1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у диаспори.
2 За саму радост сматрајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 јер знате да кушање ваше вере гради трпљење.
4 А трпљење нека има савршено дело, да будете савршени и без мане и без икаква недостатка.
5 Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога који свакоме даје просто и не кори, и даће му се.
6 Али нека иште с вером, без икакве сумње, јер који сумња, он је као морски вал који ветар подиже и тера га овамо онамо.
7 Таки човек нека не мисли да ће добити што од Господа,
8 (кад је) човек са две душе, непостојан на свима својим путевима.
9 Нека се хвали сиромашни брат својом висином,
10 а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет травни.
11 јер сунце сину с врућином и осуши траву, цвет њезин отпаде, и лепота лица њезина пропаде. Тако ће и богати увенути на својим путевима.
12 Благо човеку који претрпи напаст, јер ће, пошто се показао ваљан, примити венац живота, који је Бог обећао онима који га љубе.
13 Ниједан, кад се куша, да не говори: Бог ме куша. Јер се Бог не може злом кушати, и он не куша никога.
14 Него свакога куша његова жеља која га вуче и мами;
15 тада жеља зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
16 Не варајте се, мила браћо моја!
17 Сваки добри дар и сваки савршени поклон долази од горе, од Оца светлости, у кога нема промене, ни помрачења због промене.
18 Драговољно нас је родио речју истине, да будемо нека првина од његових створења.
19 Знајте, браћо моја мила: Нека буде сваки човек брз чути, спор говорити, спор љутити се.
20 Јер љутња човечја не доноси праведности Божје.
21 Зато одбаците сву нечистоту злоће и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Јер, ако ко (само) слуша реч, а не твори је, он је као човек који гледа своје природно лице у огледалу.
24 Погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био.
25 Али који погледа у савршени закон слободе и остане у њему, и (тако) не буде заборавни слушач, него творац дела, тај ће бити блажен у делу своме.
26 Ако који мисли да је побожан, и не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.
27 Чиста и неопогањена побожност пред Богом Оцем ово је: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама и држати себе неопогањена од света.
1 Браћо моја, верујући у славнога Господа нашег Исуса Христа, не гледајте ко је ко.
2 Јер, ако дође у скупштину ваш човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у прљавој хаљини,
3 и погледате на онога у светлој хаљини и речете му: "Ти седи овамо, на добро место"; а сиромаху речете: "Ти стани тамо или седи доле, крај подножја мога":
4 зар нисте посумњали у себи и судили по злим мислима?
5 Чујте, браћо моја мила: Зар не изабра Бог оне које свет за сиромашне држи, да буду богати вером и наследници царства које је обећао онима који га љубе?
6 А ви осрамотисте сиромаха! - Нису ли то богати који вас муче и вуку на судове?
7 Не хуле ли они на лепо име којим сте се назвали?
8 Ако заиста извршујете закон царски, по писму: "Љуби ближњега свога као самога себе", добро чините.
9 Ако ли, пак, гледате ко је ко, грех чините и закон вас кара као преступнике.
10 Јер који сав закон држи, а огреши се о једну заповест, огрешио се о све.
11 Јер онај који је рекао: "Не чини прељубе", рекао је и: "Не убиј". Ако, дакле, не чиниш прељубе, а убијаш, постао си преступник закона.
12 Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени.
13 Јер ће се без милости судити ономе који не чини милости; а милост слави победу над судом.
14 Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру, а дела нема? Зар га може вера спасти?
15 Ако су брат или сестра голи или немају шта да једу,
16 и рече им који од вас: "Идите с миром, грејте се и наситите се", а не дате им потребе телесне, шта им помаже?
17 Тако је и вера, ако нема дела, мртва по себи.
18 Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих!
19 Ти верујеш да је (само) један Бог? Добро, (али) и демони верују (у то) - и стрепе!
20 Али, хоћеш ли да видиш, ти неразумни човече, да вера без дела не вреди ништа!
21 Аврам, отац наш, не оправда ли се делима кад метну на жртвеник свога сина Исака?
22 Ето видиш да је вера (само) помагала делима његовим, и (тек) се кроз дела савршила вера.
23 И тако се испунило писмо које говори: "Поверова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност"; и назва се "пријатељ Божји".
24 Видите, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером.
25 Тако и Рава блудница, не оправда ли се делима кад прими уходе и изведе их другим путем?
26 Јер, као што је тело без душе мртво, тако је и вера без дела мртва.
1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, јер знате да ћемо већма бити осуђени.
2 Јер сви грешимо много пута. Ко у речи не греши, тај је савршен човек, кадар зауздати и све тело.
3 Кад коњима мећемо жвале у уста да би нам се покоравали, и све тело њихово окрећемо.
