је добро, међу собом и према свима.
16 Свагда се радујте,
17 без престанка се молите Богу,
18 на свачему захваљујте: јер то хоће Бог од вас у Христу Исусу.
19 Духа не гасите,
20 пророштва не презирите;
21 све испитујте, добро задржите,
22 од свакога се зла уклањајте!
23 А сам Бог мира да вас посвети сасвим; дух ваш, душа ваша и тело ваше да се сачува без икакве кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа!
24 Веран је онај који вас зове; он ће то и учинити.
25 Браћо, молите се Богу за нас!
26 Поздравите сву браћу целивом светим!
27 Заклињем вас Господом, да се ова посланица прочита пред свом браћом.
28 Благодат Господа нашег Исуса Христа нека је с вама!