4 Ето и лађе, иако су толике и гоне их јаки ветрови, окрећу се малом крмицом куда хоће воља крмарева.
5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим. Ето, мала ватра, и колику велику шуму запали!
6 И језик је ватра, свет неправде! Језик живи међу нашим удима, погани све тело, пали точак живота и запаљује се од пакла.
7 Јер се сав род четвороножних животиња, птица, гмизаваца и риба да укротити и укроћен је човеком,
8 али језика нико од људи не може укротити - немирно зло, пуно смртоноснога отрова!
9 Њиме хвалимо Господа и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по слици Божјој:
10 из једних уста излази хвала и клетва. Не треба, браћо моја, да је тако.
11 Точи ли извор из једне рупе слатко и горко?
12 Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или чокот смокве? Слан извор не може дати слатке воде.
13 Ко је међу вама мудра и паметан? Нека покаже добрим животом дела своја у мудрој кротости.
14 Ако, пак, имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се и не лажите на истину.
15 То није она мудрост што силази од горе, него земаљска, људска, демонска.
16 Јер где је завист и свађа, онде је неред и свака зла ствар.
17 А мудрост од горе је прво чиста, па онда мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, не сумња и не претвара се.
18 А плод праведности у миру се сеје онима који чине мир.
1 Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не отуда ли: од сласти ваших, које се боре у удима вашим?
2 Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете. Немате, јер не иштете;
3 иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим потрошите.
4 Прељубочинци! Не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? Ко хоће свету пријатељ да буде, постаје непријатељ Божји.
5 Или мислите да писмо узалуд говори "Са завишћу тежи за духом што га је уселио у нас"?
6 Али даје и већу благодат. Зато говори: "Бог се поноситима супроти, а понизнима даје благодат".
7 Покорите се, дакле, Богу, а противите се ђаволу, и побећи ће од вас.
8 Приближите се Богу, и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, ви непостојани!
9 Трпите, тугујте, плачите! Смех ваш нека се претвори у жалост, и радост у тугу.
10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11 Не опадајте један другога, браћо! Ко опада брата или суди брату своме, опада закон и суди закону. А ако судиш закону, онда ниси творац закона, него судија.
12 А само је један законодавац и судија, онај који може спасти и погубити. А ти ко си што судиш ближњему?
13 Де сад ви који говорите: "Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, бићемо, онде годину дана, трговаћемо и добијаћемо" -
14 ви који не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Ви сте дим који се замало покаже и онда га нестане.
15 Место да говорите: "Ако Господ хоће, живећемо и учинићемо ово или оно".
16 А овако се хвалите и размећете. Свака је така хвала зла.
17 Ко, дакле, зна добро чинити и не чини, грех му је.
1 Де сад ви богати, плачите и кукајте за невоље које иду на вас!
2 Богатство ваше иструхну, хаљине ваше поједоше мољци,
3 злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас и изешће месо ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане.
4 Ето, виче плата посленика који су покосили њиве ваше, а коју сте ви задржали, и вика жетелаца дошла је до ушију Господа саваота.
5 Частили сте се на земљи и наслађивали, нахранили сте срца своја на дан клања.
6 Осудили сте, убили сте праведника - не противи вам се.
7 Трпите, дакле, браћо, до доласка Господњег. Ето, тежак чека драгоценога рода из земље и стрпљиво чека док (род) не прими рану и позну кишу.
8 Трпите и ви, утврдите срца своја, јер је долазак Господњи близу.
9 Не уздишите, браћо, један на другога, да вам се не суди. Ето, судија стоји пред вратима.
10 За успех страдања и трпљења узмите, браћо, пророке, који су говорили у име Господа.
11 Ето, блажене називамо оне који су претрпели. Трпљење Јовљево чули сте, и свршетак Господњи видели сте, јер је Господ милостив и милосрдан.
12 А пре свега, браћо моја, не куните се, ни небом, ни земљом, ни другом каквом заклетвом; него ваше "да" нека буде "да" и ваше "не" нека буде "не", да не паднете под суд.
13 Трпи ли ко међу вама? Нека се моли Богу! Је ли ко весео? Нека хвали Бога!
14 Болује ли ко међу вама? Нека дозове старешине црквене; нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње.
15 И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ. И ако је учинио грехе, опростиће му се.
16 Исповедајте, дакле, један другоме грехе и молите се Богу један за другога, да оздрављате. Много може помоћи снажна молитва праведнога.
17 Илија беше човек смртан као и ми, и топло се помоли Богу да не буде кише, и не беше кише на земљи за три године и шест месеци.
18 И опет се помоли, и небо даде кишу и земља изнесе род свој.
19 Браћо моја, ако ко од вас зађе с пута истине и обрати га ко,
20 знајте да ће онај који обрати грешника с кривога пута његова, спасти душу његову од смрти и покрити мноштво греха.